Стогодишњица присаједињења војвођанских области Србији (1918-2018) обележена је достојно значају историјских збивања на подручју Срема, Баната, Бачке и Барање новембарских дана 1918. године. Последњи пут то је учињено 1938. године.

После Другог светског рата тема присаједињења је била скрајнута, све до 90-их година XX века и распада југословенске државе, проглашене 1. децембра 1918. Промене идеолошко-политичког гледишта на новембарске дане 1918, како у Краљевини Југославији, тако и у социјалистичкој Југославији, а посебно у Аутономној покрајини Војводини, утицали су и на историографију, и на њене приоритете у истраживању прошлости.

Поводом обележавања 75. годишњице присаједињења, Музеј Војводине и Филозофски факултет – Одсек за историју у Новом Саду, објавили су зборник радова под насловом Присаједињење Војводине Србији 1918, Нови Сад 1993. Касније је обновљен споменик краљу Петру у Зрењанину. Тема присаједињења војвођанских области Србији 1918. поново је постала актуелна. Милан Ђуканов из Историјског архива Зрењанин својом књигом Први Српски народни одбор утро је пут будућим истраживачима збивања у средњем Банату поводом 1918. Када је Банат у питању, једино је Богумил Храбак својим Записницима Темишварског народног већа још средином 50-их година XX века утро пут архивистима. Ипак, све до 90-их година архивска грађа је чекала да је неко проучи и објави, како у Архиву Војводине, тако и у Рукописном одељењу Матице српске и регионалним архивима на подручју Војводине. Приближавањем стогодишњице присаједињења, то се знатно променило.

Музеј Војводине је 2017. основао Збирку присаједињење, из које је 2018. настао Музеј присаједињења 1918, са одговарајућим каталогом његове Сталне поставке. Такође, покренута је едиција Присаједињење 1918, у којој је до ове публикације објављено 8 књига докумената (укључујући два међуратна издања – Споменица из 1929. и Споменица из 1938), студија и мемоарских штива значајних личности из периода Првог светског рата.

У деветој књизи едиције Присаједињење 1918, објављују се записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку ( Петровграду, данашњем Зрењанину), у заједничком издању Историјског архива Зрењанин и Музеја Војводине. Приређивачи издања су Зоран Вељановић, архивски саветник и кустос-историчар из Музеја Војводине и Ванда Војводић Мицова, архивски саветник из Историјског архива Зрењанин. Финансијска средства за издавање ове књиге обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Књига се састоји од Предговора, студије Зорана Вељановића под насловом „Српски народни одбор у Великом Бечкереку 1918“ (стр. 9-42), Историјске белешке о фонду (стр. 43-51) истог аутора и Напомене читаоцима, Маје Гојковић (стр. 52-53).

Први део књиге садржи веран препис девет сачуваних записника са седница Српског народног одбора у Великом Бечкереку, од 2/15. новембра до 26. новембра/9. децембра 1918. године, од којих су два записници ужег органа СНО – његовог Извршног одбора. Будући да је Српски народни одбор у Великом Бечкереку формиран 31. октобра 1918, очигледно је да недостају записници првих седница овог тела, које је као прво иступило на јавну политичку сцену на подручју Војводине крајем Првог светског рата. Из других извора знамо да је рад СНО у Великом Бечкереку почео последњег дана октобра 1918. и да су вођени записници са његових седница. Зашто их нема у одговарајућем фонду, то за сада не знамо.

Други део књиге садржи 27 аката разних подручних и регионалних органа тадашњих власти (цивилних и војних, српских, мађарских и немачких),који су се разним поводима обраћали Српском народном одбору у Великом Бечкереку или лично његовом председнику др Славку Жупанском, чешће у личном него у службеном својству. Сви ови акти упућују на закључак колико је у то време био значајан Српски народни одбор у Великом Бечкереку.

Приређивачи су у Додатку приложили факсимиле одређених докумената и документарних фотографија. Објављивање ове књиге треба да подстакне и друге установе да публикују документарну грађу из својих фондова која се односи на 1918. годину, јер без докумената и њиховог критичког вредновања, нема праве историографије, нити веродостојне историје.

(Предговор, издању девете књиге едиције Присаједињење 1918.)

Поделите:

Коментари

коментара