Атентат у Марсеjу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсеjу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута. Иза убиства су стајали немачки нацисти, италијански фашисти и њихове хрватске и бугарске слуге и то се данас зна. Био је то последњи у низу атентата на њега који је на жалост успео. Да ли је мученичка кончина овог монарха била предсказана или је чашу могао избећи?

 

Бели Двор, резиденција Карађорђевића у Краљевини Југославији.

 

Министар двора Антић оставио је у свом дневнику сећање на одређене појединости које су пратиле несрећни пут монарха у Француску. Наиме, припремајући гардеробу за пут, краљица није заборавила да понесе дубоку црнину за случај нечије смрти и посебних церемонија.

 

Краљица Југославије Марија са синовима 1934.

 

„Да ли сама, или са знањем краља? Да ли спонтано, или после разговора о свим могућим случајностима?“ – питао се министар Антић. „Уосталом, сам краљ је при одласку говорио кнезу Павлу о своме тестаменту који се налази у два запечаћена писма, једном адресованом на краљицу Марију, а другом на председника владе.“

 

Манастир Савине у Боки Которској.

 

Посебно је чудан догађај, пре укрцавања на брод, који би могао да се тумачи као Божије предсказање. Краљ је 6. октобра, у пратњи бана Зетске бановине Мује Сочице и митрополита цетињског Дожића, посетио манастир Савину, близу Херцег Новог.

 

Спомен плоча и натпис у манастиру Савине.

 

Када су стигли у манастир Савину, суверен је затражио да види жезло Светог Саве, али света реликвија је уочи тога дана била однета на изложбу у Котор. На Св. Литургији није стајао десно од олтара где иначе стоје хришћански владари заштитници православне вере већ је стајао лево у припрати, са народом.

 

Жезло Светог Саве, велика реликвија СПЦ у Црној Гори.

 

Столица на којој је седео налази се и данас у манастиру, посебно обележена и на њој више нико не седи.

 

Обележено место на ком је седео мученички монарх Југославије.

 

Запалио је суверен том приликом четири свеће, за синове, жену и срећан пут. Свеће су сачуване и налазе се такође на зиду манастира изнад клупе на којој је краљ мученик седео.

 

Свеће које је запалио Православни монарх пред пут у Марсеј.

 

Потом се одиграо још један чудан догађај који се и данас памти у Савинама. Краљ је у једном тренутку пришао звонику, узео уже обема рукама и почео да звони. Уместо да звоне добродошлицу, звона су звонила као да је неко умро.

 

Митрополит СПЦ Гаврило Дожић са својом паством у Црној Гори.

 

„Ова чудна појава целу је пратњу следила и на све присутне оставила тежак утисак“ – записао је митрополит Дожић. „Ми смо то наше узбуђење сакрили од краља да га не бисмо онерасположили на његовом путовању. Пошто смо га испратили до „Дубровника“, где се укрцао, ја сам се са баном вратио и успут смо у колима рђаво предвиђали краљево путовање, нарочито овај судбоносни случај с мртавачким звоњењем. Сложили смо се да у животу има често судбоносних знакова које Бог открива људима, као што је био случај с краљем Александром у манастиру Савини.“

 

Мученичка кончина прве жртве фашизма у Европи.

 

Годинама после погибије се у дворском окружењу причало о томе да је, две године раније, једна руска пророчица говорила: „Краља вреба смрт на точковима, а краљица никако не треба да путује водом.“

 

Витез и мученик Александар I.

 

Стицајем околности, краљица је због узбурканог мора одустала од путовања бродом, а краљ је, ипак, нашао мученичку кончину на точковима аутомобила.

 

Савине и Бока данас.

 

Све то је можда историјска случајност  која прати одлуке историјских личности често има и накнадне митологизације којом се храни народна машта после неког великог трагичног догађаја али овај догађај би свакако морали да подведемо под Божије предсказање.

 

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара