ХРАМОВНА СЛАВА – АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО И РУСКА ЦРКВА

ХРАМОВНА СЛАВА – АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО И РУСКА ЦРКВА

У славу Господњу, а у част Арханђела Михаила, предводника војске Господње, обележена је у Зрењанину (Петровграду) храмовна Слава Руске цркве или Цркве Светог Архангела Михаила. Торжественом Литургијом је началствовао је протојерејставрофор у пензији Бранко Попов са свештенством храма.

 

 

Литургији су саслуживали, парох прве парохије протојереј Петар Илић, друге парохије  јереј Миодраг Станојевић, треће парохије јереј Веселин Влашки, који је и старешина храма, четврте парохије јереј Дејан Бојанић.

 

 

Старешина храма јереј Веселин Влашки је заблагодарио Господу и Светом Архистратигу Михаилу на данашњем Богом подареном светковању и дану. Јереј Веселин је позвао вернике да се још једном окупе на празник болничке капеле на дан Светог  Нектарија Егинског, те на духовну академију која ће бити одржана у суботу у Великој свечаној сали Градске куће у вечерњим сатима на којој ће појати сви градски духовни хорови.

 

 

Стари прота Бранко Попов је поздравио окупљене свечаре и вернике, реквши да се увек радује позиву свештеника и народа које долази из његовог Петровграда, како би заједнички прославили храмовну Славу Светог Архистратига Михаила. Михаило на Јеврејском језику значи онај који је као Бог, или ко је раван Богу. Свети Михаило изображава се још од првих времена Хришћанских као војвода који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. Архангел Михаило саматра се нарочито чуварем Вере Православне и борцем против верских јереси.

 

 

Својим изванредним појањем мешовити хор Светог Архистратига Михаила из Руске Цркве којим руководи брачни пар Досковић, уз искусне појце чтечеве и хоровођу хора Жене Мироносице Зорицу Кецић,  увеличао је ово Литургијско сабрање.

 

 

После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши – Причешћу, свештенсктво је пререзало Славски колаче. Цела црква је данас појала небозмени тропар Архистратигу Михаилу.

 

 

Војсковође небеских војски, непрестано вас молимо ми недостојни да вашим молитвама заштитите нас заклоном крила ваше непропадљиве славе, чувајући нас који падамо на колена и усрдно вапијемо: Избавите нас од невоља као војсковође виших сила.

Тропар Светом Архангелу Михаилу и Небеским Силама (глас IV)

 

 

Кума овогодишње славе је била Марија Мучалов са својом децом и унукама а за следећу годину кумовску ружу је преузела Душка Павлов Станков са мужем Мишом Станковим.

 

 

За све верне је приређена трпеза љубави у Парохијском дому при храму Светог Архангела Михаила.

 

 

Када су Турци протерани са ових простора и након Карловачког мира 1699. године нова власт (Аустријска) преуредила је ову зграду данашњг храма у злогласну тамницу „Мункач“ у којој је тамничила Српске ратаре што нам потврђују откривене кости нађене приликом рестаурације 1963. године. Падом Аустроугарске царевине укинута је тамница и овај простор 1925. године добијају досељеници из Русије, избегли након Октобарске револуције 1917. У тадашњи Петровград дошло је око 600 руских досељеника. Богослужења су за овај дубоко веран народ била изузетно важна те су они након неког времена сналажења и импровизације места где ће се недељом и празницима окупљати на молитву, добили 1925. године простор где се сад налази храм Светог Архангела Михаила и изградили свој храм. Руско богослужење је одржавано до 70-тих година када је споразумом Патријаршија оваја овај храм прешао у јуриздикцију СПЦ. Народ га и даље зове Руска Црква.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Јованка Ђатков)

СЛАВА ОНКОЛОШКОГ ОДЕЉЕЊА И БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ

СЛАВА ОНКОЛОШКОГ ОДЕЉЕЊА И БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ

Слава Онколошког одељења Опште болнице “Ђорђе Јоановић” у Зрењанину и слава болничке капеле – Свети Нектарије Егински биће и ове године прослављена на дан 22.11.2017. године. читањем акатиста Светитељу у 7:30 часова и Светом Литургијом у 8:00 часова.

 

 

И ове године се очекује присуство великог броја верника, здравствених радника, грађана и бивших и садашњих онколошких пацијената. Свети Нектарије Егински прославља се у народу као велики заштитник и пред Богом заступник оболелих од малигних болести.

 

 

У капели која се налази у кругу ОБ “Ђорђе Јоановић” ће бити одржано богослужење и резање Славског колача. Кума овогодишње Славе је медицинска сестра Радмила Латинкић.

 

 

Службу светитељу ће служити свештенство Светоархангелског храма (Руске Цркве).

 

Аутор: јереј Петар Илић

http://petrovgrad.org/zdravstvo-srp/bolnicka-kapela-sv-nektarija-eginskog-u-petrovgradu/

 

ЛЕКАРСКА СЛАВА СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

ЛЕКАРСКА СЛАВА СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

Лекарска слава – Свети врачи Козма и Дамјан прослављена је у граду на Бегеју Сетом  Литургијом и резањем славског колача у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, најстаријем градском сакралном простору.  Након Свете Литургије кумови свечари брачни пар др Свијетлана и др Здравко Ждрале угостили су велики број верника и лекара  у Успенском парохијском дому, згради од великог историјског значаја за Српски народ. Организатор Славе  је као и сваке године Подружница лекара Зрењанин.

 

 

Кумови славе су брачни пар др Свјетлана Ждрале, шеф Одсека неонатологије Опште болнице “Ђорђе Јоановић” и др Здравко Ждрале, в.д директора Завода за јавно здравље Зрењанин нису крили своје задовољство на части која им је ове године указана од подружнице лекара Зрењанин.

 

 

“Данас је велики дан за лекарску професију, наш еснаф али и за моју породицу и мене лично. Особита је част и задовољство али и велика одговорност бити кум Славе. Ово је дан када лекарски еснаф треба, да се окупи на Светој Литургији, око ових дивних Светитеља и узме благослов за даљи рад. Истовремено у вечерњим сатима окупиће се лекари и у хотелу Војводина на традиционалном лекарском балу да размене своја мишљења, поделе дилеме, које постоје и искуства. Настављамо даље на добробит онога због чега наш еснагф и постоји, да се боримо за највећу вредност, људско здравље и љусдски живот.“- рекао је др Ждрале.

 

 

Свету Литургију је служио протојереј Радивој Нађалин. Кумство је преузела др Милоранка Петров Кијурски, лекар Дома здравља Зрењанин која је овом приликом изјавила.

 

 

“Сматрам ово што сам примила ружу кумства за следећу годину изузетном чашћу. Настављамо традицију прославе великих Светитеља Козме и Дамјана. Цели свој радни стаж, ево већ 36. година сам се руководила хуманошћу и идеалом који су Свети Безсребреници установили. Ово кумство сматрам као круну свог професионалног радног века.”

 

 

Свети Козма и Дамјан се сматрају заштитницима лекарске професије. Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи заузврат ништа “ради добитка и богаћења”, већ “Бога ради”, па су у народу познати као свети Безсребреници.

 

 

Аутор: Саша Младеновић

СВЕТА АЛЕКСАНДРА ФЈОДОРОВНА РОМАНОВА –  „ДАРУЈТЕ ЉУБАВ“

СВЕТА АЛЕКСАНДРА ФЈОДОРОВНА РОМАНОВА – „ДАРУЈТЕ ЉУБАВ“

Књига „Дарујте љубав“ је зборник записа последње руске царице Свете Александре Фјодоровне Романове. Састоји се од три целине „О браку и породици“, „Речи добре“ и „Башта срца“, својеврсно је духовно и мемоарско ремекдело које осветљава њену личност . Објављена је у ексклузивном тврдом повезу са златотиском у џепном и стандардном издању у продукцији куће „Чувари“из Београда 2014.године. Књигу можете пронаћи у књижари СПЦ, код Успенске или Саборне цркве у болничкој капели Св.Нектарија Егинског и у парохијској књижари при Руској Цркви у Зрењанину.

 

 

„За мене су ови изводи из записа императорке Александре Фјодоровне били право откровење. Онолико колико се данас много среће духовних радова посвећених монаштву толико је оскудан списак књига које би савременог читаоца упознавале са хришћанским осмишљавањем брака. Међутим, већина хришћана бира пут венчаног брака, који свети оци називају “уточиштем целомудрија”. Нећемо скривати да наш живот пролази у бригама због тражења хлеба насушног, да узајамна ограниченост и греховност супруга често остављају свој видљиви траг на односима између мужа и жене. Постепено сиромаше и крње се осећања, која су заљубљене чинила најсрећнијим бићима на свету, бледи сјај пожртвованости и витештва, свакодневица чини да општење супруга постане безбојно. Они се с времена на време осећају као бурлаци, који једва вуку лађу породичног живота.

 

 

Очигледно је да ово није била судбина крунисаних Николаја и Александре. Урођена племенитост, чистота осећања и намера сјединиле су се са свесним и промишљеним напором да се очува и заштити онај савез, који је заиста постао узор верним поданицима и који је на крају животног пута био запечаћен мученичким подвигом. За нас је најважније то што Александра Фјодоровна читајући књиге исписује из њих оно што је најближе њеном сопственом брачном искуству. Очигледно је да је у рукама имала најразличитија дела и по жанру и по садржини. Философска размишљања, етика брака, поезија, духовне изреке – све је то била храна за њена размишљања о Богу. Мислимо да ни из далека нису сви аутори које је царица изучавала били православни, али је њена душа, која је умела да воли “тако искрено и тако нежно”, с хришћанском мудрошћу и разборитошћу извлачила бисере моралних сентенци и максима, које су највише говориле њеном женском срцу.

 

 

Унутрашња снага објављених забелешки је у моралном лику живота благочестиве Царице у потпуности предане породичном идеалу. Управо због тога су доле наведене забелешке прожете таквим миром, искреношћу која све побеђује и небеском лепотом. У наше време када најобичнија општечовечанска поимања дуга, части, савести, одговорности и верности постају све мање видљива, када се, по речима јеванђелисте Матеја “зато што се умножило безакоње, охладњела љубав многих” (Мт. 24,12 ), читање ових материјала може да буде прави догађај духовног реда. Савети, упозорења супрузима, мисли о истинској и привидној љубави, размишљања о односима између најближих рођака, сведочанства о великом значају домаћег ентеријера и атмосфере у духовном развоју личности детета – ето то је, иако ни издалека не потпун, списак етичких проблема којих се Царица дотакла. Ма колико човек да чита ове материјале све време проналази нешто ново што му је потребно баш тог дана и сата, јер живот у браку претендује на ангажовање свих стваралачких моћи човека у његовом делокругу. Царица нам помаже да новим очима погледамо на богоустановљени брак и да оценимо овај дар у светлости Христове љубави како бисмо разумно служили једни другима на славу Божију. Читалац који има добро и милостиво срце и кротку и тиху природу учврстиће наведене врлине у себи, а онај чије је срце можда савладано суровом безосећајношћу и које је одавно заборавило да постоје нежност, снисходљивост, трпељивост и добродушност неће моћи да не осети жељу да се измени набоље, да се не сети своје прве љубави и покаје.

 

 

Данас, када се руше сви друштвени принципи и народ страда под теретом сопственог неморала, верујемо да ће објављени материјали многима отворити очи за супружанске врлине, а друге сачувати од грешака, за које, нажалост тако горко и дуго потом плаћамо. “Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству Небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству Небескоме” (Мт. 5,19 ). Ово последње се несумњиво догодило са величанственом царицом земље руске. Света великомученице царице Александра, моли Бога за нас!

 

Јереј Артемије Владимиров старешина храма Свих светих у Красном селу, Москва

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ О СВЕТОМ РУСКОМ ЦАРУ

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ О СВЕТОМ РУСКОМ ЦАРУ

Колико је Свети Владика Николај Велимировић волео руску Цркву и народ и Цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори ова његова беседа. Говорио је Свети попут Старозаветног пророка да су нас Руси  у Првом светском рату трајно обавезали и да Србија вековима неће моћи да врати дуг према њима, али да ћемо учинити бар нешто за њих ако им будемо савезници у срећи и тузи. Тражи од нас и данас да се окупимо око Светог Цара Николаја као око Светог Цара Лазара јер је реч о истом и Светом Завету.

 

 

„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт.

 

Царски манифест о рату 1914. године

 

Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском?

 

Краљ Петар Други у посети руском цару Николају Другом 1910. године

 

Руси су у наше дане поновили косовску драму. Да се цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чеда, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена.

 

Руски цар Николај Други благосиља руске војнике

 

Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.“

 

Споменик Св. Николају Другом у Београду

 

Један наш савременик, брат, Рус, јеромонах Игњатије Шестаков сабрат Сретењског манастира у Москви, који неуморно путује по србским земљама и подсећа србски народ на бесмртно дело Светог Николаја Другог Романова, послао је ову беседу редакцији портала Петровград.орг као својеврсну посланицу која не губи на значају упркос годинама које пролазе.

 

Јеромонах Игњатије прима орден Светог Саве из додељен Сретенском манастиру у Москви од патријарха српског Иринеја

 

приредио: Петровград.орг

НЕОПАЛИМА КУПИНА СЛАВА СВИХ ВАТРОГАСАЦА И СПАСИЛАЦА

НЕОПАЛИМА КУПИНА СЛАВА СВИХ ВАТРОГАСАЦА И СПАСИЛАЦА

Припадници Управе за ванредне ситуације у Зрењанину из ватрогасно-спасилачког батаљона, који су свакодневно спремни да се суоче са ватреном стихијом и другим елементарним непогодама, доказују да осим храбрости и професионализма, имају и висока духовна начела којима се руководе. Они су свечано прославили и своју Славу Несагориву или Неопалиму Купину.

 

 

У новом храму Светог Николаја на Зеленом Пољу, служио је надлежни јереј Радивој Нађалин.  Он је пресекао славски колач заједно са свечарима, начелником одељења за ванредне ситуације Гораном Марјановићем и командантом ватрогасно-спасилачког батаљона Браниславом Милосављевићем.

 

 

Ватрогасци су ту да помогну грађанима и  у добру и злу. Овај посао захтева јасну и добру комуникацију јер је у овом послу најважније заједништво. Саборност је и у основи хришћанске вере.

 

 

Усмереност је на спасавању људи и имовине и зато нема места грешкама које могу имати кобне последице. Најтеже је спасиоцима када некоме поред свега учињеног не могу да помогну. Ту остаје једино уздање у помоћ одозго, велике заштитнице целог човечанства Пресвете Богородице коју симболично представља старозаветна Неопалима Купина.

 

 

Неопалима купина или несагорива купина је и конкретна реликвија хришћанске и старозаветне традиције, која се чува у истименој цркви у склопу Манастира Свете Катарине на Синају.

 

 

Аутор: Саша Младеновић

Send this to friend