ПОЧЕЛО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА НА КАПИЈИ СЛОБОДЕ

ПОЧЕЛО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА НА КАПИЈИ СЛОБОДЕ

У организацији СПЦ, Српске заједнице у Македонији и Националног савета Срба у Македонији те неколико удружења из Србије, поменом полагањем венаца и достојанственим културним програмом на Кајмакчалану започело је обележавање годишњице Солунске епске битке за слободу свих српских земаља.

Био је то величанствен скуп у част херојске жртве српских див јунака. Присутни су били: Удружење „Карађорђе“ из Херцег Новог, Удружење „Србски Светионик“ из Београда, Удружење „Србија за младе“ из Београда, грађани из Србије у организацији Горана Цветковића и претставници Срба из Македоније.

Парастос хероима Солунског пробоја, јуначким слободарима на Капији Слободе одржао је свештеник СПЦ Јордан Марков. Уцесници помена су имали посебну част да на овом олтару слободе чују духовне и патриотске песме у извођењу хора “Свети Сава” из Херцег Новог.

Српским див јунацима

После Првог светског рата, краљ Александар Први Карађорђевић је подигао на Кајмакчалану спомен капелу 1928. године. На њој је постављена табла на којој пише:

„Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.“

Арчибалд Рајс, велики пријатељ Срба, завештао је своје срце да буде вечно на Кајмакчалану. Бугарски фашистички окупатори за време Другог светског рата уништили су ово знамење али је урна ипак сачувана за будуће генерације.

Велики српски песник Алекса Шантић, написао је 1920. године у спомен на јунаке са Кајмакчалана, следеће стихове:

Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако изљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,

Где труба свести срца јака сврста,

Празници славе гранули су нама

И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве

И билом срца пробудише мртве –

Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;

Њиховим светлим сјајем се озари.

И чело своје молитвом приклони!

Мркшићеви салаши поново производе чувени таин

Поводом стогодишњице од основања удружења, Организација резервних војних старешина Зрењанина покренула акцију да локални пекари пеку таин – српски војнички хлеб који је био најбитнији део војничког оброка у балканским и Првом светском рату. Овај хлеб једноставног састава и данас може да се умеси по оригиналном рецепту.

Од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто пече се хлеб који је сачувао од глади српску војску за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Таин на турском значи следовање. Сваки војник је добијао по 800 грама дневно. Да се и данас може направити по старом рецепту показали су у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.

Петровград.орг

Поделите:
ОПЕРАЦИЈА ВАЗДУШНИ МОСТ И АМЕРИЧКО ОДЛИКОВАЊЕ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ

ОПЕРАЦИЈА ВАЗДУШНИ МОСТ И АМЕРИЧКО ОДЛИКОВАЊЕ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ

Операција Ваздушни мост је највећа акција спашавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату и изведена је у Србији. Спашавање савезничких пилота изведено је од стране авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. Ова операција је најбољи доказ на чијој страни су се у Другом светском рату борили припадници тзв. четника, оклеветаних од идеолошких противника као сарадника окупатора.

По наредби генерала Михаиловића, почетком марта 1944. године почела је изградња аеродрома, са којег је требало да се врши евакуација америчких авијатичара. Било је то на планинској висоравни недалеко од села Прањани у Западној Србији, на месту званом Галовића поље. Сељаци су кулуком за кратко време изградили импровизовану писту.

У околини Прањана било је спремно за евакуацију око 350 авијатичара. Постојала је опасност због њиховог дужег задржавања на једном месту, па су стално сељакани по околним селима. Када су радови завршени, обавештена је радио везом Команда Петнаестог корпуса ваздушних снага САД у Барију, да могу да пошаљу авионе за евакуацију.

Група авиона Ц – 47, коју је сачињавало шест авиона, спустила се ноћу 10. августа 1944. године. На брзину је извршено укрцавање авијатичара у авионе, и један по један одлетели су пут Барија уз пратњу ескадриле ловачких авиона. Евакуисано је успешно око 150 људи. Акција је у наредним данима поновљена још неколико пута. Обезбеђење аеродрома за време евакуације вршиле су снаге Првог и Другог равногорског корпуса, омладинске бригаде и официрске школе, укупне јачине 8.000 до 10.000 бораца. 10. августа 1944. године, евакуисани су и неки цивили, амерички грађани, који су се за време рата затекли у Србији.

Импровизовани аеродром био је у функцији све до првих месеци 1945. године. Припадници Југословенске војске у Отаџбини су на тај начин спасили више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије.

Суђење Дражи и етикета фашисте

Комунистичка Југославија организовала је у јуну 1946. године идеолошко суђење генералу Михаиловићу. Иако антифашиста он је оптужен је за издају српског народа и сарадњу са окупатором. Ово је изазвало огромну неверицу међу спасеним пилотима у Америци и управо они били су једни од ретких који су устали у одбрану генерала.

Била је чак и покренута иницијатива за оснивање Комитета за праведно суђење генералу. Међутим, издан од својих савезника, Драгољуб Михаиловић стрељан је у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године. Комунистичка историографија га је приказала у најгорем светлу, како њега тако и његов покрет. Његов идеолошки непријатељ Тито је био мезимче хладног рата и савезник САД.

Председник САД Хари Труман, 29. марта 1948. године постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића највишим орденом САД – Легијом за заслуге (Legion of merit).

Образложење за доделу ордена гласи:

Генерал Драгољуб Михајловић се на изузетан начин истакао као врховни командант југословенских оружаних снага, а касније и као министар рата, организовањем и вођењем веома важних снага отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. године, до децембра 1944. године. Невероватним напором његових неустрашивих јединица многи авијатичари Сједињених Америчких држава су спасени и безбедно враћени пријатељској команди. Генерал Михаиловић и његове снаге су и материјално доприносили савезничкој ствари и помогли у постизању коначне победе савезу, иако нису били активно снабдевани, и мада су се лишени свега, борили под крајње тешким условима.

(Председник САД Хари Труман)

Орден је, тек у мају 2005. уручен ћерки генерала Михаиловића Гордани на скромној церемонији одржаној у амбасади САД у Београду. Виши суд у Београду рехабилитовао je 14. маја 2015. године генерала Михаиловића али идеолошки противници у Србији и региону и даље понављају већ превазиђене флоскуле, сада у новом руху о тобожњој „ревизији“ историје и виде у припадницима Равногорског покрета фашисте што нема везе са историјском истином.

У америчким војним круговима ова спасилачка мисија позната је као – Operation Halyard и сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељски линија у историји ратова.

Петровград.орг

Поделите:
ИСПРАВНОСТ ВОДЕ У ЗРЕЊАНИНУ ДОБРА – ОДБАЦИТИ ЛАЖНЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ

ИСПРАВНОСТ ВОДЕ У ЗРЕЊАНИНУ ДОБРА – ОДБАЦИТИ ЛАЖНЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ

Постројење за прераду воде у Зрењанину чији је инвеститор „Група Зилио“, преузело је после више објективних финансијских, техничких и политикантских проблема, комплетно снабдевање града исправном водом за пиће 2. септембра. Ово су јавности саопштили Ненад Обрадовић испред компанија „Група Зилио“ и „Синертек“  и Оливер Зевеђи, правни заступник компаније.

Инвеститор је испунио своју обавезу да до 15. септембра грађанима Зрењанина обезбеди воду пречишћену у новом постројењу. Може се рећи, да су у овом тренутку и притисак, количина, као и исправност воде у Зрењанину у реду. Инвеститор је скуп почео питањем, да ли је јавност задовољна садашњом водом која тече водоводном мрежом?

