Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари представља темељ за стварање српске државе односно српске војске. Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића из најбољих кућа. Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

 

 

Како је и под којим условима дошло до избијања Другог српског устанка

 

Први српски устанак, који је означио почетак борбе нашег народа за коначно ослобођење од турске власти и стварање модерне српске државе, завршен је сломом 1813. године. После поновног турског освајања Србије, под управом Сулејман-паше Скопљака успостављен је режим заснован на освети и тортури. Одредбе осме тачке Букурештанског мира,који је предвиђао успостављање српске аутономије, нису се поштовале, а уместо тога наставио се прогон виђенијих Срба, укључујући и оне који су исказали лојалност Порти. Зато је већ 1814. избило неколико мањих буна, од којих се највећа, позната као Хаџи Проданова.

 

 

О току устанка, последицама, а нарочито о улози Милоша Обреновића, међу нашим историчарима и данас постоје различита мишљења. По једнима, он је постигао највише што се у датим околностима могло остварити, показавши храброст у бојевима, а мудрост и реалистичност у преговорима. Његова мудрост и дипломатске способности могли би, сматрају они, бити узор и нашим данашњим политичарима. Други, опет, сматрају да је исход устанка могао бити још повољнији, а територија њиме обухваћена много већа да је Милош показао више храбрости и одлучности, а мање бриге за властити положај. Као пример за то узимају Грчку револуцију, која је десетак година касније резултирала стварањем грчке државе.

 

 

Српска војска настала је из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу и ту, како наводе хроничари леже корени дубоке повезаности народа и војске. Како је стварање стајаће војске, од најпре „уписника“, а касније „солдата“, прошло неопажено од Порте, тадашња Народна скупштина је озваничила назив „солдати“.  Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату а установљене су и униформе, односно „мундири“.

 

 

У српској историји овај дан је од посебног значаја и трајан је извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци.

Петровград.орг

Поделите:

Коментари

коментара