ИТАЛИЈАНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

ИТАЛИЈАНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

Пословни сусрет италиjанских и српских привредника одржан jе у Барокноj сали Градске куће и окупио jе представнике италиjанских компаниjа, развоjне агенциjе Воjводине, Средњобанатског округа, Града Зрењанина и домаћих и страних привредника коjи послуjу у нашем граду. Након састанка у Барокноj сали организована jе и заjедничка посета италиjанске делегациjе индустриjским зонама. Циљ сусрета је могућност проширења сарадње у области привреде између двеjу земаља.

 

 

Током сусрета у Барокноj сали гостима из Италиjе представљени су потенциjали Зрењанина, као и могућности за започињање инвестициjа, погодности коjе Град пружа инвеститорима и искуства италиjанских компаниjа коjе овде већ имаjу своjе производне погоне.

 

 

Заменик градоначелника Саша Сантовац рекао jе да jе жеља локалне самоуправе да у наредном периоду jош италиjанских привредника одлучи да дође и инвестира на териториjи града.

 

 

„Ми имамо веома добра искуства из претходног периода, а то jе искуство баш италиjанских компаниjа коjе послуjу у зонама, међу коjима jе и Фулгар, коjи jе овде од 2007. године, а коjи jе већ четири пута проширивао погоне, до Модитала коjи има око 400 радника, ту jе и Технострутуре коjа jе 2016. године отворила погон, а исто тако имамо и Дафар коjи jе докапитализациjом некадашње Кожаре у власништву италиjанске компаниjе. “ – рекао jе Сантовац.

 

 

Сантовац је предложио обилазак слободних зона како би се италиjански привредници боље упознали са потенциjалима, посебно са зоном “Jугоисток” где постоjи око 72 слободна хектара, са могућношћу проширења.

 

 

Делегациjу из Италиjе предводио jе члан Европског парламента Марко Цани коjи jе захвалио Граду на организовању сусрета.

 

 

„ Европски сам делегат и промовишем овакве сусрете, а са Покраjином Воjводином организовали смо у Ломбардиjи, региjи одакле долазимо, сусрет на коме смо илустровали могућности за отварање нових фирми. Знамо да jе Италиjа добар партнер, када говоримо о сарадњи Италиjе и Србиjе, и знамо да jе доста наших фирми отворило своjе фабрике овде у коjима су створена нова радна места, а данас су овде дошле фирме коjе су заинтересовани да отворе нове фабрике у Србиjи и надам се да ће неко од њих наћи оно што им одговара на вашоj териториjи“ – рекао jе Цани.

 

 

Jедан од приоритета локалне самоуправе jесте и у наредном периоду борба за привлачење нових инвеститора и овај састанак је организован са истим циљем.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ГРАД НА БЕГЕЈУ ЦЕНТАР ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ

ГРАД НА БЕГЕЈУ ЦЕНТАР ДЕВЕТЕ УМЕТНОСТИ

У Културном центру Зрењанин, отворен је свечано Фестивал стрипа Стриполис. Сви љубитељи девете уметности могу да га посете до 23. септембра. Током три фестивалска дана одржаће се креативне радионице познатих уметника, чији је циљ да се овај медиј приближи млађим генерацијама. Фестивал су отворили директор Културног центра Горан Маринковић, помоћник градоначелника Душко Радишић и уредник часописа „Стриполис“ Бранко Ђукић.

 

 

Познати зрењанински сликар и падагошки радник Бранко Ђукић, уредник је часописа „Стриполис“, каже:

 

 

„Негујемо радионице анимираног филма, филма и сродних медија стрипу, и за све ове године чини ми се имамо већ једну сјајну библиотеку тих тадашњих клинаца који су били у радионицама, а сад врло радо долазе на фестивал као одрасли људи. И то је неки циљ у ствари да привучемо младу генерацију на којој све ово у ствари треба да остане“, рекао је Бранко Ђукић, уредник часописа „Стриполис“.

 

 

Гости фестивала су аутори из региона, наше земље, нашег града. Ове године међу њима је и Алекса Гајић, који две деценије ради стрипове и анимиране филмове.

 

 

„Мислим да су ово најбољи начини да се млади аутори мало упуте у то шта је стрип, да виде да стрип аутори постоје главом и брадом, да смо живи и здрави, и лепо живимо од тога и да је то нешто чиме би могли и они да се баве.“, рекао је медијима Алекса Гајић.

 

 

Ово је осма година за редом како се Стриполис одржава у зрењанинском Културном центру a 9. по реду број часописа.

 

 

Фестивал Стриполис специфичан је по томе што издаје истоимени часопис, где се објављују стрипови аутора са свих континената, који имају лични, ауторски, приступ.

 

 

Аутори: Саша Младеновић & Анкица Достанић ( Фото: Бојан Станулов)

ДАНИ СРПСКЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ „ТОША ЈОВАНОВИЋ“

ДАНИ СРПСКЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ „ТОША ЈОВАНОВИЋ“

Манифестациjа “Дани Српске у Србиjи” се од 16. до 21. септембра одржава у двадесет градова и општина Србиjе. у Народном позоришту “Тоша Jовановић” одржан jе етно-програм “Херцеговачко сиjело”, у извођењу КУД “Jован Дучић” из Требиња. Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац примио је у Плавом салону директора Представништва Републике Српске у Србиjи Млађена Цицовића.

 

 

Млађен Цицовић jе истакао да jе 2013. године, када jе први пут организована манифестациjа, било мало програма, а пуно жеља и велике амбициjе.

 

 

„Нисмо очекивали да ћемо већ пету годину имати 32 програма у 45 извођења, и представљање Републике Српске у 20 градова Србиjе. Припремили смо и представљање наше привреде, науке, уметности, наравно и наше културе, а посебан акценат дали смо на програме коjи су у функциjи очувања наше традициjе, обичаjа, jезика и писма. Ове године учествуjе више од осам стотина извођача.” – рекао jе он указуjући да су у склопу тога организована и два привредна сусрета између републике Српске и Србиjе.

 

 

У склопу програма манифестациjе, у Народном позоришту “Тоша Jовановић” одржан jе етно-програм “Херцеговачко сиjело”, у извођењу КУД “Jован Дучић” из Требиња.

 

 

У ме Града присутнима се обратио заменик градоначелника Сантовац истакавши да се Град Зрењанин и ове године са великим задовољством укључио у манифестациjу “Дани Српске у Србиjи”.

 

 

„ Много jе разлога за то, jер нас за градове и села из Републике Српске везуjу броjне историjске, нераскидиве везе. Становништво у већем броjу наших села готово jе у потпуности пореклом из различитих краjева Српске и ти се корени никада не могу ишчупати, нити ослабити. Зато су данас Зрењанин и Требиње братски градови, зато су нам Лакташи братска општина, зато све бољу сарадњу остваруjемо и са Биjељином, Вишеградом, Билећом, зато су се сприjатељила и збратимила и наша села. “ – рекао jе Сантовац. 

 

 

Град Зрењанин и локална самоуправа настоjе да остваре приjатељске и братске везе са градовима и општинама у свим деловима Републике Српске и на томе ће радити и убудуће.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

 

У РУСКОМ ДОМУ ИЗЛОЖБА  –  С НАМА  ЈЕ БОГ! ДА ВАСКРСНЕ РУСИЈА!

У РУСКОМ ДОМУ ИЗЛОЖБА – С НАМА ЈЕ БОГ! ДА ВАСКРСНЕ РУСИЈА!

У Руском Дому у Београду је отворена изложба „С нама је Бог! Да васкрсне Русија!“, посвећена херојима Белог покрета и њиховом оданом служењу Русији, у својој земљи и у иностранству. Изложба коју је припремио Савез потомака Галипољаца а на изложби је говорио јеромонах Игњатије Шестаков сабрат Сретењског манастира у Москви.

 

 

Главну поставку чине јединствене фотографије из породичних архива руских Галипољаца. Изложба прати причу о судбинама оних Руса, који су се под чудним животним околностима нашли на пустом турском полуострву Галипољу, где су наставили да несебично служе Отаџбини, јуначки чувајући своје идеале и традиције.

 

 

Није случајно што се изложба отвара у престоници Србије, земљи која је у годинама прогона примила руску браћу и сестре. 1921. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, уточиште је нашло око 40 хиљада руских избеглица, што је направило од Србије један од највећих центара руске емиграције. Руски народ је овде добио једнака права са грађанима Краљевине, а српски краљ Александар Карађорђевић је поставио задатак да се не само пружи уточиште, нахране и излече прогнаници, него да се „сачува руска душа“.

 

 

Симболично је и што се отварање ове изложбе одржава унутар зидова Руског Дома, који је подигао руски галипољац – познати војни инжењер и архитекта, пуковник Василиј Фјодорович Баумгартен. Руски Дом у част императора Николаја II постао је духовни, културни центар и друштвено огњиште руског живота. У њему се налазила капела, мушка и женска Руско-српска гимназија, основна школа, јавна руска библиотека, Руски научни институт, отворено руско позориште, руска музичка заједница, друштво „Руски соко“ и музеј посвећен императору Николају II.

 

 

У музичком делу програма су изведене старе руске песме и химне ( руског ансамбла при Руском дому у Београду а посебно је запажен био наступ дечијег хора „Орлић“).

 

 

На отварању је приказан и филм о заслужном прегаоцу белог покрета и руске емиграције, генералу Врангелу, који је сахрањен у Београду. Документарни филм „Јего благородије Барон Врангел“ у издању издавачке куће „Бернар“.

 

 

Аутор: јеромонах Игњатије Шестаков (сестра Ива Бендеља)

НЕОПАЛИМА КУПИНА СЛАВА СВИХ ВАТРОГАСАЦА И СПАСИЛАЦА

НЕОПАЛИМА КУПИНА СЛАВА СВИХ ВАТРОГАСАЦА И СПАСИЛАЦА

Припадници Управе за ванредне ситуације у Зрењанину из ватрогасно-спасилачког батаљона, који су свакодневно спремни да се суоче са ватреном стихијом и другим елементарним непогодама, доказују да осим храбрости и професионализма, имају и висока духовна начела којима се руководе. Они су свечано прославили и своју Славу Несагориву или Неопалиму Купину.

 

 

У новом храму Светог Николаја на Зеленом Пољу, служио је надлежни јереј Радивој Нађалин.  Он је пресекао славски колач заједно са свечарима, начелником одељења за ванредне ситуације Гораном Марјановићем и командантом ватрогасно-спасилачког батаљона Браниславом Милосављевићем.

 

 

Ватрогасци су ту да помогну грађанима и  у добру и злу. Овај посао захтева јасну и добру комуникацију јер је у овом послу најважније заједништво. Саборност је и у основи хришћанске вере.

 

 

Усмереност је на спасавању људи и имовине и зато нема места грешкама које могу имати кобне последице. Најтеже је спасиоцима када некоме поред свега учињеног не могу да помогну. Ту остаје једино уздање у помоћ одозго, велике заштитнице целог човечанства Пресвете Богородице коју симболично представља старозаветна Неопалима Купина.

 

 

Неопалима купина или несагорива купина је и конкретна реликвија хришћанске и старозаветне традиције, која се чува у истименој цркви у склопу Манастира Свете Катарине на Синају.

 

 

Аутор: Саша Младеновић

Send this to friend