Испитивања се врше на осам референтних места у граду, што је посао зрењанинског Водовода и Завода за јавно здравље Зрењанин који свакодневно врше анализе. Чим се на свих осам референтних места покаже да је све у складу са прописима биће скинута и забрана употребе воде за пиће. Након тога следи и коначно фактурисање испоручене воде, након четири године, разних перипетија.

Са скупа је упућен апел свим надлежним органим да у што краћем могућем року реше политикантске и неосноване кривичне пријаве које су поднете против градоначелника и његових сарадника те инвеститора, које објављују опозициони медији. Грађани и инвеститори, добронамерни медији моле надлежне да се ово што пре правно реши.

Анализе техничке, микробиолошке и хемијске исправности зрењанинске воде врше се свакодневно, а на основу досадашњих испитивања, вода је у потпуности исправна за пиће. Да би се забрана употребе воде за пиће укинула, неопходно је да резултати шест узастопних анализа, различитих узорковача. Шест анализа је већ стигло и све су потврдиле исправност воде за пиће.

Непосредни повод одржавања конференције јесу неосноване кривичне пријаве које су, између осталих, поднете и против представника ове компаније од стране политичара. Политичари и медији наклоњени опозиционим странкама који свој рејтинг покушавају да подигну на питању исправности воде за пиће у граду су узели учешћа на конференцији. Под фирмом заштите интереса грађана стиче се утисак да тобожње грађанске иницијативе и страни медији сладострасно уживају у наставку агоније са водом док грађани само желе да им из чесме потече чиста пијаћа вода.

Петровград.орг

Поделите:
ФИЛМ О ОСЛОБОДИОЦУ – ИСТОРИЈСКИ ЕПОНИМ ГРАДА НА БЕГЕЈУ – КАНДИДАТ ЗА ОСКАРА

ФИЛМ О ОСЛОБОДИОЦУ – ИСТОРИЈСКИ ЕПОНИМ ГРАДА НА БЕГЕЈУ – КАНДИДАТ ЗА ОСКАРА

Филм „Краљ Петар Први“ Петра Ристовског српски је кандидат за награду Оскар, коју додељује Америчка филмска академија у категорији најбољег страног филма, одлучио је већином гласова Стручни одбор АФУН-а. Добро је што је једна патриотска прича о страдању Срба у светској историји добити прилику да буде испричана пред публиком у Америци.

О српском кандидату за 92. добитника Оскара одлучивали су Војкан Борисављевић, Братислав Петковић, Драган Маринковић, Дејан Зечевић, Јелена Ђокић, Томислав Гаврић, Милорад Глушица, Иван Бекјарев, др Ивана Кроња, Милан Јелић, Миленко Јеремић, Мирослав Момчиловић, Предраг Пеђа Поповић, Сања Илић, Вера Влајић, Жарко Драгојевић, Радослав Зеленовић, Радмила Живковић, Злата Нуманагић, Драгиомир Зупанц и Божидар Зечевић.

О филмској причи

Филм који доноси причу о страдању, жртвама, херојству и победи… Екипа филма, предвођена је младим редитељем Петром Ристовским и главним актером филма Лазаром Ристовским.

Краљ Петар Карађорђевић, као млад протеран је из Србије од стране супарничке династије Обреновића. Читав живот је провео у изгнанству. Божије провиђење је хтело да седне на престо Србије у одлучном историјском тренутку и да направи чврсту везу за земљом из које је потекао, ослободивши српски народ на Балкану.

Овај значајни српски владар је увео парламентарну демократију на двору и започео обнову Србије. Али Србији се није дало да напредује. Атентатом у Сарајеву почиње Први Светски рат и Аустро-угарска показује сву своју немилосрдност. Током мучног повлачења српске војске преко албанских планина, краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа, она заветује самог краља да му преда пар чарапа које је исплела.

Филм о епском подвигу српске војске и народа у Првом светском рату које је предводио омиљени српски краљ Петар Први Карађорђевић сниман је према мотивима романа „Чарапе краља Петра“ Милована Витезовића. Епоними Петровац на мору у Црној Гори и Петровград (Зрењанин) у Србији сведоче на свој начин о овом значајном владару у српској историји.

О филмској екипи

Филмска екипа, коју је чинило преко 100 глумаца и 7.000 статиста, снимала је више од шест месеци, са укупно 110 снимајућих дана, на многим аутентичним локацијама и објектима по читавој Србији, на Старој планини, у Књажевцу, Ваљеву, Крупњу, Соко граду, Београду, Сомбору, Панчеву, Космају, Сремским Карловцима и на Крфу.

Глумачку екипу, поред Ристовског, чине и млади Милан Колак у лику добровољца Маринка Спасојевића, главну женску улогу тумачи Даница Ристовски у лику Макрене Спасојевић, Александар Вучковић тумачи лик младог регента Александра, дечак Иван Вујић игра Момчила Гаврића, најмлађег официра у Првом светском рату, популарни Радован Раша Вујовић сељака Животу, млади Марко Тодоровић игра принца Ђорђа, а а играју још и Бранко Јеринић, Павле Јеринић, Светозар Цветковић, Горан Шушљик, Тихомир Арсић, Слободан Ћустић, Танасије Узуновић, Марко Баћовић, Небојша Кундачина и многи други.

Надајмо се да ће држава Србија у будућности, препознати прилику за промоцију правих вредности, смоћи снаге и финансијских средстава да исприча све неиспричане приче путем ове врсте уметности на овако квалитетан начин, како би упознала светску јавност са богатом и бурном историјом ових простора и страдањем српског народа.

Петровград.орг

Поделите:
ДАНИ БРАТСКЕ И СЕСТРИНСКЕ СРПСКЕ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ 2019.

ДАНИ БРАТСКЕ И СЕСТРИНСКЕ СРПСКЕ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ 2019.

Овогодишњи Дани Српске у Србији су одржани на више локација у петнаест градова и општина у Србији – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Пожаревцу, Зрењанину, Житишту, Пландишту, Панчеву, Инђији, Старој Пазови, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врбасу.

У оквиру „Дана Српске“ у Зрeњанину jе изведена, претходних дана, монодрама барда српског глумишта Слободана Ћустића „О глуматању“.

Заменик градоначелника Саша Сантовац организовао jе приjем за  Борислава Максимова, саветника за културу у представништву Републике Српске у Србиjи, али и за  учеснике у књижевноj вечери коjа jе уприличена у Барокноj сали Градске куће  Недељка Зеленовића, Душана Зуровца, Jована Делића, као и Радослава Милошевића.

Књижевноj вечери, као и свечаном приjему присуствовали су помоћник градоначелника Симо Салапура, начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, као и секретар Скупштине града Милан Мркшић.

Хор који делује при Културном центру Зрењанина а који води Сенка Милисављевић је употпунио догађај извођењем српске химне „Боже Правде“.

Свештенство парохија Српске Православне Цркве, најстарије институције нашег народа, са територије града, присуствовало је овом догађају.

Присутну браћу из Републике Српске jе поздравио надахнуто, као и увек и председник удружења Херцеговаца у Зрењанин, директор ГНБ „Жарко Зрењанин“ Милан Бjелогрлић. Потом су уважена браћа из Српске говорила своју поезију.

Током седам Дана Српске у Србији посетиоце сваке године очекује богат културно-умјетнички програм: концерти, позоришне представе, промоције књига, песничке вечери; презентације туристичких потенцијала Републике Српске, спортски сусрети, научнe конференцијe, привредни форумi, трибине и многи други садржаји.

Овакве манифестације сведоче о нераскидивим везама српског народа са једне и друге стране реке Дрине, која у свести нашег народа никада није била и неће бити граница, једнодушна је порука са овог скупа.

Наша браћа из Српске не крију да воле Србију а Срби из Србије не крију да воле своју браћу у Српској.

Петровград.орг

Поделите: