СРБИ И „НОЋ ВЕШТИЦА“

СРБИ И „НОЋ ВЕШТИЦА“

Последњег дана октобра обележава се још један од “празника“ који су на мала врата, преко медија, реклама или других производа модерне културе, увезени у наш народ. О чему се овде заправо ради?

После пада комунизма, омладина масовно почиње да прихвата западне вредности. Међу њима, и незаобилазна „Ноћ вештица“ постаје веома популарна. Ипак, услед пасивности националних институција (за разлику од Русије нпр.) да се стварањем грађанског друштва изгради и нови дух поникао на вековној традицији, и деценијског васпитања на тековинама богоборства и незаинтересованости за сопствену културу, кривца не смемо тражити у самој омладини.

Из поменутих разлога, народ који је вековима давао угоднике Божије, уместо да се врати на стање пре 1945. године, антитеистички поглед на свет мења новим духовним трулежом са запада као своју нову културу. Неприхватањем плодова те културе, добровољно постајемо заостали, чак непожељни и нетолерантни. Ради се тек о „маскенбалу“ и „проводу“. Но, о томе нешто касније.

Иако овакви „празници“ немају ништа заједничко са Православљем, већина Срба, који себе бар формално сматрају православцима, прихвата их једнако као они који се не изјашњавају тако. Услед одсуства литургијског живота и преиспитивања, често учествујемо у разним „проводима“ и „весељима“, а да се и не запитамо колико су и да ли су у складу са нашом вером.

Да се ипак не ради само о „маскенбалу“, говори то да је Ноћ вештица изворно пагански обичај. Стари Келти, на овај дан славили су Нову годину, за коју су сматрали да се као и све живо, рађа из мрака и смрти. Кнез смрти (у православљу Кнез овога света) дозвољавао би душама мртвих да посећују своје домове, па одатле и традиција маскирања у костуре, духове, зомбије. Душе мртвих које долазе у посету требало је нахранити како не би били кажњени, па су се свим посетиоцима давали слаткиши.

После крштења Келта, Црква (још увек јединствена) настојала је да овај празник прилагоди Хришћанству, па га проглашава за Ноћ Свих Светих (Ноћ вештица – Halloween, Ноћ Свих Светих – All Hallows’ Eve). Само они који су се противили крштавању, наставили су да прослављају Ноћ вештица, задржавајући окултне обичаје. Стога, прошење слаткиша по кућама и „безазлено“ маскирање јесу последица овог, у сржи анти-хришћанског, начина прослављања 31. октобра.

Због свега тога не смемо бити равнодушни на уплив туђинске културе, јер нам и Јеванђеље налаже да не можемо “служити и Богу и Мамону“ (Мт. 6, 24). Не смемо окренути главу и прихватити то као нешто незаобилазно, или још горе, схватити све само као забаву. Зато помолимо се светом Луки и светом Петру Цетињском да нашу једнокрвну и једноверну браћу и сестре приведу и преведу на прави пут.

Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

Свети Николај Жички и Охридски

Поделите:
ОТАЦ ДУШАН ПОПОВИЋ – ПРВИ ВРБОВАЧКИ МОЛИТВЕНИ ХОД

ОТАЦ ДУШАН ПОПОВИЋ – ПРВИ ВРБОВАЧКИ МОЛИТВЕНИ ХОД

Свештеник Душан Поповић, старешина је цркве св. пророка Јеремије у Врбовцу надомак Смедерева. Недавно је организовано прво молитвено сабрање у част јунака Врбовачке битке из 1915. године. Мошти ових српских јунака изгинулих у тој бици налазе се у овој, цркви-костурници, јединственој у овом делу Србије. Дана 17. октобра 2019. године Црквена општина врбовачка организовала је успешно први „Врбовачки марш“,са кога вам Петровград.орг преноси обраћање оца Душана Поповића.

Молитвени ход у Малој Крсни

У славу српских јунака XI и XIX пука Шумадијске дивизије I позива изгинулих на Церјаку и Врбовачким косама у октобру 1915. године бранећи одступницу српској војсци, а желећи да никада више српске јунаке не покрије тама заборава као што се то десило у протеклим деценијама. То су били верни синови своје Цркве и своје отаџбине.

чудотворне иконе Богородице Пећке Краснице

У овој години када се обележава и осам векова постојања Српске Православне Цркве посебно смо желели да истакнемо значај тих верних синова своје Цркве, а њихова имена осим малог броја што је нама познато само Бог зна.

