Управо Војводина за многе становнике наше земље, чак и оне рођене на самом југу, у Шумадији или у Рашкој области, представља најлепши део Србије. За разлику од већег дела наше територије, она је најјачи утицај кроз историју имала од Мађара, а не од Турака. У њој живи преко двадесет националних мањина, а равница, тамбурашка музика и једна од најквалитетније хране у Европи само су неке од ствари које је чине посебном. Свега четири места – Нови Сад, Суботица, Панчево и Зрењанин имају преко 50.000 становника. Овако су највећи, најмногољуднији и најпознатији градови добили имена.

 

 

Називи градова мађарског порекла

 

СУБОТИЦА

Од првог назива, па до данашњег, промењено је око две стотине имена овога места, што је апсолутни рекорд у нашој земљи. Наиме, град је кроз историју угостио много људи различитих националности који су га називали на својим језицима. Постоје две теорије о настанку првог имена. Према једној, први, а данас мађарски назив града, Szabadka, састоји се од придева szabad, који значи „слободан“, и суфикса -ка који је еквивалент домаћем суфиксу -ица. Према другој, први назив града био Сопотница (Сопот је место где има много воде, извориште), што је према мађарском изговору постало Szabadka. Самозвани цар Јован Ненад Црни је 1526. године на територији данашње Бачке формирао краткотрајну независну српску државу и као престоницу је узео овај град те га дао на управљање свом главном војсковођи Суботи Врлићу по коме место по први пут добија српско име стотинак година касније, а које се задржало до данас. Приликом изградње Градске куће у самом центру града, подигнути су споменици и Јовану Ненаду и Суботи Врлићу који се поново налазе на старим местима од почетка деведесетих.

 

 

СОМБОР

У XIV веку на имању угарске породице Цобор почела је убрзаније да се развија насеобина, настала још пре њиховог доласка. Том приликом место добија име по овој фамилији, слично неким војвођанским насељима. Први помен ове породице потиче из 1364. године. Временом се посед увећавао, а такође се увећавао број домова и жетеља око дворца, што је Цоборима погодовало јер су тако били моћнији у међусобним велепоседничким обрачунима. Име се спонтано мења у Сомбор још пре доласка Турака у XVI веку.

ТЕМЕРИН

Жупник овог места почетком XIV века био је Лаурентије де Темерије. По њему место и добија име, а назив се први пут помиње 1332. године у папској признаници издатој самом жупнику. Најстарији документ у вези са  самим насељем је из 1267. године, али на њему није сачуван његов тадашњи назив.

СЕНТА

Своје име је добила по мађарској породици Зента Магоч, која је имале више земљишних поседа широм Угарске, па тако и поред реке Тисе, на месту на ком се налази ово насеље. Једно је од најстаријих места у Војводини, а познато је широм Мађарске и Аустрије по битки која се одиграла током рата између Аустрије и Турске, а у којој је Аустрија извојевала велику победу 11. септембра 1697. године када је и настала парола „Код Сенте је спасен Беч!“

 

 

ФУТОГ

Слично као Сента, и ово место је добило име по власнику поседа – породици Футаки, чувеној у XIV веку. И ово место познато је и од раније, али по другим именима – Горње шуме, Водице и Пашњак за која је јасно како су настала.

КИКИНДА

Први запис са називом Кикинда потиче из XV века и то у латинским именским облицима Кеwkend и Nagkeken. Каснији мађарски аутори су протумачили да ови облици значе исто што и Кöкénud, односно на српском – трњина. Ипак, етимолошко значење назива није до краја објашњено. Иначе, до краја Другог светског рата град је носио име Велика Кикинда.

БЕЧЕЈ и НОВИ БЕЧЕЈ

Први историјски извори који помињу ово место односе се на пристаниште, вероватно скелу, која је овде постојала континуирано све до краја прошлог, двадесетог века. Назив насеља потиче од имена велепоседничке породице Бечеи, која је на овом месту имала поседе. Становништво банатског насеља је пред турском најездом избегло у Бачку, где је на обали Тисе основало насеље под именом града из ког су избегли. Име Нови Бечеј настало је када се становништво по ослобођењу вратило на своје територије тако да је заправо Нови Бечеј старији од Бечеја. Од 1946. године је Нови Бечеј носио назив Волошиново, по маршалу који је погинуо при ослобађању овог места, а од 1952. се опет зове Нови Бечеј.

 

 

АПАТИН

Ово место је једно од насеља на самој граници са Републиком Хрватском. Апатин се први пут помиње у писаним документима 1011. године, а име је добио по опатији Калочке бискупије. Важи за једно од најстаријих насеља на овим просторима чија историја датира још из праисторијског периода када су овде живели и Келти и Готи.

 

Називи градова турског порекла

 

КУЛА

Општина Кула се налази у Бачкој, на плодној војвођанској равници. Позиционирана је централно, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице тј. на саобраћајној линији која везује Подунавље са Потисјем. Претпоставља се да је ту на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом која је била смештена у великој осматрачници тачније – кули. Неки чврсти докази за ову тврдњу једноставно не постоје нити су се у вези са њима вршила нека озбиљнија истраживања. Но, зна се да је у наредним вековима ова територија често била мета освајача, а да је тек после Првог светског рата припојена Србији.

 

 

БАЧКА ПАЛАНКА

На територији данашње Бачке Паланке постојало је једно утврђење које је окруживало место насељено турским живљем. Према запису из 1591. године, овде је постојала и кафана са шталама, налик на крчму, у којој су одседали путници. Ту је била смештена и нека врста болнице у којој су болесни путници имали бесплатан стан, као и храну. У једном запису се наводи да је то утврђење подигнуто 1593-е, године која званично казује о настанку места. Од овог утврђења потиче име Паланка, јер сама реч и долази од турске речи паланка, која означава ограду од брвана.

 

Називи градова српског порекла

 

СТАРА ПАЗОВА

Била је насељена још у доба Римљана, а по први пут се званично помиње у документима са почетка 18. века. Реч Пазова је изведена из назива Alt Pazoa, како су Словени називали висораван између две велике реке, у овом случају Саве и Дунава. Реч Пазоа је временом доживљавала промене, па се често у старим документима може пронаћи и натпис Пазуха. Овај простор су махом насељавали Срби из крајева јужно од Саве и Дунава и Срби из Лике. Неки од њих су се доселили приликом сеоба под вођством Арсенија Чарнојевића. Словаци су долазили крајем 18. века најчешће приликом бега од Мађара. Након укидања Војне границе 1871.године, Пазова је почела брже да се шири и развија, најпре као занатски и трговачки центар – јер се налазила на раскрсници најважнијих путева.

 

 

НОВА ПАЗОВА

Немци су се доселили на подручје јужно од Пазове на самом крају 18. века. Локално становништво им тада даје име – Подунавске Швабе. Овај простор добија назив Нова Пазова, док стари део, махом насељен Словацима и Србима постаје – Стара Пазова. Немци се у страху од комуниста селе након Другог светског рата, а досељава се становништво из ратом опустошених области тадашње Југославије – Босне, Херцеговине, Далмације, Лике и Црне Горе. Нова Пазова је данас месна заједница у оквиру Старе Пазове.

ВРБАС

За годину оснивања Врбаса се узима 1213-а. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, тачније – Срби. Они су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. У XVIII веку наступају огромне етичке промене када се Срби селе у Русију и Банат, а ово место колонизују Немци, Русини и Мађари. Сам назив места добијен је на исти начин као и назив реке у Републици Српској – због великог броја дрвећа, тачније – врба у самој околини. Врбас је једно време био Титов Врбас да би почетком деведесетих одлуком скупштине Републике Србије био враћен стари назив свим градовима са Титовим именом у Републици Србији.

 

 

ИНЂИЈА

Данашње име Инђије заправо нема везе са Турцима. Иако се верује да је име настало од назива њихове вечерње молитве, то није тачно јер се ово место тако звало и деценијама пре доласка Османлија. Наиме, Инђија је старо српско женско име, веома распострањено у средњем веку на месту данашње општине. Латински запис из 1455. године не указује на неки латински назив места јер је насеље било под влашћу српских деспота који су напросто често користили овај језик. На пример, Драгутин на новцу, а Лазар и Душан на стојим штамбиљима. Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Почетком 2008. године магазин „Financial Times“ доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Свима је већ познато да је ово место било познато као Сирмијум. У XII веку Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњовековни град који добија име Civitas Sancti Demetrii (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Св. Димитрију. Мађари од тад град називају и Szávаszеntdemeter, а Срби – Д(и)митровица. Пожаревачким миром 1718. године, место постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова Д) – Митровица. По прикључењу Срема НДХ 1941. године је име града промењено у Хрватска Митровица, да би по ослобођењу 1944. било враћено Сремска Митровица, име које град и данас носи. Придев Сремска је додат тридесетих година.

 

 

ПАНЧЕВО

Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси 1716. године ослобађа место од Турака и тада му даје име Чомва. Према подацима историчара Срећка Микелера, назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната било много.

ВРШАЦ

Феликс Милекер, српски учитељ с почетка XX века, сматра да су Срби приликом насељавања овог места 1425-е своје насеље назвали Подврхац (Подвршац) јер су да су се настаниле у подножју брега, односно, испод највише тачке тада њима видљиве, односно врха брега.

 

 

НОВИ САД

У главном и највећем граду Војводине, у службеној употреби су, поред српског језика, још и мађарски, словачки и русински језик. Име града на осталим службеним језицима гласи Újvidéк (мађарски), Nový Sad (словачки) и Нови Сад (русински). Име Нови Сад датира из 1748. године. Назив асоцира на засаде у залеђу Петроварадинске тврђаве која је одиграла неколико кључних улога приликом заштите од Турака.

 

Особени случај имена града на Бегеју

 

ЗРЕЊАНИН

Топоним (Becskerek) се помиње још 1326. године као село подигнуто на реци Бегеј, а у поседу мађарске властелинске породице Бечеи. По овој породици, град и добија назив Бечкерек, који мађарско становништво користи и данас (као традиционални назив). Од 1935. године град се назива Петровград по Краљу Петру (Карађорђевићу, Ослободиоцу). То је наравно новим комунистичким властима било неприхватљиво име, те месту дају назив по народном хероју Жарку Зрењанину Учи (без поштовања законске процедуре ) зато што је неколико пута пре рата хапшен и робијао у овом граду. Иначе, Жарко Зрењанин је рођен на истоку данашње Војводине, у близини Вршца (Избиште). Тамо је провео већи део живота, а тамо је (у близини Панчева) и погинуо 1942-е године.(Сахрањен је у Вршцу).

 

 

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара