Операција Масленица је назив треће офанзивне акција војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину у грађанском рату у Југославији.  Република Српска Крајина је била стављена под заштиту Уједињених нација, односно УМПРОФОР-а. Операција је почела 22.  јануара 1993. године. Сам назив „Масленица“ је кодни назив хрватске војске за ову акцију а хрватска историографија дичи се овом акцијом као побједом у домовинском рату. Шта кажу историјске чињенице?

 

Нови мост Масленица и нови криж као обележје победе или злочина?

 

У овој акцији која је трајала до краја 1993. године погинуло је 348 војника и цивила, а међу њима 35 жена и троје дјеце. У збеговима је као директна посљедица агресије умрло још 165 цивила, а укупан број страдалих је 513. Са подручја Равних котара, које су овој акцији заробиле хрватске снаге, укупно је прогнано 10.000 становника српске националности.

 

Парстос жртвама злочина као утеха онима који су изгубили најмилије

 

Села која су већински насељавали грађани српске националности под Велебитом Смоковић, Кашић и Ислам Грчки су тотално уништена и спаљена, а страдала су и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих набројаних села су прогнани, мучени, поклани или одведени у хрватске логоре.

 

Црква Св. Илије у Кашићу непосредно након напада и браниоци Книнџе.

 

У злочинима хрватских снага су страдали и припадници Српске војске Крајине, као и цивили, међу којима је било и жена и дјеце. Од укупно 348 жртава српске националности, 35 убијених су жене и дјеца, од чега троје дјеце узраста до 12 година старости. Осам лица се и даље воде као нестала. Хрватске снаге су имовину становника овога краја опљачкале или уништиле.

 

Хрватска војска и тенкови у нападу на Равне котаре 1993. године.

 

Културна добра која говоре о историји Срба на овом подручју, попут културних споменика, цркава и гробаља, су уништена, оскрнављена или порушена. Међу пострадалим споменицима културе су  Двори Јанковић Стојана са црквицом Светог Георгија у Исламу Грчком, у којој је сахрањен српски књижевник Владан Десница. У овој операцији су страдале и српске православне цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.

 

Обнова Цркве Св. Илије у Кашићу и гробови предака Срба Далмације, некад конститутивног народа СР Хрватске.

 

Са подручја Равних котара укупно је прогнано 10.000 становника српске националности, а у збјеговима је умрло 165 Срба као директна посљедица напада хрватских снага на цивилно подручје под заштитом Уједињених нација.

 

Анте Готовина, злочинац који је избјегао казну овоземаљског суда али да ли ће и Божијег?

 

Када су хрватске снаге заузеле ово подручје, по насељима овога краја је долазило до појединачних егзекуција ненаоружаног српског становништа, или до хапшења. Сви Срби које су хрватске снаге затекле, а који нису убијани на лицу мјеста, су одмах одвођени у затворе у Задру и Сплиту, Логор Лора, гдје су мучени, а неки и убијани.

 

Петстотина страдалих Срба и вишехиљада расељених из Равних Котара, биланс акције „Масленица“.

 

Овај напад су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, а одобрење за акцију је дао отац савремене Хрватске Фрањо Туђман. Многи од хрватских команданата су тада или убрзо унапређени у чинове генерала. Један од учесника ових догађаја је био и косовски Албанац Агим Чеку, који је у хрватској војсци био начелник артиљерије сектора „Велебит“.

 

Године расплета и Беспућа повијесне збиљности.

 

За агресију и окупацију територија Српске Крајине је по највише крив УНПРОФОР који је требао да буде гарант мира а коме је српски народ наивно вјеровао.

 

Дали је УМПРОФОР у Хрватској имао мандат да штити локалне становнике?

 

Извор: Википедиа

Поделите:

Коментари

коментара