Народ одаје поштовање јунацима палим на Врбовачким косама

Због тога смо ове 2019. године, дана 17. октобра на празник Светог ратника Стефана Штиљановића организовали по први пут „Врбовачки марш“ од села Мале Крсне важног железничког чворишта и у Првом светском рату, одакле је немачка царска војска преко брда Церјак ушла у Шумадију.

Верни народ у молитвеном ходу

То није био класичан марш, то је био молитвени ход са Светим иконама, молитвом и духовним песмама. Ношена је копија чудотворне иконе Богородице Пећке Краснице, Часни Крстови и барјаци као и друге иконе.

Поклоници са Светим Иконама

За ту прилику било је у молитвеном ходу ангажовано неколико људи обучених у униформе наших војника из Првог светског рата, а на челу колоне био је коњаник са заставом, српском тробојком.

Униформе из Великог рата и Шумадинац

Црквена Општина Врбовачка која је организовала први Врбовачки марш не би могла организовати молитвени марш да није имала подршку људи који знају да цене жртве оних који су дали животе за веру и отачаство.

отац Душан дочекује вернике у порти

Посебна нам је радост да је у овом молитвеном ходу био присутан и сој и број, квалитет и квантитет. Код цркве спомен костурнице Светог Пророка Јеремије у Врбовцу тог дана окупило се око две стотине људи.

Жива црква Св. пророка Јеремије

После Свете Заупокојене Литургије био је пригодан програм, а сви учесници су били послужени војничким пасуљем који се у казанима тог дана спремао у порти.

Заупокојена Литургија и мали Шумадинци

Код  свих присутних видело се одушевљење што су учествовали у једном таквом догађају.

Спомен костурница XI и XIX пука Шумадијске дивизије I позива изгинулих на Церјаку и Врбовачким косама

Са жељом да тако буде и сваке наредне године, а трудићемо се да буде и боље.

Петровград.орг и http://kolubarskimars.rs/Onama.aspx

Поделите:
ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Српска Православна Црква празнује Покров Пресвете Богородице. Црква созерцава догађај када се Богородица током богослужења јавила народу окупљеном на молитви. Догађај се одиграо у 10. веку на свеноћном бденију у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.

„Радуј се Радости наша и прекриј нас од сваког зла часним омофором твојим“.

Јављање Богородице вернима

Догађај који црква празнује догодио се 14. октобра 911. године, у време ромејског цара Лава Мудрога (Философа).

Било је то свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.

У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором (покровом) изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.

Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види “Царицу и госпођу, како се моли за сав свет“, што Епифаније зачуђен потврди.

Након тог догађаја отпочело је празновање Покровице које созерцава тај тренутак.

Обичаји и веровања на дан Покровице

Многе жене које немају децу посте пред празник Покровице како би се причестиле на дан празника. Притом се моле да им подари Богородица услиши жељу да имају дете. Оне које имају децу моле се Богородици за њихово здравље.

Сви који верују у Богородицу и обележавају Покров Пресвете Богородице на овај дан обавезно треба да изговоре речи:

„Радуј се Радости наша и прекриј нас од сваког зла часним омофором твојим“.

Кога Богородица прекрије својим покровом он постаје невидљив за зле духове и нечастиве силе.

Петровград.орг

Поделите:
ПРОСЛАВА ОСАМ ВЕКОВА АУТОКЕФАЛНОСТИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ПРОСЛАВА ОСАМ ВЕКОВА АУТОКЕФАЛНОСТИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Српска Православна Црква позвaла је све вернике да свечано и свенародно прославе у својој Цркви велики јубилеј 800 година аутокефалности. Монаштво и свештенство Српске православне цркве, хорови богослова, више хиљада верника,  посебно деца из косовско-метохијских енклава у Жичи, Пећкој Патријаршији и престоном Београду су литургијама и свечаном академијом прославили велики јубилеј – осам векова аутокефалности СПЦ.

Дана 6. октобар 2019. године уприличена је света архијерејска Литургија у манастиру Жичи код катедралног трона српских архиепископа, којој је присуствовао велики број верника.

Наредног 7. октобра 2019. године велики број архијереја СПЦ и народа из енклава посетио је трон патријарха српских Пећку Патријаршију на Косову и Метохији.

Светом литургијом поводом обележавања овог значајног јубилеја началствовао је митрополит Црногорско-приморски и егзарх пећког трона  Амфилохије уз саслужење и молитвено учешће 22 архијереја Сабора СПЦ, више игумана и протојереја Епархије Рашко-призренске и других епархија СПЦ.

У литургији је учествовао и хор богослова Призренске богословије, монахиње Пећке Патријаршије на челу са игуманијом мати Харитином, више монаха и монахиња и преко хиљаду верника.

Како наводе у Епархији Рашко-призренској „својом посетом и литургијским слављем у Пећкој Патријаршији Епископи СПЦ потврдили су још једном јединство у следовању путу Св. Саве и његових наследника за које је Косово и Метохија увек било и остало срце српског православног и светосавског идентитета“.

Већ 8. октобра 2019. године одржана је величанствена академија у Центру Сава на којој је потврђена симфонија Цркве и државе које заједно корачају у сусрет изазовима који стоје у будућности.

Митрполит дабробосански Хризостом објавио је да је поводом јубилеја 800 година аутокефалности српске цркве Синод СПЦ Орденом светог Саве I степена одликовао патријарха српског Иринеја, председника Србије Александра Вучића, док је председнику РС Милораду Додику, пошто је раније одликован Орденом Светог Саве I степена, сада уручен Орден Светог Симеона Мироточивог.

На свечаности у Центру Сава епископ нишки Арсенија прочитао је посланицу патријарха Иринеја поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве:

У нади се молимо да верност светосавском путу који у живот води и светосавском завету оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину Косово и Метохију, поносну Црну Гору, као и све друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силникâ овога света са циљем да их насилно и неправедно отму, наводи се у посланици.

За 9. октобар 2019. године припремљено је отварање изложбе Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве у Музеју Српске Православне Цркве у Београду.

Преузето са званичног сајта СПЦ

Поделите:
ПАРАСТОС СРБИМА ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА НА ГАРАВИЦАМА КОД БИХАЋА

ПАРАСТОС СРБИМА ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА НА ГАРАВИЦАМА КОД БИХАЋА

Дана 25.(12) септембра 2019. године на Оданије Рођења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је чин парастоса на Гаравицама недалеко од Бихаћа за око 12000 невино пострадалих и мучених Срба, које од злочиначке руке снађе тешка смрт од злочинаца и мучитеља, припадника НДХ у јеку Другог свјетског рата.

Епископу бихаћко-петровачком и рмањском г. Сергију саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, Далибор Ненић, Саша Црљић, протопрезвитер Стојко Стрика (Епархија бањалучка), Слободан Аничић (Епархија бањалучка) протонамјесник Никола Аркула, Милош Црепуља, презвитер Немања Росић и ђакон Немања Рељић.

Помену Србима које су усташе убиле прије 78 година присуствоваоли су српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач, делегација Народне скупштине, коју чине народни послацини Драгослав Кабић, Милан Тубин и Милан Шврака.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, који је и предсједник Одбора, рекао је да су усташе на Гравицама починиле геноциод над Србима.

Владика се послије извршеног чина парастоса обратио свим присутнима пригодном бесједом:

„Поздрављам вас на овом голготском мјесту непребола, страдања и распећа, на мјесту гдје лежи један град под земљом, Бихаћ невидљиви испод Бихаћа видљивог, на мјесту које је наш крајишки крајеугаони камен, свједок нашег постојања, наше жртве, али и безумности оних који овај град саградише од костију наших предака“.

Између осталог Епископ је поручио да усрдно моли Господа да се никоме на свијету овакав злочин више никада не понови.

Историјско подсјећање на почетак геноцида

Средином јула 1941. по налогу жупана Љубомира Кватерника сви Срби из града и ближе околине су хапшени и затворени у злогласни казамат Кула, а потом су услиједиле масовне егзекуције. Затворени цивили су из Куле превожени на припрељена стратишта Гаравице, Карађорђево село и Церавице. Речено им је да иду на присилан рад у Њемачку. Жртвама је наређено да се свуку, опљачкане су и убијене. Стрељани или заклани ножем су закопани у унапријед ископане јаме. Многа тијела закланих Срба су бачена у ријеку Клокот.

Прве групе жртава су одвођене и убијане ноћу, а касније у јулу и аугусту 1941. године и дању. Убиства Срба из Бихаћа се спроводе по породичним кућама, њивама и на бројним масовним стратиштима у околини Бихаћа.

Очевидац Милка Пепић-Ковачевић

Усташко дивљање почело је 25. јула 1941. године када је из Притоке (село у околини Бихаћа) одведено првих дванаест сељана. Другу ноћ отјерали су још сто шездесет Приточана. Међу њима највише дјеце. Одвели су их и највјероватније им и пресудили усташки џелати Мате Колић, Марко Гргић и Душан Михаљић. (…) Усташе су тражиле да онима које су отјерали родбина пошаље храну иако су ти исти већ били поубијани.

На фотографији снимљеној 1940. године види се тридесет и седам малишана, ученика основне школе у селу Притока. Међу њима су и браћа Душан и Ђуро (трећи и четврти здесна у горњем реду) које су усташе са још тридесетак ученика са фотографије одвеле и побиле.

Више о томе: http://jadovno.com/arhiva/garavice/articles/istinu-otrgnuti-od-zaborava.html

Петровград.орг (епископија бихаћко-петровачка и рмањска)

Поделите:
ЛИТУРГИЈАМА И ЛИТИЈАМА ГРАД НА БЕГЕЈУ ДОСТОЈНО ПРОСЛАВЉА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

ЛИТУРГИЈАМА И ЛИТИЈАМА ГРАД НА БЕГЕЈУ ДОСТОЈНО ПРОСЛАВЉА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

Литургијом у Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице и Црквеном литијом централним градским улицама Град Зрењанин (Петровград, В.Бечкерек) је и ове године обележио своју Славу – Успење Пресвете Богородице, Велику Госпојину.

Срби у овом делу Баната су настарија и највећа духовна заједница, која благодарећи паду идеологије комунизма (и мањини његових савемених лажних бранитеља), коначно може да изађе из порте храма и слободно изражава своја верска осећања и моли се за напредак овог значајног дела Србије и Српских земаља.

Обележавање је почело у јутарњим часовима Литургијама у храмовима СПЦ и манастиру Св. Меланије, након чега је у послеподневним часовима градским улицама кренула литија, током које су читане молитве – за здравље, за мир и напредак града на Бегеју и његових грађана.

У литији су учествили овогодишњи домаћин славе градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, заменик градоначелника Саша Сантовац, председник Скупштине града Оливер Митровић, начелница Средњобанатског округа Снежана Вучуревић, свештенство СПЦ, представници Војске Србије, МУП-а, многобројни грађани…

На челу литије, коју је предводио владика банатски господин Никанор је ношена икона Успења Пресвете Богородице, заштитнице града, поклон владике нашем граду, која се налази у кабинету градоначелника.

У колони су пронете градом иконе српских и хришћанских светитеља и црквени барјаци, док су многобројни грађани са поштовањем устали и фотографисали и снимали учеснике литије.

Литија је кренула из Улице Светосавске, преко улица краља Александра Карађорђевића до Трга Слободе и споменика краљу Петру Ослободиоцу где је прочитано Свето Јеванђеље.

Колона се даље кретала Гимназијском улицом, поред старе српске Гимназије и „несуђеног“ плаца на којем је Српска црквена општина у црно-жутој монархији планирала да подигне храм (а на којем су комунисти подигли зграду социјалног), да би кратко ушла у улицу Светозара Марковића познатог српског народњака-социјалисте и вратила се Светосавском улицом у порту храма Успења Пресвете Богородице.

Његово преосвештенство владика Никанор је на Тру Слободе упутио благослов овом граду у предстојећој години призивајући моћну заштиту као и до сада у историји Пресвете Богомајке, заштитнице Атоса и својих Метоха диљем Православног духовног круга.

Сасвим у духу епохе коју живимо а и поводом градске Славе на више прометних места у граду освануо је један број симпатичних билоборда са натписом – Добродошли у Петровград! Грађани који су свесни епохе у којој живе су поздравили истицање нашег историсјког славног и никад заборављеног имена на билбордима. Билборди са поруком која свим добронамерним људима желе добро.

Једно савременим језиком исказано подсећање на наше прелепо име. Једино легитимно име, које је укинуто насиљем идеологије која је гушила верске слободе у нашем народу. Прелепа порука добра у ове свечарске, благе дане.

Петровград.орг

Поделите: