Момир Никић је дипломирао и магистрирао светску књижевност а потом и докторирао антропологију на Београдском универзитету. Он се усудио да се позабави значењем имена Србин и пореклом Срба и Словена у својим огледима из (пред)историјске антропологије, посебно у књигама „Језички корени Срба“, „Порекло Срба, Словена, Скита“, „Амазонке и Срби“ и на томе му Петровград.орг одаје овим текстом посебно признање. Момир Никић је у својим истраживањима, које вам топло препоручујемо, дошао до врло занимљивих закључака а за њих у својим делима изнео озбиљне аргументе.

др Момир Никић

а) име срби и словени настало је из истог корена за који се, према садашњем стању лингвистичке науке, може претпоставити да је у протоиндоевропском био SwL/SwR или у другој варијанти Slw/SRw. Из њега су изведенице на sur/sir/ser/sar/sor…које најчешће имплицирају култну опредељеност; морални, ратнички, духовни квалитет (сјајност, одважност, светост…); социјално престижни положај (царски, владарски, командни…); колорну особину (жуто, црвено, риђе…светло, сјајно);

Порекло Срба, Словена, Скита

б) од два облика истог корена раширенији је био sr-, sur-, sir-, ser-… што можемо пратити у забележеној ономастици  и митологији Индоевропских народа у Анадолији, на Блиском истоку, око Црног Мора и Каспија. Отуда је могуће да је срби доиста било „домаће“ име за све Словене (како је мислио још Шафарик).

в) срби и словени су најпре представљали култне апелативе, називе за поклонике култа Светлости и Сунца.Из ових апелатива касније су изведени етноними Срби (Сурби, Сорби, Серби…), односно Словени.

срби и Срби

г) корен sur- и његово основно значењеочувани су у скитском називу Сауромати ( касније Суромати/Сирмати/Сармати) као и у именима других народа који су од њих потекли или им били сродни;

д) сауромати су срби а Сауромати пра- Срби. Стварну сродност Сауромата у Срба сем првобитног географског простора (Волга – Дон) и етничких корена ( „Скити и Амазонке“), идентичност култа (Светлости и Сунца) и обреда.

Сауромати и(ли) Срби

ђ) Словени су били први суседи Скитима. Они су скупина народа који су највећим делом представљали или се слили : Сауромати/Срби; Будини/Гелони;Ставани/Славени; Масагети/Алани; источни Соубенои/Словени. У њих се делом утапају и друге етничке компоненте Скита, Меота, Каспија…;

Скитске речи – сварга и срби у словенском речнику

е) Сауромати су од најдубље древности у вези са сродним племенима; западни (Између Дона и Волге) са Скитима и Меотима… а источни ( из Приурала)  са Масагетима и другим азијским народима. У највећој могућој мери словенизовани, Сауромати чине кичму српске етногенезе. Они су „мост“ између Истока и Запада, Севера и Југа, активни учесник у додирима црноморских (Кимера, Скита…)  и прикаспијских народа (Касита и др.) са онима у Анадолији и Блиском истоку. На то посебно упућују митови о Амазонкама који још тешње вежу „прародитеље Срба“ с оба подручја. Отуда и многе културне сродности, посебно језичке и митолошке, топономастичке идентичности са србима и другим народима Мале Азије и Блиског истока;

Сармати на Трајановом стубу у Риму

ж) у дугом периоду постојале су историјске, етничке, језичке и економске везе сурб/субра/срба…северно и јужно од Кавказа. Подручје око Каспија, Урала и Црног Мора су први експанзиони простор Индоевропљана одакле су они кренули према Анадолији и Блиском истоку („Прото-индоевропском простору“). Та два широка региона су природна везаи главни полигон њиховог кретања. Индоевропљани су се из тих области ширили на запад и исток све до Атлантика и Тихог океана;

Сармати и Амазонке

и) о пореклу Срба и њиховој историји може се основано говорити најмање за осам векова пре наше ере. Они су потомци Амазонки односно Сауромата;

ј) најранија историја, као и предисторија Срба мора бити изнова темељито претресена и реконструисана. Неопходно је при томе поћи од изучавања старине и културне баштине Сауромата (Амазонки), њихових веза са Скитима, народима око Меотског језер, Кавказ, Прикаспијаи Приурала, као и многоструких веза с осталим србима, пре свега Анадолије и Блиског истока.

Реконструкција предисторије Срба

к) оваква истраживања указују не само на основаност него и предности историјске антропологије као дисциплине која интегрише сазнања, методе и поступке из разних области (пре свега историографије, лингвистике, археологије… али и других природних, биолошких…наука) у одгонетању сложених питања и тајни развоја човека и његове културе.

Приредио за Вас: Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара