У погрому, класичном етничком чишћењу, које је почело 17. марта 2004. на Косову и Метохији убијено је осморо Срба, повређено више стотина људи, уништено или оштећено 800 српских кућа и 35 православних цркава и манастира, а за све то одговарао је мали број починилаца уз симболичне казне. У недељу се навршило тачно 15 година од мартовског погрома Срба на Косову и Метохији.

 

 

На канонској територији СПЦ у средњовековном манастиру Грачаници је овим поводом обележена годишњица страдања Срба и служен парастос у присуству верног народа и свештенства Епархије рашко-призренске. Након парастоса породице жртава, представници Епархије, званичници, представници локалне самоуправе и грађани одржали су протестну шетњу од манастира Грачаница до Дома културе, где су положити цвеће испред уметничке инсталације „Мисинг“, на којој се налазе фотографије несталих, те одати пошту страдалим и несталим Србима.

 

 

У осврту на насиље, ОЕБС је тада оценио да је неодговорно писање медија о смрти албанских дечака условило да насиље буде „тако интензивно и брутално“. Заправо се радило о нарученој медијској хајци која је била покриће за класичан покушај етничког чишћења Срба у многим расутим енклавама насељенм Србима јужно од Косовске Митровице.

 

 

Поводом тога НАТО је на Космет упутио додатне трупе, а командант јужног крила Алијансе адмирал Грегори Џонсон након доласка на Космет утврдио је да је насиље у покрајини „организовано и оркестрирано… Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика лицемерна лаж. Оно што се дешава на Космету био је погром једног народа и његове историје.“, рекао је тада Џонсон.

 

 

Насиље на Косову осудили су Савјет безбедности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију. Ипак, када је у питању одговорност за овај догађај и повратак у пређашње стање онога што је уништено, осим људских живота која не могу да се врате, мало је шта учињено од стране локалних албанских власти и међународне заједнице.

 

 

У истражном притвору било је више од 250 осумњичених за учешће у антисрпском насиљу, а тек мањем броју њих изречене су симболичне казне, што говори у прилог тези о унапред припремљеном плану албанских сепаратиста, који је спроведен у дело уз прећутну подршку међународне заједнице.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара