ПОСЕТИТИ ГРАД МОСТОВА – ПЕТРОГРАД – ПЕТРОВГРАД

ПОСЕТИТИ ГРАД МОСТОВА – ПЕТРОГРАД – ПЕТРОВГРАД

Петроград у Русији је град који има шест стотина мостова. Кроз Зрењанин протиче Бегеј у дужини од 13 километара а настао је на месту где је река Бегеј меандрирала и било нужно премостити га, на већи број места. Зрењанин је некад носио назив сличан називу већег и далеко познатијег града у Русији – Петро(в)град. До сада је Бегеј био премоштен са десет мостова, један мост је у међувремену изгубио своју функцију али после тридесет година гради се нови мост.

Нови мост преко Бегеја

Ајфелова ћуприја

На Бегеју код некадашњег Бечкерека су постојала два дрвена моста средином XV века у време када је деспот Ђурађ Бранковић долазио у наш град. На плановима града после одласка Турака из 1760. и 1793. године, уцртан је Велики дрвени мост. Уместо њега је саграђен гвоздени мост 1904. године, пројектован у атељеу познатог Гистава Ајфела познатом по Ајфеловом торњу у Паризу. Познат је по бећарцу „Бечкеречка ћуприја“. Демонтиран је и уклоњен 1969. године због регулисања Бегеја, па га је заменио бетонски пешачки мост, који нема ни приближно лепоту коју је имао стари мост. Од њега је остало само пар украса с портала који се налазе на улазу у зрењанинско бродоградилиште.

Стари Петроград у Русији са својим мостовима

Данас је јасно, као и у случају промене назива града из Петровграда у Зрењанин или подизања зграде Водоторња на Тргу Слободе, да су одлуку о сечи „Ајфеловог моста“ донели кратковиди и идеолошки заслепљени људи тадашњег система. У званичној историографији онога периода, пише, да је морао морао бити склоњен због спровођења новог урбанистичког плана.

Ајфелова ћуприја

Мали мост је најстарији мост који је у функцији. Саграђен је 1904. године и спаја центар града са делом града који се зове „Мала Америка“. Окружење Малог моста је архитектонска целина старог градског језгра. Првобитан назив му је био – Франца Јозефа мост. Након Првог светског рата добио је назив „Караџићев мост“ који, међутим, никада није заживео. Вођени истом идеологијом, исти људи су га назвали једноставно, мали и остао је – Мали мост. Средином осамдесетих, преграђивањем Бегеја направљено је језеро, те на срећу није изгубио на значају и представља симбол Зрењанина.

Петровградски мост

Гвоздени железнички мост подигнут је 1937. године у тадашњем Петровграду на месту старог железничког моста изграђеног 1889. године приликом успостављања пруге Зрењанин – Вршац. Добар је показатељ интенције привредног развоја града у овој декади која је прекинута нацистичком окупацијом и Другим Светским ратом.

Мали мост

Мостови за саобраћај моторних возила

Мужљански мост 1957. године заменио је дрвену скелу која је, у Вардарској улици, деценијама повезивала приградско насеље Мужља са Зрењанином. Магистрални мост код СУП – а је највећи градски мост на Бегеју. Саграђен је 1965. године. Део је магистралног пута Београд – Кикинда.

Меандри Бегеја и дрвени мостови

Мост у Змај Јовиној улици саграђен је 1969. године. Регулацијом тока Бегеја кроз град, прокопан је канал на најужем делу речног меандра око насеља „Мала Америка“, који је пресекао улице Царице Милице, Змај Јовину и Тамишку. Канал је потом премошћен мостом у Змај Јовиној улици, а након изградње три градска језера, овај је канал постао саставни део реке.

Жути мост

Магистрални мост у Принциповој улици је до скоро био најмлађи мост у Зрењанину. Саграђен је 1992. године. Нови магистрални мост се подиже на траси обилазнице око Зрењанина. Овим радовима, Зрењанин добија нови мост преко Бегеја после скоро три деценије.

Ово ће заправо бити десети мост преко реке или језера, а укупно једанаести, с обзиром на то да један од њих, пешачки мост на сувом, није у функцији. Биће то и шести мост за саобраћај моторних возила, уз три искључиво пешачка и један железнички.

Пешачки мостови

Висећи пешачки мост изграђен је 1962. године. Када је 1985. године преграђен речни ток, мост се нашао на затрпаном делу речног меандра, између два језера, па је тако остао на „сувом“, између два језера. Овај мост је по многим аналитичарима парадигма друштвено-политичког уређења у бившој СФРЈ. Некада је испод моста био рукавац Бегеја који је затрпан 1985. године, када су идеолози донели одлуку о промени тока реке Бегеј. То је висећи мост са два носећа бетонска стуба и носећим каблом који се састоји од 102 челичне жице. Када је изграђен, 1962. године, представљао је архитектонско чудо социјализма. Данас мост нема намену и постао је иронични симбол града и људи који су одлучивали о његовој судбини.

Пешачки мост

Затрпавањем меандра Бегеја 80 -тих година и стварањем језера и други пешачки мост популарно назван “Лучни” је у многоме изгубио своју до тадашњу функцију али се на срећу није нашао на сувом.

Мост на сувом

Гошћа из Петрограда у Русији, била је изненађена, готово истоветним именом два града, историјом промена назива, под утицајем исте комунистичке идеологије. Боравећи у нашем граду, пре неку годину, сазнавши да у Србији наш град слови као „град мостова“, извела је на крају закључак, да је Петроград из којег долази, свакако, носилац тог назива у Русији, обзиром да има на стотине мостова.

Према туристичким сајтовима Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
НОВОГОДИШЊЕ ЧАРОЛИЈЕ ДЕО ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ ГРАДА

НОВОГОДИШЊЕ ЧАРОЛИЈЕ ДЕО ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ ГРАДА

Град Зрењанин, Туристичка организација града Зрењанина и Културни центар Зрењанина организују, на Тргу слободе “Новогодишњу чаролију”. Богат културно-уметнички програм поводом новогодишњих и божићних празника, која ће трајати од 23. децембра 2019.г. до 15. јануара 2020.година.

Новогодишње украшавање центра града је завршено, прелепе невогодишње јелке које већ годинама красе трг су и ове године на свом месту а монтажа клизалишта и карусела употпуњује овај јавни простор.

Почетак рада клизалишта се очекује ускоро и биће на располагању љубитељима клизања све до 31. јануара, свакодневно од 10-22 часа, по цени термина од 100 динара, уз бесплатно изнајмљивање клизаљки. У термину од 18 до 19.30 часова биће организована школа клизања.

Од понедељка, 23. децембра до Бадње вечери уочи православног Божића, 6. јануара, свакодневно ће на бини од 17 до 18 часова бити организован дечји програм, а од 20 до 21 час вечерњи програм. Наступаће дечји и градски хорови и солисти, културно-уметничка друштва, локални музичари, биће одржане представе за децу.

Посебни програми се, као и до сада, припремају како за дочек Нове године, 31. децембара, тако и за дочек Нове године по јулијанском календару, 13. јануара.

На Тргу сободе су свакодневно отворене и дрвене кућице с понудом производа из домаће радиности, а пригодна новогодишња понуда наћи ће се и на 30 дрвених тезги.

Грађани и туристи који буду ове зиме шетали улицом Краља Александра I Карађорђевића до Трга слободе, биће пријатно изненађени дешавањима у празничном декору који их обасјава.

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: Александар Блануша)

Поделите:
УСПЕШНО ЗАВРШЕНИ 34. ДАНИ ПИВА – ПОЗИВ ЗА НАРЕДНЕ

УСПЕШНО ЗАВРШЕНИ 34. ДАНИ ПИВА – ПОЗИВ ЗА НАРЕДНЕ

Ове године, највећа манифестација на отвореном, у Зрењанину, је испунила своју сврху. Бројни програми, уз лепо време, привукли су одушевљену публику. Званична је информација да је број посетилаца бројних програма досегао пола милиона. Тргови су били пуни, улице, простори, седам дана. Дани пива су сада јасно неодвојиви од Велике Госпојине, Славе града, литије која је аутентична традиција ових простора.

Некадашњи бренд Дунђерских „Светло пиво“ у ударничком периоду преименован у „Зрењанинско пиво“ је поново оживљен, чиме је оправдан назив манифестације. Одржан је и III Међународни научностручни симпозијум „Пиво, пиварске сировине и опрема“, на којем су водећи стручњаци из сфере пиварства, из Словеније, Хрватске, БиХ, Словачке, Чешке, Немачке и Србије, презентовали радове на тему пиварства.

Дан Републике Мађарске и Вече кубанске културе дали су међународни карактер овој манифестацији. Ове године град се потрудио да упозна регион са својим потенцијалима.

Гости КУД „Пионир“ из Зрењанина на XVII Међународном фестивалу фолклора „Лала“ дошли су из Русије, Белорусије, Чешке, Шпаније и Румуније. Презентације „Дана пива“ у Темишвару и Херцег Новом допринеле доласку туриста из Румуније и Црне Горе. Бројни су били туристи из Републике Српске, Словачке, Кине, из мађарских места.

Зрењанин је поводом доласка бројних туриста из земље и иностранства, организовао као новину панорамско разгледање града и његове околине отвореним дабл декерима. По први пут туристи су у разгледање околине ишли и бродићем по Бегеју.

Оно што даје особеност Данима пива у односу на сличне манифестације у окружењу је наступ Зрењанинске филхармоније која је привукла преко 20.000 људи. Наступи класичара на једној масовној туристичко-привредној манифестацији овог типа, наишли на велико одобравање публике, подигли су свакако општи уметнички ниво манифестације.

Концерт Халида Бешлића и Кикија Лесандрића на Житном тргу је био веома успешан а ту је био и занимљив наступ Лепе Брене и Црвене Јабуке на Тргу Слободе. Даме Евровизије су имале свој наступ и показале своје певачко умеће.

Да манифестација буде парада лепоте потрудиле су се учеснице избора за Мис Зрењанина, који је био и полуфинални избор за Мис Србије. Ленту је понела 17-годишња Јована Лишанин из Београда.

Осим квалитетног пива у неограниченим количинама и огромног броја забавних, културних, спортских садржаја, свако је могао за себе да нађе по нешто.

Најважније је да је тако велики скуп протекао у најбољем реду, без и једног инцидената. Препорука и позив за наредне 35. Дане пива.

Петровград.орг (Фото: Град Зрењанин и Дани пива)

Поделите:
СЛАВА ГРАДА НА БЕГЕЈУ И 34. ДАНИ ПИВА

СЛАВА ГРАДА НА БЕГЕЈУ И 34. ДАНИ ПИВА

Последња недеља августа је у Бечкереку, Петровграду, Зрењанину разлог да се свим суграђанима и гостима пожели пивска добродошлица. Ових дана пада и Слава, некад краљевског, царског трговишта, деспотског, богохранимог, краљевског, ударничког, историјски гледано, троименог града, Велика Госпојина. Наш град овим иште благослов за наставак развоја и наздравља свим добронамерним људима.

Пивска престоница Баната

Актуелни градски оци обновили су успешно ово лепо у неким претходним деценијама забрањено духовно сабрање које су неговали наши преци – Литију или Крсни ход који је благослов и заштита за ово место. Све већи број наших суграђана учествује у Литији а многи са поштовањем устану и поздраве градску Икону на којој је изображено Успење Пресвете Богоматере.

Град под заштитом Пресвете Богородице

Овогодишњи Дани пива су карактеристични по проширеном програм наступа Зрењанинске филхармоније, позоришних представа, изложби и радионица чиме ова манифестација успешно одскаче од традиционалних сеоских вашара у околини али и од средњоевропских фестивал пива.

Наступ Зрењанинске филхармоније

Дани пива Зрењанин су манифестација која оставља иза себе 34 године традиције али и више година обзиром да је пивска индустрија била родоначелница индустрије у нашем граду а једна је од најстаријих у Србији. Реч је о, пре свега, породичној културно-туристичкој манифестацији прилагођеној свим узрастима – од 7 до 77 година.

Петровград на Бегеју је имао филхармонију

Манифестација „Дани пива“ настала је 1986. године у част 240 година производње тог пића у Зрењанину. Прве Дане пива Зрењанин организовали су Туристички савез општине Зрењанин и Угоститељско предузеће „Војводина“ и неке урбане градске легенде. Од тада па све до данашњих дана, Дани пива су еволуирали у једну озбиљну манифестацију током које пола милиона људи посети наш град.

Шишоја и његови тамбураши бољи од Балашевих

Програм се сваке године одржава на више локација у граду а ове године одржаће се на чак четрдесет различитих наступа. У понедељак, 26. августа, поворка фијакера традиционалним точењем пива улицама града позива грађане да дођу на манифестацију. Свечано отварање „Дана пива Зрењанин“ заказано је за наредни дан, 27. август, на Житном тргу, када је најављен и почетак музичког програма. Као и претходних година, и ове године биће одржано такмичење у брзом испијању пива.

Традиција позивања суграђана на Дане пива

Ове године посетиоци Дана пива Зрењанин имаће прилику да чују Алена Исламовића, Црвену јабуку, Кикија Лесендрића, Лету штуке и Зану. За љубитеље квалитетне народне музике наступиће Халид Бешлић и Лепа Брена. Оно што по нама издваја нашу манифестацију од околних је свакако наступ Зрењанинске филхармоније. Ове године наступ је проширен на две вечери, самостални и као пратња предивним Дамама Евровизије – Јелене Томашевић, Невене Божовић, Сашке Јанковић и Бојане Стаменов. За љубитеље „тврђег“ звука у Амфитеатру Културног центра Зрењанина биће организован 8. по реду фестивал „Зрењанин зове“ на ком ће свирати неафирмисани локални бендови, док ће се истовремено у Кино башти одржати фестивал електронске музике „Соундловерс“. Овако широк спектар музичких жанрова се на ретко којој манифестацији може видети!

Посебна пажња се поклања младима

Надамо се да ове године закупци штандова неће бити бахати у пуштању сопствене музике за време трајања концерта, на главној бини, на Житном трагу. Ово им је уговором строго забрањено, али се они оглушују о ту одредбу, већ годинама. Пробијањем звука турбо фолка са штандова закупаца крши се уговор, али и снижава ниво културе, поштовања уметника на централној бини.  Оваквим понашањем доводи се у питање потреба за постојањем главне бине и дозволе да сваки штанд има своју музику за време трајања програма на главној бини. Какофонија која влада на Житном тргу не повећава промет на штандовима.

Бренд

Од 26. августа до 1. септембра одржава се манифестација која представља савременим економским речником речено бренд Града Зрењанина. Зато, добродошли у Бечкерек, Петровград, Зрењанин, град бурне историје али пре свега град добрих и вредних људи.

Петровград.орг

Поделите:
ПРЕТРАЖИВАЧ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА – КЛИКОМ ДО КУЛТУРНОГ ДОБРА

ПРЕТРАЖИВАЧ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА – КЛИКОМ ДО КУЛТУРНОГ ДОБРА

Министарство културе и информисања, уз стратешку подршку компаније Мајкрософт Србија, реализовало је пројекат „Претраживач културног наслеђа“. Петровград.орг је ценећи овај пројекат као веома значајан поставио на својој страници банер Претраживача што је препоручило Министарство културе Републике Србије.

Овај пројекат настао је са циљем да се најширој јавности представе дигитализовани фондови и обезбеде информације о културном наслеђу које се чува у библиотекама, музејима, архивама, галеријама и заводима за заштиту споменика.

Сада је доступно све оно што је дигитализовано на територији Републике Србије у установама заштите. Претраживач гарантује веродостојност информација и постављање српског културног наслеђа у виртуелном свету, у оквиру којег је обухваћена и дигитализација културног наслеђа на територији Републике Српске. На један клик добијате основне информације о културном наслеђу.

У изради пројекта творци су се угледали на претраживаче које имају Италија и Финска. Претраживач културног наслеђа Републике Србије је јединствен на територији Европе по томе што обухвата податке из четири базе: библикотека, завода, архива и музеј.

Процес дигитализације процес који нема краја а ми још увек негде испод половине дигитализоване укупне количине података. За потребе туризма и образовања процес дигитализације је врло битна ствар.

На Претраживачу одласком на неки споменик културе, одлазите гпс координатама на локацију, имате путању и ако неки странац пролази кроз Србију, он лако може видети шта је то успут што може да види. Србија, у просеку, на сваком квадратном километру има по неко културно добро. Уживајте.

Петровград.орг

Поделите:
ПЕТРОВГРАД.ОРГ ВАС ВОДИ НА 41. САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

ПЕТРОВГРАД.ОРГ ВАС ВОДИ НА 41. САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ

Сајам туризма је једна од најуспешнијих манифестација у земљи и региону. Само туризам са толико шарма спаја бизнис и задовољство, само путовања имају неодољиву привлачност за све људе на планети. Град Зрењанин и туристичка понуда средњобанатског региона  представљени су на 41. Међународном сајму туризма у Београду.

 

 

Београдски сајам крајем фебруара сваке године на неколико дана постаје свет у малом. Ради се о привредној манифестацији која окупља на десетине хиљада посетилаца.

 

 

Свет се тиска међу штандовима.  Послови се склапају и туристички аранжмани. Све туристичке агенције су ту, савези и организације, хотели, туристички центри, ваздухопловне компаније…

 

 

Туристичка организација града Зрењанина бави се успешно обједињавањем туристичке понуде на подручју града Зрењанина, промоцијом и унапређењем туристичке понуде, организацијом манифестација, управљањем излетишта и купалишта  – „Пескара“, „Тиса“ и „Ада Шумице“.

 

 

На посећеном штанду Град Зрењанин се ове године промовисао заједно са општинама Житиште и Сечањ. О туристичким и свим другим потенцијалима средњег Баната су присутне госте и медије информисале Бранка и Јелена Јајић.

 

 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић нагласио је да Зрењанин нема море и планине, али да Зрењанинци знају да организују значајне туристичке манифестације. Једна од њих је традиционална манифестација „Дани пива“, коју посети и до пола милиона гостију.

 

 

Град Зрењанин има веома амбициозне планове за развој туризма и позива све људе да посете наш лепи историјски троимени град, Бечкерек, Петровград. Наступ града на Бегеју на сајму су организовали Град Зрењанин и Туристичка организација града.

 

 

На штанду су се представили и Бања Русанда, Хотел Војводина, Специјални резерват Царска бара, Каштел Ечка, пчелар Миладин Милосављевић и други излагачи. Штанд је обједињен са излагачима из општине Сечањ и Житиште, чији наступ су организовале туристичке организације ових општина.

 

 

У уметничком делу програма испред главног паноа присутнима су се представили ученици Средње музичке школе „Јосиф Маринковић“ којима руководи професор Бранко Барнић. Био је то наступ ретко виђеног и у светским размерама квартета гитара састава „Кватро Корде“ за који ће се тек чути.

 

 

Петровград.орг

Поделите: