ДР БОРИС СТОЈКОВСКИ – МОНОГРАФИЈА ЦАР ЈОВАН НЕНАД

ДР БОРИС СТОЈКОВСКИ – МОНОГРАФИЈА ЦАР ЈОВАН НЕНАД

У читаоници Градске библиотеке у Суботици одржана је промоција књиге др Бориса Стојковског „Цар Јован Ненад“. О књизи су поред аутора говорили и проф. др Ђура Харди, рецензент и господин Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште, издавач. Аутор књиге је рођени Суботичанин, др Борис Стојковски, доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Аутор нас враћа историсјком лику и делу последњег српског Цара Јована Ненада, који је и званично добио своју дуго очекивану монографију и коначну потврду идентитета у српској и светској историографији.

 

 

Лик Цара Јована Ненада је у овој књизи ослобођен омаловажавања од стране неких извора који су држали страну његовим непријатељиима, али и лажне историсјке идеолошке слике коју је имао у делима југословенских, српских и војвођанских историчара али и мађарских који су му у комунистичком периоду наменили улогу Спартака, Матије Губца Јужне Угарске, антифеудалног и борца претечу револуционарног радничког покрета.

Др Стојковски је применио историсјки критички метод доследно и безкомпромисно, користећи се зналачки страним изворима, критички претресавши сву расположиву литературу о Цару Јовану Ненаду, приказаће нам по први пут, нову реалну географску карту овог историјског периода. Он констатује у закључним разматрањима, да свакако није у српској историји било личности која је за краћи историјски период, од непуних годину дана, оставила дубљи траг. То је био довољан разлог да се приступи писању ове монографије.

 

 

О пореклу овог човека се и даље заправо ништа незна или је пореклом из Срема или из Поморишја. Дефинитивно је био Србин или „Трачанин“ како се то анахроно вели у изворима. „Најзначајнији наративни извор Ђорђе Сремац о Црном Човеку каже да је из Липове“- закључује Стојковски. Посредно је то јасно из историсјке позорнице главних дешавања око харизматичног Цара а то је свакако Поморишје. У том крају је српски етнички елемент, на који се он претежно ослањао, био бројан. Када је у питању територија Торонталске жупаније, није извесно да се она налазила под управом Цара Јована Ненада, сматра аутор.

Стојковски критикује некритички став мађарских историчара, који листом поклањају поверење свом извору Јовану Земергу о Јовану, који је наводно био коњушар Јована Запоље. Аутор јасно налази да се ради о накнадно измишљеном податку. Овоме противуречи снага и извежбаност војске којом руководи Цар Јован Ненад и којом никада са толико харизме не би руководио један обичан коњушар. Српска историографија је навикла на подметања још од доба Порфирогенита и постала је веома опрезна, према страним ауторитетима.

 

 

Дефинитивно, та личност је имала одређени физички белег на себи или је био човек тамније пути, чим је остао запамћен у изворима по надимку Црни Човек. Аутор опонира и домаћим изворима и тезама о његовом пореклу од Чарнојевића и идејама о томе како је управо он био оснивач идеје о Српском Војводству, што је накнадна, нововековна, интерпретација његовог лика и дела. Исто тако, аутор оповргава и тезу да је овај човек водио порекло од српских деспота у Срему. Он је заиста имао намере као Србин да ослободи Срем, последње упориште Српске Деспотовине и представљао се као настављач српске државотворне идеје али није био пореклом од изумрлих родова Бранковића, сматра Стојковски.

Рођени Суботичанин, аутор књиге, критички разматра и тезу о Суботици као значајној престоници Цара Јована. Он је ближи тези да је Суботица само у једном периоду била значајно упориште његовог покрета. Заиста, он је у њој имао неку врсту двора са палатином и ризничарем Суботом Врлићем али је град брзо изгубио значај за њега и он је тежиште покрета пребацио у Поморишје. Чињеница да  је Јованов смртни противник Валентин Терек релативно лако повратио своје поседе у Суботици, посредно говори о томе.

 

 

У свом раду се дотакао и усторијских личности које су непосредно окруживале самог Цара, о којима се такође врло мало зна. Суботу Врлића историчар је оценио врло негативно, износећи податке да се он у каснијем периоду по слому покрета бавио шпијунажом за Турке. Сматра да Суботица свакако није по том човеку добила име и да је то интерпретација из доба Краљевине СХС, која је срећно пронађена али није истинита.

Историчар смешта лик и дело последњег српског Цара у временски и историсјки контекст 16. века, након преломне Мохачке битке.  Ова личност је била безкомпромисан борац за слободу против Турака, констатује Стојковски. Политички гледано, његов положај је био веома тежак јер се налазио са својим пуковима између три ватре. Са једне стране су Турци, који су уништили српско царство и деспотовину, са друге римокатолички владари, претенденти на Угарски престо, Јован Запоља и Фердинанд Хабзбуршки.

 

 

Челник Радослав, војвода војске Јована Ненада је јасно осветљен, он је професионални војник, који након погибије свога Цара, одлази у Срем и ставља се у службу Павла Бакића, феудалца који подржава Фердинанда на путу ка трону. Личност загонетног Фабијана Литерата, наводно римокатоличког монаха фрањевца из Илока, који је имао извесну улогу у дипломатским контактима Цара Јована Ненада са значајним личностима онога доба, од енглеских посланика, до самог Хердинанда Хабзбуршког, такође је у овом делу интригирала аутора. Нејасно је и даље, на основу расположивих чињеница, колики је био Фабијанов реални утицај на Црног Човека. Аутор предпоствља, да је то човек који се можда помиње у Ердељу и који је прожет идејама реформације али каже да је то само претпоставка. Та личност мистериозно нестаје након слома покрета и нема о њој више ни једне вести.

 

 

Улогу ове личности аутор прецењује када јој приписује ауторство о ширењу „легенди“, учењу о последњем византијском цару и aпокалиптичној мисли тога периода у Јужној Угарској граници са Турцима. Његова веза са идејама реформације, протестанског новоучења о миленијаризму је такође хипотетичка. Апокалиптична визија Цара који ће се у последњим временима супротставити антихристу (у 16. веку виђеним у лику турског султана) је у Православљу стално Јеванђељско и Предањско искуство. Оно живи у Новом Израиљу, како у 16.веку тако и данас. Није та мисао оригинална интерпретација наводног Псеудо-Методија. Теологија на истоку хришћанског света апокалиптичне визије црпи од Пророка и Јеванђелиста још од оснивања Цркве. Не треба тој мисли посредовање римокатоличко-протестантског свештенства, да би се испољила у историјском тренутку. Литерат је пре био монах задужен за дипломатске контакте са западним владарима као човек из тог културног и цивилизацијског круга.

 

 

Мислимо да се личност Црног Човека, војника и по неким изворима „свештеника“, може схватити само у српском заветном кључу који ће Срби поновљати у тим „смутним временима“ након пада под Турке у устанку банатских Срба и коначно у српским устанцима почетком 19. века у Шумадији. Ван тог контекста немогуће је разумети појаву харизматичног вође, његову мисао и његова стремљења.

У том контексту, да се одмакнемо сада од строго историјског контекста и треба разумети енигматичну мисао уклесану на споменику Цару Јовану Ненаду у Суботици, деведесетих година овог века – Твоја мисао (која се корени у припадности православном културном и духовном цивилизацијском кругу) је победила (и јесте и биће у есхатону).

 

 

Петровград.орг

Поделите:
ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНОГ ЈЕДИНСТВА – ПРОЈЕКАТ ЈЕДИНСТВЕНИ СРПСКИ БУКВАР

ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНОГ ЈЕДИНСТВА – ПРОЈЕКАТ ЈЕДИНСТВЕНИ СРПСКИ БУКВАР

Осма Конференција српских националних организација из земаља региона, којој су присуствовали представници из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, одржана је у Београду. На Конференцији је једногласно усвојена Стратегија очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону, а разговарано је и о положају српског народа у домицилним државама. У оквиру Стратегије усвојен је и предлог да се у 2019. години са најзначајнијим културним институцијама – Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда, ради на реализацији пројекта Јединствени Српски буквар.

 

 

У раду Конференције учествовали су сви чланови Конференције коју чине Савез Срба из Румуније, Удружење Срба из Хрватске, Национални савет Срба у Македонији, Удружење српског народа „Морача-Розафа“ из Албаније, Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“ из Републике Српске, Национални савет Срба из Словеније, Самоуправа Срба у Мађарској и Српски национални савјет Црне Горе, представници Министарства спољњих послова Републике Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Народне скупштине. У Стратегији је наведено да је српски идентитет у свом најдубљем коријену светосавски, што значи истински хришћански, православни, у смислу неодбијања и неодбацивања свих других и другачијих.

 

 

„Срби у региону су данас народ који се бори за опстанак у биолошком, државотворном, културолошком, привредном, социјалном и сваком другом смислу. Како је опстанак немогуће обезбиједити само одбраном оног простора и дијела народа који је тренутно обухваћен државним границама Републике Србије, неопходна је Национална стратегија којом треба осмислити и започети борбу за опстанак и напредак, дјелујући на етничким просторима који припадају Србима“, наведено је у документу, „Српско обједињавање подразумијева повезаност Срба и њихових етничких и историјских простора који нијесу у оквиру државних граница Републике Србије, што значи да народ који мисли о својој будућности, своје интересе не може бранити само ослањањем на оно што је затечено под његовим суверенитетом у једном историјском тренутку“.

 

 

У тексту је наглашено да снажна матична држава, као најорганизованији облик народне суверености, може имати све организационе могућности за повезивање српског народа, што подразумијева заједништво, неопходност окупљања српског народа у јединствену цјелину ради остваривања легитимних права и потреба, те да идеју заједништва треба подупирати мирним и ненасилним начинима, али је треба заступати са највећом одлучношћу, непрестано и неодступно.

 

 

„Србима је потребна стратегија која ће спријечити да постојеће међудржавне границе у региону истовремено постану и етничке, језичке, вјерске и културолошке. Национална стратегија подразумијева отворену свијест за српско обједињавање за јединственим идентитетом, па српска повезивања треба да користе све моделе организовања који могу да надокнаде одсуство наше државне цјеловитости. У том повезивању, без обзира на границе, битну карику чине српски језик, Српска православна црква, културна и економска повезивања“, каже се у Националној стратегији Конференције српских националних организација из земаља региона.

 

 

Стратегија предвиђа да на кратак рок треба постићи сагласност о заједничком дјеловању кровних организација српског народа у региону и матичне државе – Републике Србије, темељну сарадњу између политичког и НВО сектора српске оријентације, у сарадњи са институцијама Србије и Републике Српске, а у неком будућем времену и Црне Горе, треба водити рачуна о стратешким циљевима српског народа, као што је употреба српског језика и ћириличног писма, гдје руководно начело треба да гласи: Сви Срби говоре српским језиком. Доминантно писмо је ћирилица, као и обезбеђивање пуне заштите имена, имовине и достојанства Српске православне цркве.

 

 

„Вјековна права Српске православне цркве не могу бити угрожена, а односе држава и цркве неопходно је ријештити у складу са канонским устројством православља и уставним гаранцијама одвојености институција државе и вјерских заједница“, наведено је у Стратегији.

Поред наведених циљева Стратегија предвиђа и адекватно учешће и сразмјерну националну заступљености у јавним службама, органима државне власти и органима локалне самоуправе, те реализацију заједничких пројеката Конференције српских националних организација из земаља региона ради међусобног повезивања и одређивања приоритета.

Извор: портал  ИН4С

 

Поделите:
КАДЕТСКИ КОШАРКАШКИ ТУРНИР И ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

КАДЕТСКИ КОШАРКАШКИ ТУРНИР И ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА

Кадетски кошаркашки турнир “Petrovgrad Basketball U16 Cup” одржаће се у Кристалној дворани и хали “Медисон”у Зрењанину од петка до недеље, 5. до 7. априла. Турнир ће бити одржан у организацији КК “Петровград” из Зрењанина под покровитељством Града Зрењанина, и уз пријатеље турнира привредне организације.

 

 

Турнир су у Градској кући најавили помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, потпредседник КСС Игор Ракочевић, генерални секретар Удружења кошаркашких тренера Србије Страхиња Васиљевић, представник организатора КК “Петровград” Станоје Новаковић, директор за опште и финансијске послове компаније “Гомекс” Драган Ранисављевић и Татјана Паунов, испред ОСШ “9. мај” Зрењанин.

 

 

Поздрављајући организаторе турнира, госте и представнике медија, помоћник градоначелника Симо Салапура рекао је да је и овога пута дошла до пуног изражаја добра сарадња Града Зрењанина с националним спортским савезима и да је то нешто што Град покушава да што више унапреди.

 

 

Традиција овог турнира је и нота хуманости која се и ове године реализује кроз акцију “Спортом за боље сутра”. Волонтери градске организације Црвеног крста и Канцеларије за младе биће присутни и ове године а улазница за утакмице биће на бази добровољног прилога за хуманитарне сврхе.

 

 

Зрењанин ће имати ту част да, поред домаћих клубова Партизана и Петровграда, угости репрезентације Израела, Македоније, Црне Горе, Румуније, Бугарске и Србије у узрасту играча до 16 година.

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
СТИПЕНДИЈЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ

СТИПЕНДИЈЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић потписао је уговоре о стипендирању са 60 ученика и 69 студената који су, захваљујући својим успесима током досадашњег школовања и студирања, стекли услов за добијање бесповратних новчаних средстава Града Зрењанина за школску 2018/19 годину.

 

 

Потписивању уговора о стипендирању присуствовали су и начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Симо Салапура и начелница Одељења за друштвене делатности Градске управе Јелена Драгић.

 

 

Средства су обезбеђена из буџета Града Зрењанина, а за њих су могли да конкуришу ученици свих разреда средњих школа, као и студенти, који имају пребивалиште на територији Града Зрењанина и уз строге критеријуме који се тичу, пре свега, постигнутих резултата и успеха током школовања.

 

 

Градоначелник Чедомир Јањић је поздравио ученике и студенте, стипендисте Града Зрењанина, честитао им на постигнутим резултатима и успесима и констатовао да му је ово једна од најдражих обавеза у току године.

 

 

Градоначелник је поручио да се са својим тимом бори за боље привредне услове како би млади могли у свом граду да живе са својим будућим породицама, да се са родитељима и пријатељима не виђају преко “скајпа”.

 

 

У име стипендиста захвалио се Немања Чобанов, студент 5. године Медицинског факултета у Новом Саду. Он се спонтано захвалио граду на издвојеним средствима која ће помоћи породицама ученика и студената у решавању свакодневних проблема.

 

 

У односу на претходну школску годину практично је повећан износ стипендија и изједначен са стипендијама које додељује Република Србија – месечни износ је за ученике средњих школа 5.400,00 динара, а за студенте 8.400,00 динара и исплаћују се у десет месечних рата.

 

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА – СРЕЋА СЕ НЕ КУПУЈЕ НОВЦЕМ – ПОЧЕЛА У АЛЕКСАНДРОВУ

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА – СРЕЋА СЕ НЕ КУПУЈЕ НОВЦЕМ – ПОЧЕЛА У АЛЕКСАНДРОВУ

У циљу прикупљања средстава за лечење Наташе Терзин у Александрову jе у недељу 31. марта уприличено поетско вече и промоција  књиге “ Трн Божура“ песника Јована Зафировића са Косова и Метохије. Организатор и душа ове вечери у његовом Александрову је био зрењанински ултрамаратонац  Саша Николић.

 

 

Када сам посетио Наташу, занемео сам јер је она, иако без говора и гласа, одузетошћу горњих и доњих екстремитета, изузетном мимиком желела све да ми објасни , а ево вечерас је ту са нама – казао је Саша Николић покретач акције „Срећа се не купује новцем“. Он је позвао све људе добре воље да уплате СМС – Упишите 25 и пошаљите на 3030!

 

 

Наташа је већ боравила на рехабилитацији у Загребу, где је успела да покрене руке што показује њену јаку вољу да успе и побеђује.  Наташа свакодневно само једним прстом куцка поруке певачима и другим познатим личностима како би за њу била прикупљена средства за тромесечни одлазак на клинику у Загреб, на рехабилитацију.

 

 

Јован Зафировић је песник млађе генерације из Приштине, пореклом из Косовског Поморавља, који овом збирком песама ступа на књижевну сцену српске националне књижевности. Његов таленат је препознао један Срб из Баната, Радован Влаховић из Новог Милошева.

 

 

Поезија Јована Зафировића је родољубива и ангажована. Он поезију схвата као поклич, као вапај за слободом. Његова је жеља да њоме искаже сву муку одрастања у гету у којем се налази србски народ. Он је родољубивих песник у времену када се савремена поезија сакрила од родољубља у индивидуалистичко ништавило. Млади песник је део од продаје књиге предвидео као свој лични допринос  Наташином лечењу.

 

 

О својим импресијама, песама младог Зафировића, говорили су домаћин Саша Николић и професор историје Мирко Козић. Они су у стиховима препознали језу, бол, тугу и врисак једног из нове генерације младих српских песника који су рођени на Косову и Метохији. Козић је препознао мелодију и тему наше  родољубиве поезије која се вековима пева кроз различита песничка уста, од слепих гуслара до данас.

 

 

У вечерњим часовима Библиотека Александрово била је стециште хуманих људи. Звуке музике са Косова, “Ораховцу башто рајска” и  песму о Русији Небојше Мастиловића интерпретирали су Мирјана и Михаило Младеновић. Била је то идентитетска прича кроз призму Косовско – Метохијског распећа, прича о спорту, хуманости и духовности.

Петровград.орг

Поделите: