До сада извршене ДНК-анализе показују да генетске разлике међу Србима, Бошњацима и Македонцима не постоје. Доказују да је било померања Европски аутохтоног народа Словена из Повишља ка истоку и југу и да је велика такозвана „сеоба“ Словена била само условни завршетак тог етнолошког процеса. Генетска мапа је дефинитивно показала да Албанци нису једини аутохтони становници на Балкану и да је њихова данашња генетика на полуострву потиче из мезолита око 10000 година, али је пореклом афричка док је Србска евро-азијска.

Генетска мапа света

Истина записана у генима

Историјске истине данас као биолошке чињенице можемо читати у генима. У наследној материји по мушкој линији читамо једну врсту аутобиографије људске врсте најближу егзактности која је често порицана у тзв. друштвеним наукама. Нова помоћна историјска метода постоји и веома је прецизна приликом утврђивање личног прапорекла. Развила се тако и нова подграна природне науке тзв. генетичка географија као помоћ историји и праисторији људског рода. Преко милион људи из разних држава урадило ове тестове и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена генетска мапа Европе и Света.

Одавно је јасно да нација није биолошки, односно генетски него духовни, културолошки феномен. Биологија је само један део како само име каже етно-генетског процеса. Основни проблем остаје интерпретација чињеница добијених овом методом. Свака нација се труди да их интерпретира из свог идеолошког угла. Ипак постоје и непобитне чињенице које дају могућност за сасвим нову интерпретацију историје пре свега балканских народа.

Древна генетика Срба

Балкански лонац

Може се рећи да је цео свет једна генетска мешавина па ту ни Балкан, Хе(л)м није изузетак. Нацистичке теорије о расној чистоти појединих група и родова су отуда потпуно неистинита теорија, која је починила стравичне злочине у човечанству руководећи се лажним принципима. Словени су Аријевци, као и Германи и говорити о расној разлици између две групе је научна бесмислица. Врло је тешко прецизно раздвојити рецимо народе Словене и Германе у рецимо Бронзаном добу  а посебно је тешко рећи одакле потичу једни и други.

Порекло захтева лоцирање у одређеном простру а истраживања палеогенетска показују да су се родови и групе селиле у разним правцима, додиривале са другим родовима и мешале. Срби се тако јављају под особеним именом у постојбини индо-европљана Закавказју са савим другом генетиком у односу на ону коју носе данашњи Срби, било они Лужички или јужни. Данас они који припадају српској нацији имају већинску аутохтоно балканску, и европску, подунавску генетику и то је чињеница.

Генетска мапа Европе

Према биолошким налазима, генетска мапа баца ново светло и доноси неколике занимљиве чињенице, које би требало озбиљно размотрити у научним круговима. Што се тиче балканских народа, толико жељних да се одвојe од Срба, главна је вест да неке велике генетске разлике између Срба и њих не постоје. Савремене нације на Балкану су се у новом веку одвојиле стицајем политичко-културолошких околности од Срба као централног народа. Срби и Словени  звани Македонци, на пример, потпуно идентични а тзв. Бошњаци и Срби такође. Бошњаци немају никакве генетске везе са данашњим Турцима у Анадолији. Хрвати лингвистички кајкавци имају мало више процената гена које деле са западом Европе, али Хрвати који су у ствари Срби римокатолици, пореклом су потпуно идентични Србима.

Српска древна генетика

Албанци су посебно занимљиви јер је један број њихових родова тесно преплетен са Србима. Њихове већинске хаплогрупе Е2 и Е3 су по пореклу најраспрострањеније у медитеранској северној Африци, тачније, у Мароку, Алжиру, Египту и Либану и то је непобитна чињеница. У Европи, где су Словени државотворни елемент, ове условно речено албанске хаплогрупе појављују тек у последњих десетак хиљада година као лингвистичко-генетски рестлови, који нису нигде успели да се уздигну из трибалног уређења. Друзи у Либану имају висок проценат ове генетике и сматра се да је ова генетика одатле доспела на Балкан. Те изворно албанске хаплогрупе има у мањем проценту и код Срба с југа Србије и Црне Горе али се ту одиграо природан процес етничког стапања који карактерише и друге делове индоевропских простора.

Међутим, културне везе не треба подценити у формирању народа и нација на Балкану.Посебно верска блискост код Бошњака или Хрвата надјачава генетску блискост са Србима. Код Македонаца је у питању језичка или дијалекатска баријера. Код Бугара је у питању државна идеологија као и код тзв. Црногораца. Ту је смисао спора на Балкану, верско- идеолошка разлика постаје важнија од генетске блискости.

у њиховим генима је записана историја Европе

Словени на Балкану уљези или домаћи

Да ли ће наука у Србији успети да се ослободи лажи и манипулација сваке врсте. Да ли ће нови резултати генетике успети да макар релативизују вишедеценијски мит о великој сеоби Словена у балканску пустаре. Типично словенски гени су  најстарији у Повишљу док су на Балкану млађи и малобројнији али несумљиво државотворни. Вероватно у Карпатима се десила симбиоза између палеолитских ловаца староевропљана из каменог доба, старијих од албанских гена (иначе та генетика је најзаступљенија међу Србима) и Словена баштиника металног доба и ту је вероватна колевка протословенског генетског микса. У том простору се морала одиграти и етногенеза самих Срба чије име је дошло из постојбине индоевропљана у Закавказју. Врло рано је тај особени генетски микс доспео на Балкан и преслојио сродне индоевропске родове које су Грци и Римљани крстили именима Трачана и Илира, када тачно остаје да се истражи.

Албанци потичу из Африке

Словени су дефинитивно као народ настали у Европи као особена родовска етно-лингвистичка група унутар индоевропске породице сродних народа. Њихови контакти са Балканским полуострвом и митском реком Дунав или Истар су били древни од самих почетака њихове етногенезе. Албанци су дефинитивно хамитски генетски остатак пресељен на обале Тесалије и Епира у мезолитско доба који нигден није успео да се уздигне у државотворном смислу јер је све време био инфериоран и преслојен од индоевропских Грка, Трачана, Римљана и коначно Словена. Њихов напола романизован језик, са великим процентом грчких и словенских речи има трачку базу сведоче лингвисти. У Европи они као генетска реалност постоје релативно дуго као трибалитет а као данашња нација нису аутохтони староседеоци већ антисрпска играчка настала од разнородних родова и племена коју су успели да обједине у државном погледу тек агенти Аустроугарске царевине у новом веку.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара