СПЕКТАКЛ У КРИСТАЛНОЈ ДВОРАНИ – МАРШ НА ДРИНУ ДИГАО НА НОГЕ ПУБЛИКУ

СПЕКТАКЛ У КРИСТАЛНОЈ ДВОРАНИ – МАРШ НА ДРИНУ ДИГАО НА НОГЕ ПУБЛИКУ

Празничном поклон концерту у “Кристалној дворани” Зрењанина су присуствовали челници града и Средњобанатског управног округа,  градског Гарнизона Војске Србије, бројне званице и гости градоначелника из политичког, привредног, културног, образовног, верског и спортског живота града, из градских институција, јавних предузећа и установа, као и бројни суграђани.

 

 

Прави спектакл у „Кристалној дворани“ могли су да прате и гледаоци крај ТВ екрана широм Србије, јер је концерт Зрењанинске филхармоније директно преношен на првом програму Радио-телевизије Војводине. Заиста читава Србија је могла да ужива у зналачки одабраним мелодијама и наступима уметника.

 

 

Филхармонија је овога пута бројала 60 музичара и у препуној, Кристалној дворани, њен наступ је изазвао велико интересовање публике, која је обзиром на наступ на Данима пива очекивала заиста много. Репертоар је био заиста разноврстан и на њему је било дела из богатог опуса српског фолклора и дела инспирисана српским фолклором, дела домаћих аутора и неке од светских оперских арија.

 

 

Наступ је припреман скоро два месеца, а пробе су биле интензивне последњих недељу дана. Зрењанинска филхармонија је и квалитетом и репертоаром у протеклом периоду  оправдала поверење и очекивања публике, те у томе и видимо разлоге значајног интересовања за њихове наступе, какво је владало и синоћ.

 

 

Прослављена оперска дива Јадранка Јовановић извела је незаборавне арије Хабанере из опере „Кармен“ и Силве из „Кнегиње чардаша“, као и познату српску песму „Све док је твога благог ока“, док је Бора Дугић на фрули извео „Балканску свиту“, „Вилинско коло“ и „Игру скакавца“, уз подршку на хармоници Бобана Продановића.

 

(Фото: Александар Блануша)

 

Зрењанинска филхармонија је наступила под диригентском палицом Микице Јевтића. На сцени су се могла видети и чути чак четири здружена зрењанинска хора. Дечји хор Културног центра, Омладински хор Музичке школе „Јосиф Маринковић“, Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ и Мешовити хор „Паноника“, које су за наступ припремиле Сенка Милисављевић и Зорица Козловачки.

 

 

Наши реномирани хорови су чинили сјајну вокалну подршку музичарима и свака нумера је за себе представљала посебан уметнички доживљај.

 

 

У веома занимљивом аранжману изведене су химничне српске арије, „Востани Сербије“, „Тамо далеко“, „Креће се лађа француска“ а публика се подигла на ноге И није штедела дланове када је на бис изведен чувени, „Марш на Дрину“.

 

 

Било је ово још једно уметничко вече за памћење и прави спектакл који је приредила синоћ својим суграђанима Зрењанинска филхармонија, празничним концертом. Било је то заиста долично обележавање Празника града Зрењанина, 17. новембра и стоте годишњице од ослобођења града у Првом светском рату, које је поставило стандарде за будуће јубилеје.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
100 ГОДИНА СЛОБОДЕ И БОРБЕ ВЕЛИКОГ БЕЧКЕРЕКА – ПЕТРОВГРАДА – ЗРЕЊАНИНА

100 ГОДИНА СЛОБОДЕ И БОРБЕ ВЕЛИКОГ БЕЧКЕРЕКА – ПЕТРОВГРАДА – ЗРЕЊАНИНА

Град Зрењанин је на достојан начин одужио дуг јуначким прецима и обележио јубилеј – Стоту годишњицу од ослобођења у Првом светском рату и Дан  града. На Тргу слободе одржана је и манифестација “Отворени дан”, Команде за развој Банатске бригаде гарнизона у Зрењанину. Прослава је почела у преподневним часовима, полагањем венаца на спомен-обележја посвећена јунацима из Првог светског рата и одавањем поште ослободиоцима града.

 

 

Венце на спомен-костурницу српским и руским ратницима на Граднуличком гробљу положили су представници Града Зрењанина, Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца и Друштва српско-руског пријатељства, а помен страдалима су служили свештеници Српске Православне Цркве.

 

 

Цвеће је положено и на спомен-плочу посвећену пуковнику Драгутину Ристићу, команданту Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, чувеног “Гвозденег пука”, војне јединице српске војске која је 17. новембра 1918. године ослобободила тадашњи Велики Бечкерек.

 

 

На спомен-бисту Војводи Бојовићу, на почетку улице која носи његово име, венац су положили и представници Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова a заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Душко Радишић и народни посланик из Зрењанина Мирко Крлић положили су, у име Града Зрењанина, венац на спомен-плочу посвећену српским добровољцима из Првог светског рата, у порти храма Успења Пресвете Богородице.1912-1918, њихових потомака и поштовалаца.

 

 

Обраћајући се окупљенима на Тргу слободе, домаћин свечаности, градоначелник Чедомир Јањић, истакао да је на овај дан, пре стотину година, престала да постоји Аустро-угарска монархија, и од тог дана, од тог 17. новембра, и Жупанијска зграда и град више нису део њене територије.

 

 

“ Јасном вољом и вековном жељом народа, Војводина је присаједињена Матици, Краљевини Србији, о чему су сањале генерације и генерације наших предака. Обављено је то часно и војнички беспрекорно, заштиту су имали не само српски, већ и сви други народи који овде вековима заједно живе, и то је нешто чиме се поносимо, нешто што нам свима служи на част и нешто што је наша обавеза да сачувамо, кроз све историјске околности у којима се налазимо. Следимо данас пут наших славних предака и поштујемо њихова велика дела.” – поручио је са балкона Градске куће градоначелник Чедомир Јањић.

 

 

Празник града и јубилеј сто година слободе са балкона је честитао  и командант Гарнизона Зрењанин Војске Србије, пуковник Никола Дејановић, рекавши да је за њега и припаднике Војске Србије велика част стајати данас на балкону Градске куће, бити заједно с представницима локалне самоуправе, као што су 17. новембра 1918. године стајали припадници ослободилачке српске војске са изабраним народним представницима српског народа.

“Нема веће части и поноса него служити својој отаџбини” – поручио је пуковник Дејановић.

 

 

Са балкона Градске куће глумци зрењанинског позоришта дочарали су обраћања од пре једног века, оснивача првог Српског народног одбора, др Славка Жупанског и команданта Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, познатог као “Гвоздени пук” пуковника Драгутина Ристића “Бригадира”. Говор команданта јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек интерпретирао је Првослав Заковски, подсетивши све окупљене на чувене речи пуковника Ристића:

 

 

“Сад сте, браћо и сестре Бечкеречани и сви присутни из целог Баната, под заштитом ваше браће – војске Краља Петра Првог. Под истом заштитом биће и све друге народности, које стотинама година живе са вама заједно, на негдашњој области Деспота Ђурђа Бранковића.

 

 

Обраћање др Славка Жупанског бригадиру Ристићу интерпретирао је глумац Милан Кочаловић  а придружио му се и Јовица Јашин да би заједно изговорили цитате историјских личности, непријатеља и савезника о српском војнику и Србима.  са балкона се чула и песма “Востани Сербије”, родољубива химна чувеног банаћанина, коју је извео оперски певач из Новог Сада, Никола Баста.

 

 

Пре тачно једног века, са балкона Жупанијске зграде, данашње Градске куће, објављено је грађанима тадашњег Великог Бечкерека да је завршен Први светски рат, да су се на овим просторима догодиле крупне, епохалне промене и да је власт предата ослободиоцима и српским властима, поручио је историчар Историјског архива Слободан Милин.

 

 

Свечаност је почела интонирањем химне Републике Србије, у извођењу Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије, који је увеличао данашњу манифестацију у Зрењанину, а настављена полагањем венаца на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.

 

 

Почаст ослободиоцима и њиховим душама које су сигурни смо са Царем Лазаром били невидљиво присутни на овом скупу, одата је служењем помена на којем су чинодејствовали свештеници Српске Православне Цркве.

 

 

Уз почасни вод Војске Србије и државна знамења у рукама војника у српским униформама из Првог светског рата грађани су могли да се фотографишу са официрима и војницима Војске Србије и разгледају део наоружања, којим ће и данас бити одговорено тиранима који прете Србији и српском народу.

 

 

Петровград.орг ( Фото: Саша Младеновић, Александар. С. Блануша , Горан Михајлов)

Поделите:
ВЛАДИКА БАНАТСКИ НИКАНОР: РУСКИ СВЕТИТЕЉИ БЛАГОСЛОВ ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

ВЛАДИКА БАНАТСКИ НИКАНОР: РУСКИ СВЕТИТЕЉИ БЛАГОСЛОВ ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Драга браћо и сестре у целом нашем граду, епархији и Цркви српској осећа се велика радост духовна, јер су благословом Руског патријарха у посети, велики број Светих  моштију, нашој епархији и нашем граду. Свете мошти су делови светих тела оних Божијих угодника који су од 11 – 19 века својим молитвама помагали народу Божијем православном у великој Руској земљи али не само њој, него и у целом православљу.

 

 

Јер, сами су Светитељи знали приликом свога страдања, шта значи вера у Бога, шта значи проповедати Васкрслог Господа? За Васкрслог Господа су ови Свети Божији угодници и страдали, исповедајући веру у Њега и Његове Свете заповести. Бог је могао на различите начине да управља овим светом, јер је Он, Његов, Божији свет,  са нама људима у њему, јер смо и ми Божији људи. Родитељи знају да до одређене временске границе могу управљати својом децом, онако како сматрају да је најбоље и деци и њима. После долази време када деца узимају себи за право. Поред живих родитеља и савета родитеља, некако изналазе себи пут и начин. Сматарју да имају право одлучивати о својој будућности. Добри родитељи остављају деци на слободу да одлуче неби ли у случају неког погрешног корака обратили им се и тражили од њих помоћ. Многа деца то и учине али и даље им остаје слобода, хоће ли или неће да слушају своје родитеље.

 

 

Тако је Бог уредио и овај свет и дао нама људима слободу, мислећи да својом слободом треба да заслужимо Царство Божије и да слободно опредељујући се на исповедање Њега као Васкрслог Господа нашега заслужимо, оно што нам је обећано а то је Царство Божије и вечни живот. Тако су Свети Божији људи живећи овде на земљи слушали свог родитеља који их је учио. Иако ће бити искушења али то искушење деце није на пропаст, него на вечни живот. Они који су послушали Бога Васкрслога нису гледали на тешкоће и све до краја живота свога, дајући животе своје, управо за Бога и Царство Бижије, страдали су…

 

 

Не задобијамо ми својом заслугом Царство Божије и нисмо зато као хришћани то што јесмо. Али ипак, Бог очекује од нас, ако јесмо то што јесмо, да се потрудимо,  и кад већ нећемо Божију помоћ, да стекнемо себи највеће богатство овде на земљи а то је Царство Божије. Да ли то можемо својом снагом? Није се још нашао такав од првог човека до данас. Без Бога нема овде ни на земљи ни на небу присуства човека у оном Небеском Царству, које је Бог одредио свакоме од нас, само под условом да испуњавамо Његову Свету Вољу и Његове Свете Заповести. Много их је лакше испуњавати него не испуњавати.Зато нам је Бог и дао најлакши пут, да са Њим остваримо циљ и неба и земље. Послушати Бога, бити Свети Божији и Бог ће бити са нама и ми са њим. Ови Свети Божији мученици, њих осамнаест колико је Руска црква благословила да нас посете јесу свети молитвеници пред богом за цео православни свет а првенствено за руски православни народ, велику Руску цркву и државу али и за друге народе који тамо живе. Они који им се обраћају за помоћ, неће ускратити своју помоћ и неће ускратити да им буду помоћници у молитвама.

 

 

Зато и ми браћо и сестре српски народ радујемо се што су од пре пет дана а заправо већ сада шести дан, Свете мошти велике Руске земље и велике Руске цркве и руског народа међу нама у Србији да Свети Божији угодници помоле се Богу и за нас и за наш народ који и јесте у искушењу. И сами смо сведоци. Ако не би било помоћи у искушењу тешко да би одолели  искушењима као и до сада кроз историју, што нисмо могли одолевати сами без помоћи. Свесни смо били у прошлости и свесни смо сада жртава, које је наша земља и црква дала за свој живот у слободи. Молимо се данас Светитељима да помогну овоме граду, градоначелнику овога града и његовим сарадницима и свима онима који у овоме граду живе, долазе у њега, пролазе кроз њега и да Господ остави свој благослов и благодат преко ових Светих Божијих угодника нама. Треба да запамтимо и то да је и кроз овај град један пут прошао такав један број Светих Божијих угодника из Руске велике земље и цркве.

 

 

Браћо и сестре, од 11 – 19  века, ови Светитељи, који су испред нас и њихове Свете мошти, одолевали су својим молитвама пред Богом свим искушењима великог Руског царства и власти и оних антивласти, који су на жалост у одређеним епохама били буквално против свог народа. Никада Светитељске мошти, то јест Светитељи, чије су Свете мошти сачуване и очуване а само Бог зна колико је њих у Русији, нису биле тако нејаке, да не могу да савладају моћног непријатеља. Ове Свете мошти ће овде боравити до суботе и онда ће кренути за Кикинду да обиђу целу банатску епархију. Из Кикинде ће прећи у Нови кнежевац а отуда ће у повратку посетити Нови бечеј и Борчу тако да ће 25. овог месеца бити свечана Света Литургија на испраћају. Како је била потреба за овим Светим моштима и како је српски народ осетио потребу и прилазио им на територији жичке епархије а ево сада и на територији наше епархије, Ми смо молили писменим путем Његову Светост патријарха Руског Кирила да благослови, да мошти Свете остану и више од 15 дана, јер има велике потребе од српског народа .

 

 

Дакле наша Црква и народ су ове Свете мошти дочекали као жедна земља воду. Сигурно, доласком њиховим међу нас, дошла је и освеженост благодат Божија и верујемо да хоћемо а требало би да хоћемо, сви да узмемо од њих благослов Божији и задобијемо благодат Божију, која баш тамо где је немоћ попуњава немоћи наше…

 

 

Петровград.орг (Фото: Александар С. Блануша)

Поделите:
ЧАС ИСТОРИЈЕ – ВЕКОВИ БОРБЕ И ДАН СЛОБОДЕ 17.11.1918.

ЧАС ИСТОРИЈЕ – ВЕКОВИ БОРБЕ И ДАН СЛОБОДЕ 17.11.1918.

У Барокној сали Скупштине града Зрењанина одржан је својеврстан историјски час 13. новембра са темом „Ослобођење Војводине и Великог Бечкерека 1918.“ Предавачи  били су истакнути чланови Актива историчара  у граду на Бегеју професор историје наше Гимназије Игор Мицов и историчар др Александар Иванов. Модератор предавања је био историчар архивиста Слободан Милин.

 

 

Историјско место, у близини балкона Жупанијске зграде, са ког су се 1918. године обратили др Славко Жупански вођа српског покрета у тадашњем Великом Бечкереку и бригадир ослободилачке Српске Војске пуковник Драгутин Ристић било је велика учионица те вечери. Те вечери смењивали су се слајдови са фотографијама историјских личности и догађаја од пре једног века и чуле се речи историчара.

 

 

Модератор Слободан Милин је представио уважене историчаре и укратко дао основне смернице велике и актуелне теме ослобођења и присаједињења ових крајева матици Србији. Показало се каже Милин, да је ово једина неоспорна територија коју је нововековна српска држава успела да задржи у своме окриљу, ако изузмемо још територију Старе Рашке и Пчиње и наравно привремено окупиране територије Косова и Метохије.

 

 

Др Иванов је у предавању са пауерпоинт презентацијом нагласио све познате и мање познате историјске чињенице о положају српског народа у Аустро-Угарској монархији. Посебно се осврнуо на стање људских, мањинских политичких, верских и социјалних права како српског тако и исталих мањинских народа на територији круновине Угарске али и Аустрије.

 

 

Он је констатовао чињеницу, која је подкрепљена доказима, који се могу пронаћи у домаћој и страној историографији, да је Хабзбуршка монархија систематски у преиоду до Великог рата газила основна људска права готово половине својих поданика, који нису били немачке и мађарске националности, ускраћујући им прва у политичком, културном, верском и социјално-економском погледу.

 

 

У политичком погледу, држећи висок цензус за право гласа мушког становништва, Хабзбуршка монархија је била на самом дну статистичке лествице у Европи, по проценту људи који су имали политичко право гласа. Као феудална држава и бастион реакције она је била тако пројектована, да је фаворизовала узак круг феудалних богаташа немачке и мађарске народности, док су сви остали грађани брзо постали свесни, да је њихов социјално-економски положај безнадежан и бунили су се против таквог стања, углавном безуспешно. Полицијско-репресивни апарат, те државе је био потпуно у служби гушења права и слобода грађана. Ствари су се од Аустро-Угарске нагодбе чак и погоршале по словенске и романске поданике овог царства. Угарска административно-школска политика је била посебно брутална у наметању политике мађаризације у делу царства и стварању тзв. политичког мађарског народа. Посебно су од те политике претрпели румунски, словачки, јеврејски, немачки и српски народ, казао је др Иванов.

 

 

Српски народ је посебно био социјално-економски обесправљен а пред почетак Великог рата му је укинута и просветно-црквена аутономија која је и иначе непрестано била на удару. Школе су и забавишта биле искључиво на мађарском језику. Ова обесправљеност, како је нагласио, није само погађала српски народ у Јужним деловима Угарске али је као већинском у слободарском народу у овом делу она најтеже пала. Убиство последњег Карловачког патријарха СПЦ Лукијана Богдановића 1913. године је био догађај, који индикативно показује какав је био степен заштите права Срба у тој монархији коју неки данас покушавају да ревизионистички осликају ружичастим бојама, што је далеко од историјске истине, закључио је у том делу др Иванов.

 

 

У делу предавања који се тицао периода самог Великог рата и ослобођења и присаједињења Војводине Србији његово излагање се преклапало са излагањем другог историчара професора Гимназије Игора Мицова. Мицов је у маниру искусног просветног радника одржао веома запажено реторско излагање, које је држало пажњу присутних медија, грађана и омладине. Наиме, он је на самом почетку одао признање присутном истакнутом јавном раднику Милану Ђуканову као једином историчару који је објавио дело са тематиком, улоге великана др Жупанског и сарадника у ослобођењу и уједињењу нашег рада и овог дела Баната са матицом Србијом.

 

 

Тренутак је био да се још једном гласно изговоре имена бесмртних великана др Славка Жупанског, свештеника Драгутина Мојића, Живка Ж. Терзина, др Андрије Васића, проте Жарка Стакића, Милана Ракића, Паје Ристића, Светозара Исаковића, Јефте Вукова, пуковника Михаила Веиновића, учитеља Стевана Субића. Мицов је нагласио колика је била лична храброст и свест тих људи, којима се до данас нисмо честито одужили, за оно што су учинили.

 

 

Великани са ових простора су у току Великог рата прошли праву голготу, јер се држава Хабзбурга према њима односила као према „велеиздајницима“ и водила против њих монтиране процесе. Били су интернирани и држани по логорима, које је измислила злогласна црно-жута монархија а не Адолф Хитлер. Многи су натерани да обуку плаве униформе и пуцају на браћу али многи су се намерно сакатили као др Славко Жупански како непријатељу не би пружили то задовољство. Други су се предавали на Руском фронту и као добровољци улазили у Српску војску.

 

 

Посебно је истакнут значај и победнички пут, бесмртних топличких хероја, чувеног „Гвозденог“ пука Књаз Михаило који је ослободио своју браћу преко Дунава. То је био пук кога су непријатељи Срба и Србије добро запамтили на сваком положају на коме се борио од 1912 – 1918. године, пук коме је Бинички компоновао у част чувени „Марш на Дрину“, пук у чијим редовима је била чувена Милунка Савић, рекао је Мицов.

 

 

Било је то вече учитељице живота и предавање на којем се много тога дало научити како би се схватио значај истакнутих историјских личности и њиховохг бесмртног дела за нас данас. Вече пркоса свим покушајима закаснелих национализама, интернационализама и глобализама, да се изврши ревизија историје и умањи улога изначај слободарских стремљења српског народа у 20. веку за којe је плаћена висока цена у људским животима.

 

Петровград.орг

Поделите:
СРБИЈА  ПОНОСНО СЛАВИ ДАН ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

СРБИЈА ПОНОСНО СЛАВИ ДАН ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

Капитулацијом Немачке, после четири године крвавог рата, завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава. Први светски рат се водио у Европи, Азији и Африци. Од око 70 милиона мобилисаних, погинуло је и умрло од рана и глади око 20 милиона; највећи губитак је имала Србија, 26% од укупног броја становништва.

 

 

Какве везе има Србија са једанаестим новембром хиљаду девет стотина осамнаесте, даном када су у шуми, у близини француског града Компјења (Compiègne), десет дана након ослобођења Београда, савезници и Немци потписали примирје које је означило крај Првог светског рата на западном фронту?

 

 

Новембра 11. 1918. године, у железничком вагону у Компијену, у којем се налазило командно место француског маршала Фоша, представници Атанте потписали су примирје са Немачком, чиме је званично окончан Први светски рат. Рат је почео четири године раније, 14. августа 1914. године, нападом Немачке на Белгију. Ова мала држава нападнута је прва зато што су Немци хтели да избегну добро утврђену „мажино-линију“ на граници са Француском и до Париза стигну заобилазним путем.

 

 

Узрок рата била је амбиција Немачке да се обрачуна са Русијом, а као повод за рат искориштен је атентат у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, у којем је Гаврило Принцип убио бечког престолонаследника Фердинанда. Немачкој и Аустро-Угарској су се придружиле Бугарска, којој је Немачка обећала Македонију и Југоисточну Србију и Турска. Италија, која је била у војном савезу са Немачком и Аустро-Угарском (Централне силе) одбила је да уђе у рат, а након Лондонске конференције у априлу 1916. године, на којој су јој обећани Тирол, Истра, Далмација, јужна Албанија, Либија и делови Турске, приступила je Антанти. Антанту су чиниле Британија, Француска и Русија.

 

 

Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј у Компијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.

 

 

Исход рата довео је до нестанка три царевине: Аустроугарске, Русије и Османског царства. На рушевинама Двојне монархије створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Турска је стављена под међународни протекторат, а због бољшевиче авантуре Русија је изгубила Пољску, Финску, Естонију, Летонију и Литванију.

 

 

Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава с петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби.

 

 

Срећан празник и вечнаја памјат српским јунацима!

Поделите: