СРБИ ШАМПИОНИ ОЧЕКИВАНО ПОТОПИЛИ РУМУНЕ 12:3

СРБИ ШАМПИОНИ ОЧЕКИВАНО ПОТОПИЛИ РУМУНЕ 12:3

Србиjа  је победилла убедљиво Румуниjу резултатом 12:3, на Градском базену у Зрењанину у оквиру такмичења  Светске лиге. Била је то, по оценама стручњака, сигурна игра и убедљива победа српских ватерполиста на старту овогодишњег циклуса Светске лиге.

 

 

Српски “Златни делфини” наставили су низ добрих игара у граду на Бегеју а Румуни су, попут Немаца у мечу коjи jе одигран пролетос, успели да постигну свега три гола. Србија је у ваттерполу актуелни олимпиjски и европски шампиони.

 

 

Србија је наступила без неколико стандардних играча али је упркос томе лако дошли до победе. Победа практично читавог трајања меча није долазила у питање.. У првоj четвртини било jе 4:1, друга jе припала Србиjи 2:0, у трећоj поново 4:1, док jе последња четвртина била наjравноправниjа али ипак решеена у корист Србије 2:1.

 

 

Голове за Србиjу постигли су Виктор Рашовић (3), дебитант Вучинић (2), и по jедан гол Ранђеловић, Ћук, Убовић, Jакшић, Филиповић, Прлаиновић и Страхиња Рашовић.

 

 

Утакмици су и овога пута присуствовали гости из света ватерпола, челници Ватерполо савеза Србиjе и Града Зрењанина, а меч су заjедно пратили градоначелник Чедомир Jањић и председник ВСС Милорад Кривокапић.

 

 

Градски базен био jе мали да прими све заинтересоване гледаоце, па jе званично мечу присуствовало око 700 гледалаца.

 

 

Наши играчи поново су истакли добру атмосферу и велику подршку са трибина, коjу имаjу увек када играjу у Зрењанину.

 

 

Ватерполо савез утакмицама, ван Београда, има за циљ популаризациjу и развоj ватерполо спорта.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото:Александар Блануша) 

ДЕЈАН БОШЊАК : ДЕЧЈА ИГРА У БАНАТУ ВЕЛИКА ЦУРА

ДЕЈАН БОШЊАК : ДЕЧЈА ИГРА У БАНАТУ ВЕЛИКА ЦУРА

Игра је присутна у животу људи још од давнина. И стари народи Феничани, Вавилонци, Грци и Римљани упражњавали су игру. Па и данас племена Африке, Јужне Америке или Аустралије не могу без игре. Игра то су два најплеменитија својства: ритам и хармонија. О значају игре у развоју детета знали су стари народи. Први који је указао на значај игре и у наставном процесу био је чешки педагог Јан Амос Коменски. У својој књизи „Велика дидактика“ (Didatica magna) на једном месту је записао: „Боље је играти се него беспосличаити, јер се дух у игри увек нешто заноси а често и оштри“…

 

 

О значају и броју игара Банаћана писао је између многих др Добривој Николић. Он је у својој књизи „Банат и Банаћани“ (Н. Сад 1940. године) записао да „Банаћани играју преко сто разних игара“. Да је у Банату више од сто игара забележио је у једној својој репортажи под насловом „Од блата топови“ познати новинар дневног листа „Политика“ Богдан Ибрајтер Тане.

 

Етнолог Стефановић – опис игре „Велике цуре“

 

 

Колики је значај игре у животу народа може се видети из чињеницеда су Војвођански музеј и Етнолошка секција Научног одељења Матице српске педесетих година прошлог века, организовали прикупљање грађе и о дечјим играма у Банату. Тему „Дечје игре у северном Банату“ обрадио је етнолог Александар Стефановић. Први део његовог рада носи наслов „Бројанице“ Други: „Дечје мушке и женске игре“ А: „Од звечке до десете године“ Б: „Игре дечака и девојчица старијих од 10 година“ В: „Игре дечака и девојчица старијих од 14 година“. Етнолог Стефановић је обрадио 91 игру и дао детаљан опис сваке.

У одељку Б: „Игре дечака и девојчица старијих од 10 година“, под бројем 17 записао је игру „Велике цуре“ и дао њен потпуни опис. „Изводе је мушка и женска деца, али скоро увек посебно мушка а посебно женска. Но, овом игром летњих и празничних дана, нарочито за време Првог и Другог светског рата, забављали су се не само одрасли момци већ и људи. Тада су се могли видети како се у некој удаљеној улици скупе, поделе у групе и играју се, а старији људи и жене сакупе се по страни и посматрају. То су чинили стога, што је често било опасно да се сакупљају у центру села („вароши“ како то наши сељаци називају), те су се зато сакупљали даље од центра, да тамо, где нема жандарма нити непријатељских војника, проведу слободно време.

 

 

За ову игру потребан је паран број играча. Они се поделе у две група а затим се двоје који представљају својегрупе хватају у штап да би се видело која група иде у „кеч“ а које ће група лопту „шорати“. За игру је потребна шира улица у којој са једне стране има некакав дужи зид или нека зграда без прозора, како се приликом играња ови не би разбили. За игру је потребан штап дужине око један метар члији је један крај нешпто дебљи јер се тим крајем лопта туче. Лопта се прави од крпа да буде што тежа ако се играју старији и чврсто се канапшом увеже на површини. Када се подела изврши и одреди страна која ће ићи у „кеч“, она одреди једнога који ће подбацивати лопту онима који шорају. Они који шорају стају ближе ономе који подбацује. Лопта се подбацује на један метар висине а онај који шора својим штапом је удара да оде што даље онима који кечају. Сваки који шора има право да три пута удари лопту. Ако му лопту укече тај испада из игре. Ако му из шорања не укече стаје уза зид или одмах бежи. Уколико у бежању буде погођен од оних који кечају испада из игре. Ако се деси да они који су шорали не могу да уграбе прилику да отрче и да се врате онда добијају „масти“ тј онај који је најбољи међу њима, који најбоље удара лопту добије право да удара лопту шест пута. Њега зову „војватор“. Ако ни тада нико не успе да се врати онда један од бољих играча, од оних који су у кечу узима лопту, стане испред њих на три четири метра и баца им „свеће“ тј баца лопту у висину на два метра висине и дочекује лопту у руке. Ако се неко од њих ових који треба да беже усуди да бежи он га гађа лоптом, а ако нико не успе да побегне онда су „загорели“. Тада они који су били у кечу почиљу да шорају а ови „загорели“ одлазе у кеч“ – наводи етнолог Стефановић.

Хроничари и књижевници о игри

 

 

Ову игру под истим именом бележи Лазар Мечкић најпознатији хроничар Новог Бечеја и Врањева у својој књизи „Чари прошлих дана“ у одељку „Забава и разонода“. И Лазар Мечкић бележи њена потпуна правила као и „да је заигру потребна шира улица у којој са једне стране има нека зграда без прозора“ као и „кад наступи лето и настану косидбе и вршидбе престаје интерес за оваквим разонодама јер је умор велиики“. Мечкић оне који су у кечу каже да они „трле“ док у Тарашу кажу да „иду упоље“ негде кажу „да служе“.

Ову игру под именом „Велике цуре“ бележи у хроници села Семпетер у Поморишју у Румунији др Драгомир Батањац и даје детаљан опис игре. И некадашњи познати зрењанински професор и књижевнмик Сима Цуцић родом из Беодре (Ново Милошево) у свом делу „И Моца хоће у школу“ је на једном месту записао „А онда сам отишао на сокак и са друговима играо велике цуре“.

Ову игру у више села јужног Баната зову „Праве цуре“ а у хроници села Томашевац аутор хронике Живан Вијатов Браца, бележи је под именом „Праве“ а онда додаје „да је сада зову – Шоре“. Ова игра је играна и у некадашњем Бечкереку под именом „Лопте на бегање“. У свим селима средњег и северног Баната за онога који лопту удара говорило се да је „шора“.

 

Чобанска игра и Михајло Пупин?

 

 

Томашевчани на неки начин покушавају да обогате спортски и културни живот своје средине а да бар у току неколико дана привуку људе из околине па и из удаљених крајева, шшто је добро и корисно, али не знам да ли је довољно да једна готово заборавњена (и на већем делу Баната под именом „Шоре“) непозната игра, може привући велики број знатижељника. Прича се и да је то „чобанска игра“ као и да је ову игру Михајло Пупин однео у Америку, па да су од ње Американци направили своју најпопуларнију игру – бејзбол. Ни једна ни друга тврдња, нажалост, нису тачне. Тако велики број стада на једном месту нигде се није могао наћи, јер је за игру потрбно најмање 12 играча. А што се тиче Михајла Пупина, ова игра је у Америци играна пре његовог рођења.

 

 

http://www.zrenjaninskizavicajac.com/images/dokumenti/zavicajac_br_30.pdf

АРК ПЕТРОВГРАД И УСПЕШАН ДРУГИ ПОЛУМАРАТОН

АРК ПЕТРОВГРАД И УСПЕШАН ДРУГИ ПОЛУМАРАТОН

Атлетско – рекреативни клуб Петровград и Град Зрењанин успешно су организовали уличну атлетску трку протеклог викенда. Био је то празник атлетике у коме је учешће узело више стотина љубитеља трчања.

 

 

Ненад Живковић из Крушевца и Александра Буркановић из Новог Сада, победници прошлогодишњег премиjерног, потврдили су примат и на овој трци, другом „Зрењанинском полумаратону“, одржаном на Тргу слободе и градским улицама.

 

 

Трку jе отворио помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, коjи се потом прикључио полумаратонцима са замеником Покраjинског секретара за спорт и омладину Љубомиром Станисављевим и одборником Скупштине града Зрењанина, Драганом Петрином.

 

 

У Трци задовољства, стази дужине 7 километара, наступили су успешно и наjмлађи такмичари, коjи су трасу прешли у беби-колицима, уз помоћ родитеља, а наступио jе и свестрани зрењанински слепи спортиста Славољуб Епифанић.

 

 

По први пут jе одржана и дечjа трка, на стази дужине 400 метара, у коjоj су наступили ученици стариjег основношколског узраста.

 

 

Награде наjбољима уручили су генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина Вукосава Ђапић Атанацковић и спортски новинар Радио-телевизиjе Србиjе Радослав Рале Симић, коjи jе био и водитељ полумаратонске трке у Зрењанину.

 

 

Вукосава Ђапић Атанацковић рекла jе да jоj jе посебно драго што jе атлетика стала међу спортове у коjима наш град организуjе значаjне манифестациjе, са великим броjем учесника и да верује да ће град ускоро добити атлетску стазу какву заслужује.

 

 

На манифестацији је учествовало више од 500 учесника а пре полумаратонске трке наступило jе и око 200 деце.

 

Аутор: Саша Младеновић ( Фото: Горан Михајлов)

РВАЧ ВИКТОР НЕМЕШ ШАМПИОН СВЕТА

РВАЧ ВИКТОР НЕМЕШ ШАМПИОН СВЕТА

Виктор Немеш jош jедан jе из плеjаде наших рвача коjи jе успео да освоjи наjсjаjниjе одличjе на светском шампионату, вративши се из Париза пре месеца дана као наjбољи рвач планете грчко-римским стилом у категориjи до 75 килограма. Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац приредио jе у Градскоj кући приjем за светског шампиона у рвању, члана Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентативца Србиjе Виктора Немеша и председника рвачког националног савеза, нашег суграђанина Жељка Траjковића.

 

 

На путу до шампионског трона, наш рвач је савладао петорицу jаких конкурената руске и иранске шампионске школе рвања, четворицу с некадашње териториjе Совjетског Савеза а познато је да је та школа и даље најбоља на свету..

 

 

Он jе у финалноj борби савладао Руса Александра Чекиркина резултатом 4:1. На походу до светског злата и наjвећег успеха у досадашњоj кариjери прво jе савладао Иранца Саида Морада Абдавалиjа са 2:1. У осмини финала био jе бољи од Казахстанца Максата Jережепова резултатом 3:1, док jе у четвртфиналу, у наjнеизвесниjоj борби на овом шампионату, славио против Jермена Карапета Чалхана 2:1. У полуфиналу jе неочекивано лако савладао Белоруса Казбека Киолу са 7:0.

 

 

Председник Рвачког савеза Србиjе Жељко Траjковић каже да jе у Паризу одржано jедно од наjjачих светских првенства до сада, одлично организовано, а да су, уз Виктора, запажене наступе имали и други наши рвачи, пре свих његов рођени брат Мате Немеш. Популарни Трајс је посебно нагласио да се искристалисала група наших квалитетних рвача, шесторица њих, коjи су сви кандидати за медаље на будућим шампионатима и да у наредном периоду за резултате рвања у Србиjи не треба бринути.

 

 

Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац приредио jе поводом овог великог спортског успеха у Градскоj кући приjем за светског шампиона и председника рвачког националног савеза. Приjему су присуствовали и помоћник градоначелника Симо Салапура и генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина Вукосава Ђапић Атанацковић.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ЦЕНТАР МОТО СПОРТА У СРБИЈИ И ОБНОВЉЕНА ТРАДИЦИЈА

ЦЕНТАР МОТО СПОРТА У СРБИЈИ И ОБНОВЉЕНА ТРАДИЦИЈА

Љубитељи двоточкаша присуствовали су својеврсном мото спектаклу на стази дугоj 3.000 метара, просечне ширине 7 метара са 9 кривина. Стази лиценцираној и довољно атрактивној како за такмичаре, тако и за посетиоце.  Старту трке су присуствовали градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић, председник Ауто-мото савеза Србиjе Мирко Бутулиjа и Божидар Михаjловић помоћник за мото-спорт у Ауто-мото савезу Србиjе.

 

 

У трци је учествовало око 60 такмичара из Србиjе и земаља Европе, а њен званичан назив је мото трка „Велика награда Зрењанина“. Трка се бодуjе за национални и балкански шампионат а организатори трке су Ауто-мото савез Србиjе, Мото савез Србиjе, мото клуб „Петровград“ и Град Зрењанин.

 

 

Приликом отварања мото трке, председник Ауто-мото савеза Србиjе Мирко Бутулиjа је изјавио: ”Убеђен сам да ће Зрењанин постати центар мото спорта у Србиjи“.

 

 

Као домаћин, градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић захвалио се Ауто-мото савезу Србиjе на подршци у овом проjекту и додао:“… Драго ми jе што такмичари стазу оцењуjу као изузетно добру… Желим да нагласим да су и такмичари из Зрењанина низали броjне успехе и то jе био непосредан повод да организуjемо такмичење…“, рекао jе, између осталог градоначелник.

 

 

Такмичења су организована у дисциплини „Мотокласик“ коjа се бодуjе за Балкански шампионат, „Супермото“ и „Роуд Реjс“ у категориjи 125 кубика.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ТРАДИЦИЈА БИЦИКЛИЗМА И МЕЂУНАРОДНА ТРКА

ТРАДИЦИЈА БИЦИКЛИЗМА И МЕЂУНАРОДНА ТРКА

Зрењанин jе домаћин учесницима 38. Међународне бициклистичке трке „Кроз Воjводину“. Првог дана је око 60 бициклиста из осам земаља, из четрнаест екипа, возило двоструку кружну трку, са стартом и циљем на Тргу слободе, испред Градске куће. Прва етапа је кренула из Новог Сада, да би такмичари у поподневним часовима, преко Бачке Паланке, Врбаса, Бечеjа, Новог Бечеjа и Меленаца стигли на циљ у центру Зрењанина.

 

 

Помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура jе дао знак за старт друге етапе, коjа се  возила двоструком трасом Зрењанин – Житиште – Торак – Jаша Томић – Сечањ – Лазарево – Зрењанин, укупне дужине  175 километара. Он jе бициклистима пожелео добре путеве и лепо време, какво jе било и на старту, успешан и брз повратак у Зрењанин.

 

 

Такмичар и председник Бициклистичког клуба “Цикломаниjа“ из Зрењанина, техничког организатора бициклистичког каравана у нашем граду, Владимир Станар је рекао овом приликом да jе уз трку организовано и неколико пратећих програма.

 

 

У склопу дана бициклизма jе на Тргу слободе отворена и изложба “121 година бициклизма у Зрењанину” коjу су, на 15 паноа, приредили Народни музеj Зрењанин и бициклистички клуб “Цикломаниjа“, уз подршку Града Зрењанина.

 

 

Такође, организован је и мини-саjам бициклистичке опреме, као и рекреативна вожња за наше суграђане.

 

 

Аутор: Саша Младеновић ( Фото: Александар Блануша)

Send this to friend