Навршило се 99 година од формирања првог Српског народног одбора (СНО) на тлу ондашње Мађарске и почетка реализације дуго жељеног сна. Банаћани из града на Бегеју и Торонталске жупаније 31. октобра 1918. устали се против власти Аустро – Угарске са жељом да се присаједине матици Србији. Полагањем венаца на спомен обележја у Зрењанину је данас обележена 99. годишњица оснивање првог Српског народног одбора (СНО) на територији Војводине.

 

 

Свечаност је почела богослужењем у саборном храму Успења Пресвете Богородице, најстаријој у граду. Свету Литургију су служили, на Лучиндан, протојереји Слободан Честић и Радивој Нађалин у присуству великог броја верника и свечара.

 

 

Потом је уследило полагање венаца на спомен-плоче у порти храма Успења Пресвете Богородице и спомен плочу на кући др Славка Жупанског у Светосавској улици. Свечаности је присуствовала и праунука др Славка Жупанског, Бојана Жупански Личанин са супругом Небојшом и децом Недом и Луком.

 

 

Венце су положили представници Средњобанатског округа, града Зрењанина на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем, представници патриотских организација „СНП Светозар Милетић“, „Светосавље“, „Матица српска“, „Друштво Српско – руског пријатељства“.

 

 

Начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић је говорила о судбоносним данима који су претходили уједињењу ових простора са матицом Србијом. Она је посебно истакла улогу Одбора у мирном преношењу власти на органе Краљевине Србије, до чега је и дошло 17.новембра, када је у град свечано умарширала и победоносна војска Краљевине Србије, предвођена бригадиром Драгутином Ристићем.

 

Историјски час – о слободи

 

 

Историчар Слободан Милин је у надахнутом обраћању рекао:“Идеали слободе братства и једнакости извиру у суштини из самог учења Господа Исуса Христа али осим тога, они имају и једну сасвим другу политичку димензију, коју су добили у освит дугог 19.века поставши кредо познате Француске револуције. Стога смо се ми данас окупили овде у овом свештеном простору у оквиру саборног Успенског храма, да одамо почаст и заблагодаримо нашим бесмртним прецима, који су пре деведесет и девет година, те свете идеале успели да оваплоте и у пуној мери оживотворе. Реч је наравно о судбоносним догађајима  и данима ослобођења 1918. године, када су прота Драгутин Мојић, Жарко Стакић, др Славко Жупански, др Андрија Васић и многи други са њима основали први Српски народни одбор у пречанским крајевима, који је био узор за оснивање свих осталих одбора у Војводини па и централног у Новом Саду. Данас смо сведоци покушаја, једног дела наше историјографске мисли, да релативизује апсолутистички карактер Аустро –Угарске монархије, да прикаже њену културтрегерску улогу и да ставе нагласак на њено градитељско наслеђе, које је остало иза ње али као што знамо, култура није само архитектура већ се она пре свега одражава на духовном пољу и ми знамо да је и наш народ део једног другог великог, цивилизацијског и културног круга. Стога су се наши преци одлучили, да пре уласка српске војске у Велики Бечкерек оснују Српски народни одбор, преузму органе власти у своје руке, без капи проливене крви и да започну нову страницу историје српског народа…

Неће нама вармеђа заповедати

 

Историчар Миодраг Цветић је испред куће др Славка Жупанског говорио о лику и делу ове значајне личности из историје српског народа у овим деловима Србије. Он је на почетку говорио о милитарском пореклу меленачке фамилије Жупански која се доселила из развојачених крајишта и дуго давала са својим сународницима отпор аустријској политици укмећивања и стварања паора од слободних српских сељака. Отпор Меленчана је остао забележен у изреци: „Неће нама вармеђа (жупанијска цивилна власт) заповедати“:

 

 

„Жупански је студирао право и докторирао право. У младости је прихватио слободарске идеје Светозара Милетића и наравно он је наставио да те идеје даље развија.  Он је један од оних који су те идеје успели и да реализују…Он је после ослобођења био постављен и за првог Србина жупана Торонталске жупаније. Вратио се био касније својој професији коју је највише волео, бавио се адвокатуром. Једна чињеница која је важна и која се често превиђа је да је Славко Жупански говорио и 27. Марта 1941. На демонстрацијама против потписивања Тројног пакта са Немачком. Он је дакле био и остао до краја живота велики родољуб.“

 

 

Значај овог датума је свесно занемариван, као и само историјско име Петровград, од стране претходног комунистичког режима у СФРЈ и АП Војводини. Обновом демократских партија, невладиних организација и удружења и институција показало се да су углавном оне патриотски оријентисане свесне његовог значаја и труде се да овај датум обележе на достојан начин. Први пут ове године је у сви разредима школа на територији града прочитан, исти историјски текст о значају овог датума а порта храма је била пуна средњошколске омладине, која је имала прилику, да ода пошту неумрлим синовима отаџбине Србије.

 

Аутори: Саша Младеновић & Јован Његовић Дрндак

Поделите:

Коментари

коментара