ДИЈАБЕТЕСНА ПОЛИНЕУРОПАТИЈА –ДР ИГОР ДАМЈАН

ДИЈАБЕТЕСНА ПОЛИНЕУРОПАТИЈА –ДР ИГОР ДАМЈАН

Друштво лекара Војводине – Српско лекарско друштво – Подружница лекара Зрењанин одржала је још један стручни скуп , на којем је предавање одржао др Игор Дамјан , специјалиста неурологије који ради у Општој болници „ Ђорђе Јоановић“ у Зрењанину,на тему  „ Дијабетесна полинеуропатија, дијагностичко-терапијски аспекти. “

 

 

Дијабетесна полинеуропатија је болест нерава која се јавља код оболелих од шећерне болести. Захваћени су периферни нерви као и нерви који регулишу рад унутрашњих органа , рекао је др Игор Дамјан.

 

 

Дијабетесне полинеуропатије представљају значајан медицински проблем са учесталошћу која се код појединих пацијената према различитим епидемиолошким студијама јавља и  до 100 % .Са порастом дужине трајања дијабетес мелитуса могућност расте. Такође је значајна проблематика с обзиром на могући смртни исход обзиром да бивају захваћена аутономна нервна влакна.Својим клиничким испољавањем значајно значајно утиче на функционалност и квалитет свакодневне активности.“

Порекло настанка је мултифакторијално. Први догађај је свакако продужено хипергликемијско стање које у даљем току доводи до оштећења нервних влакана (моторних, сензорних и аутономних).

 

 

Симптоми који се обично јављају и врло брзо препознају  су утрнулост, неосетљивост обично дисталних делова екстремитета тј.  стопала , ноћни грчеви у листовима а у каснијем току се јављају и непријатни болови типа жарења, печења, паљења односно слабости у ногама.

Дијагноза се врло лако поставља најчешће обичним клиничким прегледом уколико то није у могућности ради се електромиографија и допунска испитивања врло широке лабораторијске обраде.

Од терапијских процедура  последњи пар година на нашем тржишту се налази алфалипоична киселина која се може узимати перорално или путем инфузија која је сигурно далеко делотворнија у односу на пероралне форме.Такође се даје и бенфотиамин у таблетарним а може и ампулираним формама као и ацетил-Л-карнитина.То је терапија која може да исконтролише развој ове болести а у лечењу симптома се такође користе поједини медикаменти у смислу решавања болности, грчева , симптома немирних ногу.

 

 

“ Превенција се састоји у доброј контроли гликемије и држања шећера под контролом „ каже др Дамјан. Код дијабетичне полинеуропатије се може много учинити на превенцији. Болест се може спречити одржавањем глукозе у нормалним вредностима. Свака вредност изнад нормале можи довести до полинеуропатије. Такође је важно да се ниво холестерола и триглицерида држи у нормали, да се избегава пушење, алкохол а гојазни да нормализују тежину.

 

 

У културном делу програма наступиле су руководилац оркестра хармоникица „Мешкарке“ Анка Пудерка и њена ћерка  Данијела Абеловски из Арадца, које су извеле две народне словачке песме: „Ласка, ласка“ и „Шипова ружичка“.

Аутор: Саша Младеновић

БОЛНИЧКА КАПЕЛА СВ. НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ У ПЕТРОВГРАДУ

БОЛНИЧКА КАПЕЛА СВ. НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ У ПЕТРОВГРАДУ

Прилог за Летопис болничке капеле

 

Када сам у априлу 2002 . године по потреби службе након пуних тридесет година  служења Господу и благочестивом народу из Новог Новог Кнежевца прешао у Петровград, пошто сам се сместио, замолио сам оца Димитрија да заједно прођемо кроз моју нову парохију и да ми покаже који део града, које улице припадају мојој парохији и које се све установе налазе у њој . Сазнао сам тада да су у парохији Факултет техничких наука, Виша машинска школа, неколико Средњих и основних школа, Окружни Суд и Окружни затвор, Болница „Др . Ђорђе Јоановић“.

  

отац Бранко Попов и др Невенка Бошков ( Фото: Зоран Међо)

 

Након пар месеци, пошто ме је предходно  др Владислав Ковач најавио, упутих се  код директора Болнице др . Милете Михајлова. Изузетно ме је лепо дочекао и примио. Необично дуго смо разговарали. А тема је била: Моја молба и предлог да се у кругу болнице за потребе Цркве уступи једна прикладна просторија у којој би једном недељно, одмах сам предложио да то буде суботом, за потребе пацијената служила Света Литургија после које би по одељењима посећивао оне болеснике који због својих немоћи нису у стању да присуствују богослужењу и буду у заједници са Богом, да их Исповедам и Причешћујем.

 

Божија воља и доброта људи

 

Након овог првог разговора , у наредних пар година уследило је још неколико сусрета да би ме коначно, почетком 2007. године, директор болнице позвао и предложио да се једна од просторија где је било смештено рачуноводство оспособи за богослужбени простор.

 

Преосвећени владика банатски Никанор и др Миша Михајлов ( Фото: Зоран Међо)

 

Хвала Богу , помислих у себи, само када смо добили простор а за даље, Бог ће се кроз добре људе побринути и дати нам снаге да жељени циљ и остваримо. Увек сам веровао а то се и на овом примеру доказало , да је добра и добрих људи увек било веше него ли зла. И баш захваљујући добрим људима Болничка капела коју смо посветили Св. Нектарију Егинском изникла је из пепела. 

 

Преосвећени владика банатски Никанор и др Владислав Ковач ( Фото: Зоран Међо)

 

Највећу и несебичну помоћ поред директора болнице др Милете Михајлова који је показао разумевање и изашао ми у сусрет, имао сам од др Владислава Ковача који је урадио носач и иконе за иконостас а својим трудом и залагањем уградио себе у ктитора ове светиње. Скоро сво особље је у границама својих могућности прилозима у новцу помогло да се купе потребне богослужбене утваре, Свето јеванђеље , богослужбене књиге и одежде, певница, суд за паљење свећа…

 

Света Литургија и акатист у капелици

 

И тако радећи дан по дан, стиже нам и 22 . новембар када наша црква слави успомену на Светог Нектарија Егинског. Тога дана је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господим Никанор у новој капели служио Свету архијерејску Литургију и освештао капелу. Предходно вече је у капели служен Акатист Светом Нектарију Егинском .

 

Света Литургија у болничкој капели Светог Нектарија Егинског (Фото: Зоран Међо)

 

Од тога дана сваке суботе се у 7. 30 часова чита Акатист Светом Нектарију а у продужетку се служи Света Литургија . Капела је отворена од 8 –14 часова сваког дана осим недеље .

 

старешина храма Светог Архангела Михаила јереј Веселин Влашки ( Фото: Зоран Међо)

 

Од првог дана сестра Анђелка Ступар свакодневно дежура у капели дочекује и служи посетиоце, заједно са Др . Владиславом Ковачем пева на богослужењима.

 

Свештенство и Црквени одбор на Слави капеле Св. Нектарија Егинског ( Фото: Зоран Међо)

 

Др Недељка Бошков је 2008. године донела честицу Светих моштију Св. Нектарија Егинског и део Светих моштију мученика Ајудских којима се сваке задње суботе у месецу служи акатист.

 

Чуда светитеља Божијих

 

Већ сам био отишао у пензију када ме у пролеће 2013 . године  једна Госпођа  представиши се да је из Какња назвала и похвалила се да је са својим сином , који је како она рече боловао од леукемије, након доласка у капелу Св. Нектарија Егинског и прочитане му молитве код Његових Светих моштију потпуно оздравио.

 

 

Поуздано знам и тврдим да су две особе из Петровграда боловале, имале су карцином. Сваке суботе су долазиле на Акатист и остајале на богослужењу. Обе су, хвала Господу и Светом Нектарију Егинском оздравиле и дан данас су живе.

 

Нека је слава и хвала најпре Господу који даде снагу и моћ да се ова капела уради . Велико хвала и благодарност нека је и свима онима који и са „ једном лептом „ допринеше да се ово Богу угодно дело оствари .

Аутор:   

протојереј-ставрофор Бранко Попов

 

ИСТОРИЈА ОБ „ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ“

ИСТОРИЈА ОБ „ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ“

За време турске доминације, није било организоване здравствене заштите српског већинског становништва у Банату. После одласку Турака, исушиване су мочваре и провођена је аустријска империјална колонизација ових крајева. Здравствена заштита је организована на централистичком принципу.

За читаву Аустријску монархију формира се “Савет за здравље“, који издаје кодекс здравственог законодавства. Ове мере за владавине Марије Терезије биле су основа стварања здравствене заштите и здравствене културе. Први здравствени радници у нашем крају крајем 18. века били су диштриктни хирурзи – фелчери, који су били под надзором камерног медикуса у Темишвару. Оснивање болнице фелчерског ранга и обима помиње се 1769.год.

 

Градска болница од 1769. до 1895. год. порушена да би била изграђена Јавна берза рада (Фото: tmg.org.rs)

Царевина Аустро-угарска и здравствена политика

 

Све до 1890.год. Болница је постојала као градска установа, када прелази под управу Торонталске жупаније. На предлог главног градског физикуса, др Хајдегер Лајоша, жупанијска скупштина је 1892.год. изгласала одређену суму за изградњу велике централне болнице у тадашњем Нађбечкереку. Међутим, до тога није дошло. Накнадно је одлучено да се од изгласане своте изграде још четири болнице у другим срезовима Жупаније.

Планове за нову болницу израдио је 1892.год. инг Иштван Киш. Изградња је започела 1894. године, а 24. новембра 1895.год. свечано је отворена нова болница. Названа је “ Јосифова општа болница Торонталске жупаније“, по недавно умрлом великом жупану Хертеленди Јосифу.

 

Градска болница у Нађбечкереку (Фото: SkuscrapreCity)

 

Изграђена је по павиљонском типу и предвиђена је за смештај 100 болесника. Имала је три павиљона и три приземне зграде. За управника је постављен др Хајдегер Лајош. Тада је Болница имала три лекара: директор и главни лекар био је Лајош Хајдегер, који је водио Хируршко и Очно одељење. На Кожном и Интерном одељењу био је лекар др Миклош Хадафи. Дежурни лекар Болнице, који је у њој и становао, био је др Калман Плехл.Остали запослени били су : десет неговатељица, једна бабица, домар, контролор, вратар, чувар и послужитељ.

Локација Болнице имала је у виду близину железничке станице због болесника из околних места, а то је тада била периферија града, оранице, у близини није било насеља, индустрије.

Крај XИX и почетак XX века доноси човечанству велики успон науке, па самим тим долази и до успона медицине. Убрзо је у непосредној близини Болнице изникло велико насеље, издашан железнички саобраћај и овећи индустријски објекат.

Болница само две године након открића рендгена 1906.године монтира свој први рендген апарат. Године 1906. подиже се нови павиљон, Интерно одељење. Исте године Болница добија и првог специјалисту – окулиста др Андрија Батори. Године 1908. поставља се још један лекар – др Регина Фишер, прва жена лекар у читавој јужној Угарској.

Краљевина СХС и Бановинска болница – Петровград

 

Праву прекретницу у стручном раду Болница доживљава 1925.године, када долазе нови лекари специјалисти и када се отварају нова одељења. Раде се велике операције, др Зоран Каменковић долази у Болницу 1923.год. и знатно проширује оперативни програм. На Кожно – венеричном одељењу, др Димитрије Крстић 1926.год. почиње да користи микроскоп у дијагностици венерија и први је у Југославији давао интертекалне ињекције неосалварзана и бизмута код неуролуеса.

 

Авионски снимак Бановинске болнице у Петровграду са шест павиљона и зградом за администрацију, 1938. год.

 

Године 1930. Болница прелази у први ранг болница. Подиже се општи ниво здравствене заштите, а Болница се приближава свим слојевима становништва. Док су се пре двадесет година у њој лечили болесници слабог материјалног стања, што ју је чинило установом азилског карактера, сада постаје привлачна за све структуре становништва. У недостатку простора, нова одељења смештана су у поједина крила постојећих одељења. Постоји само једно решење: проширити Болницу. Припремне радње се врше од 1938. до 1941.год, али избија рат.

ФНР Југославија и ОБ „Ђорђе Јоановић“

 

У годинама после рата, здравствена служба у граду радила је у отежаним условима. Број болесника је био повећан, а број здравственог особља се смањио. Од 60 лекара, колико их је било пред рат, после рата их је остало 20. Неки су стрељани, неки исељени, мобилисани.

 

Изглед ОБ „Ђорђе Јоановић“ 50-тих год. 20.в. Зрењанин (Фото: www.болница.орг.рс)

 

Године 1954. наша болница добија садашње име, Општа болница “Ђорђе Јоановић“, по трагично умрлом професору Медицинског факултета у Београду, оснивачу Патолошког института, једном од оснивача Медицинског факултета. Тада је у парку Болнице откривена биста, рад вајара Сретена Стојановића.

 

Извор:

1.http://www.bolnica.org.rs/page.php?9

ДР ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ

ДР ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ

Ђорђе Јоановић (1871-1932.), је био оснивач Медицинског факултета у Београду, иницијатор оснивања Института за патологију у Београду, оснивач и председник Југословенског друштва за изучавање и сузбијање рака и декан Медицинског факултета у Београду.

Академик Проф. др Ђорђе Јоановић, члан Краљевске српске академије наука, био је научник светског гласа и један од пионира у области лабораторијског изучавања онколошких обољења и епидемиологије карциногенезе. Из области опште патологије др Ђорђе Јоановић је оставио 58 експерименталних научних радова.

Свој научни рад и каријеру на Универзитету у Бечу је прекинуо и по завршетку Првог светског рата дошао у Београд у патриотској жељи да помогне ратом разореној Србији.

 

Првих осам наставника, Медицинског факултета у Београду слева надесно: Милош Богдановић, Рихард Буријан, Владан Ђорђевић, Павле Поповић, Ђорђе Јоановић, Милан Јовановић-Батут, Миливоје Костић и Слободан Костић (Фото : NajStudent.com)

 

Проф. др Ђорђе Јоановић је обављао велики број функција као члан или председник у 13 различитих здравствених организација. Био је дописни члан Краљевске српске академије наука, почасни члан Матице српске у Новом Саду, стални делегат Краљевине Југославије при Међународном ‘офису’ за јавну хигијену у Паризу, члан немачког и чешког онколошког Комитета за сузбијање рака, члан редакција бројних медицинских часописа, председник Српског лекарског друштва, председник Југословенског лекарског друштва, предавач за војни санитет и члан Санитетског савета Војске Краљевине Југославије, председник Микробиолошког друштва Краљевине Југославије, председник Фонда за помоћ сиромашним студентима, члан Комитета међународног института за географску патологију, уредник Српског архива за целокупну медицину, представник Краљевине Југославије у Свесловенском лекарском савезу и на многим међународним канцеролошким конгресима.

 

У другој половини XИX века, Медицински факултет у Београду (Фото: wwwold.мed.bg.ac.rs)

 

Институт за патологију у Београду. Основна школа у Новом Милошеву и Општа болница у Зрењанину носе име ‘ Ђорђе Јоановић’. У своју родну Беодру (данашње Ново Милошево) породица Јоановић је долазила из Беча на одмор у просеку једном годишње. Сви чланови из фамилије Јоановић су сахрањени на гробљу у Беодри.

 

Биста др Ђорђа Јоановића у Зрењанину (Фото: en. wikipedia.org)

Извор:

1.http://www.bolnica.org.rs/page.php?61

БАЊА РУСАНДА

БАЊА РУСАНДА

Парох Никола Бибић је 1867. године открио лековитост русандског блата. Основао је акционарско друштво које је саградило прво лечилиште на источној обали језера, близу најстаријег дела места. Лечење се спроводило на сунцу, у води и блату. Резултати су били невероватни. Прво дрвено купатило уништили су 1875. године ветар и олуја. Тада је на наговор пароха Николе Бибића, госпођа Ана Клајић у спомен на два сина и мужа Јосифа, који су умрли, завешта средства од којих је саграђена нова бања на северној обали језера Русанда, где се и данас налази. На зграду купалишта са 20 кабина стављена је плоча са натписом: „Болном човечанству, а у корист Српске православне цркве меленачке 1878. године Јосиф и Ана Клајић”. Својим развојем бања је стимулативно деловала и на читаво насеље Меленци.

Banja Rusanda u boji kace za blato

У летњем периоду 1930. године госте је у Бању „Русанда“ довозило десетак возова дневно, аутобуска и локална линија Велики Бечкерек-Кикинда и преко двадест сезонских фијакериста. Бања је постала не само лечилиште, већ центар културног живота, где су се одржавали концерти, промоције књига или се долазило на шетњу и пријатно опуштање у време викенда и празника. Због тога се у Меленцима повећао број становника и попримили су изглед варошице. Од 1938. године Бања је имала електричну централу која је радила увече да би осветљавала улице и куће. Тих година се у бањи лечило око 2.500 болесника годишње. Сваке године се повећавао и број гостију из иносртранства. У Бањи је било 200 постеља, ресторан, пошта, телефон, телеграф, фудбалско игралиште, терен за тенис, куглана, билијар, паркинг простор за аутомобиле и фијакере, продавница цвећа, берберница и продавница сувењира. Два лекара су се бринула за здравствено стање гостију и њихово лечење.

Banja Rusanda u boji blato

Шездесетих година двадесетог века Бања „Русанда“ постаје здравствена установа тј. Специјална болница за лечење параплегија и хемиплегија. Почетком 1959. године отворено је Одељење за рехабилитацију и Бања убрзо прераста у Центар за физикалну медицину, рехабилитацију и превенцију инвалидности.

Banja Rusanda lekovito blato

 

Данас је „Русанда“ Специјална болница за рехабилитацију, бави се лечењем и рехабилитацијом болесника, а у новије време и превентивом, заштитом и унапређењем здравља.

Видео: Бања Русанда, 2016, L.L. Vynterchilld

Извори:

1.http://banjarusanda.rs/sr/strana/391/Историјат-бање

Send this to friend