ЗАБОРАВЉЕНИ ПРВИ УСТАНАК СРБА ЈЕ БИО У БАНАТУ

ЗАБОРАВЉЕНИ ПРВИ УСТАНАК СРБА ЈЕ БИО У БАНАТУ

Српска Православна Црква слави Светог Теодора Вршачког, владику банатског и предводника банатских устаника против турске окупације 1594. године. Теодор Несторовић, касније Свети Теодор Вршачки, исте године када су спаљене мошти светог Саве на Врачару, подиже један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Мученички је пострадао за Христа, након што га је у Вршцу заробио  темишварски паша.

Ослобођена места у Банату у устанку 1594.

У знак сећања на устанике и њиховог вођу, испред храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину (Петровграду, Бечкереку) подигнут је Часни Крст, барјак са ликом Светог Саве – реплика барјака којег су носили банатски устаници – и спомен-табла с натписом, који је сачинио свештеник СПЦ Бошко Р. Маринков:

Краљевић Марко и Муса Кесеџија

 “На овом грумену Свете равнице банатске лета Господњег и србског 1594. би рукама правдољубивим подигнут барјак светосавски у инат пашама, султанима, везирима, беговима и ђаволу и још данас се виори над главама потомака Светог Теодора по духу и свих оних који су себе утврдили у Небеску Србију и у кости нас непобедивих, који смо из светих дланова барјак прузели и живимо слободе ради. А Господ нас препознаје и очекује слободне пред овим крсним знамењем“.

Св. Теодор Вршачки, данас

Зид, на који је постављена плоча с овим натписом, симболише последњи остатак тврђаве која се у 16. веку налазила на месту данашњег храма Светог Архангела Михаила и у којој су скончали многи од банатских јунака након слома устанка, подигнутог али чини се помало заборављеног.

Вршац и стари Срби у Банату

Преломан догађај је био устанак банатских Срба против турске власти те исте 1594. године. Током устанка и за време борби лик српског светитеља се виорио на заставама. Банатски устанак се одиграо током пролећа и лета 1594. године, у раној фази Дугог турског рата између Хабзбуршке монархије и Османлијског царства, и премда је донекле остао у меморији српског народа никада се према њему нисмо односили као према устанцима које смо назвали Првим и Другим. Велика грешка.

Кула Деспота Ђурђа Бранковића у Вршцу

Због моћи застава са ликом Св. Саве је велики везир Коџа Синан-паша наредио да се из Дамаска донесе зелени барјак пророка Мухамеда како би се супротставила српској застави, али и да се мошти Светог Немањића донесу у Београд из манастира Милешеве како би биле јавно спаљене.

Спаљивање моштију Св. Саве

Постоји још једна занимљива ствар у вези са овим устанком, а то је чињењица да се њиме открива огромно српско присуство на територији данашњег Баната, Срема и Бачке али и Барање, Славоније. То је занимљиво зато што нас деценијама уче да су Срби на просторе северно од Саве и Дунава дошли тек с Великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века.

Петровград.орг

Поделите:
ПОЗДРАВ СВЕТУ СА ТРГА СЛОБОДЕ

ПОЗДРАВ СВЕТУ СА ТРГА СЛОБОДЕ

Традиционални четврти по реду плес предшколаца у коме је узело учешће чак 680 малишана из зрењанинских вртића, одржан је на Тргу слободе, код споменика краљу Петру Ослободиоцу. Манифестација носи назив – “Здраво, свете“. Ово је својеврсна промоција здравих вредности нашег друштва.

Дечаци у плавим мајицама

Зрењанин је први град у Србији,који је организовао пре неколико година ову манифестацију а организатори су Предшколска установа Зрењанин и Град Зрењанин.

Малишани спремни за плес

Манифестација носи назив – “Здраво, свете“. Како је настао назив?

Васпитачице су данима увежбавале децу

Ова манифестација почиње сваке године уз песму „Здраво, свете“. Ради се о својеврсној модерној дечијој химни коју су компоновали наши суграђани Марко Пејчић и Игор Дунђерски.

Девојчице у црвеним мајицама

Пре почетка плеса, у име Града Зрењанина, предшколце је поздравио заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац и поручио да су деца будућност нашег града, неко за кога живимо, радимо и боримо се.

Заменик градоначелника Саша Сантовац

Плес је замишљен тако да окупљени малишани плешу уз подршку својих васпитача и координаторке плеса чувене шампионке плеса Николете Видаковић (Дојкић).

680 малишана на Тргу слободе

У црвеним и плавим мајицама, предшколци су својим васпитачима, родитељима, најближом родбином, на њима својствен начин дочарали, кроз игру оно за шта су се припремали у својим вртићима.

Раздрагани малишани

Из града на Бегеју, посебно прелепог и јединственог у Србији Трга слободе, наши најмлађи суграђани су послали у Србију и свет још једну лепу слику.

Лепа слика из град на Бегеју (Александар Блануша)

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
ЗОРАН СТОЈАЧИЋ – ДРАГИША БРАШОВАН И ЊЕГОВА БАНАТСКА ЗДАЊА

ЗОРАН СТОЈАЧИЋ – ДРАГИША БРАШОВАН И ЊЕГОВА БАНАТСКА ЗДАЊА

Након што је дипломирао 1912. године у тадашњој Аустро-Угарској царевини којој је тада припадао његов родни Вршац, Драгиша Брашован ради у Будимпешти са чувеним архитектама. По распаду Аустро-Угарске 1918. године долази у своју матицу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где почиње рад на месту градског архитекте у Великом Бечкереку (каснији Петроград, односно данашњи Зрењанин). Био је пионир модерне српске архитектуре.

Драгиша Брашован – светско име у архитектури

Данас та чињеница, мало позната, организовано заборављена или селективно памћена, у круговима само оних који се уско баве овом облашћу, делује по мало безначајно. Да је, један велики Драгиша Брашован био градски урбаниста и архитекта града Великог Бечкерека (Петровграда, Зрењанина) је чињеница. Колико је он био велики? Као када би у жаргону спортисте, што ми није страно, неко рекао да је некада за ФК „Преолетер“ из Зрењанина играо лево крило Драган Џајић или у неком кошаркашком клубу, градском наступао Драган Кићановић, али и више од тога. Драгиша Брашован је касније својим делом стекао међународно признат статус почасног члана Енглеске интернационалне академије, као једини архитекта са овог простора. Добро сте чули, не као једини Србин, него као једини са простора Краљевине Југославије.

Пионир модерне архитектуре

Драгиша Брашован је дошао у ову познату кућу, код своје сестре, жене др Славка Жупанског и постао Градски архитекта града Великог Бечкерека и две године радио свој посао. После тога прешао је у Београд, отворио свој лични атеље и започео бизнис и постао најбољи.

Српска јавност данас не зна колико је Драгиша Брашован био велики архитекта и не би требало о томе трошити речи. Његова блискост са краљевском породицом Карађорђевић, чији је био миљеник, под чијим је благословом направио ремек дела, била је разлог да он, после Другог светског рата буде скрајнут и да његова дела не добију праву презентацију и публикацију, буду афирмисана. О овоме најбоље говори један податак. До данас не постоји написана монографија Драгише Брашована и то је један запрепашћујући податак за нас архитекте а вероватно и за све остале културне раднике.

Архитекта Зоран Стојачић

У некаквом родослову, породичном стаблу инжењерске делатности, области у граду на Бегеју имам ту част, да као архитекта причам о вероватно највећем имену које је деловало у овом граду, са позиције архитекте, икада.

Већ 1920. године Драгиша Брашован пројектује једну познату кућу у граду. Пре неког времена а поводом стогодишњице ослобођења града у Великом рату, Град Зрењанин је донео једну феноменалну одлуку, да ову кућу откупи од наследника. Заправо, да део куће који је био на продају откупи и да га присаједини као департман музеја у Зењанину. Тај простор треба да буде посвећен првом Српском народном одбору. Један интересантан детаљ због којег вам ово наводим, један део ове сталне поставке чини ће дело Драгише Брашована у Зрењанину, као слика Банатског опуса овог архитекте. Град Зрењанин је препознао значај овакве једне иницијативе и опремања оваквог једног простора и доделио не тако велика средства  за опремање.

Кућа др Жупанског сада департман музеја

Ту је и један мали омнибус филм о шест дела архитекте Драгише Брашована у Зрењанину. Он треба да буде завршен до почетка децембра и који ће бити у једном виртуелном, интерактивном  смислу стална поставка у овој кући др Славка Жупанског, коју сада видите. Прошле смо године направили и један други филм „Славко Жупански – Први српски народни одбор“ и овом приликом свима ћемо поделити по један примерак. То је ауторско дело Душана Јуванина, који је аутор сценарија и режисер а моја маленкост је била извршни продуцент. То је још један филм који ће бити део интерактивне поставке ове куће, департмана.

Народ и ослободиоци Великог Бечкерека 1918.

Да се вратимо на дело архитекте Драгише Брашована у Банату. Поред ове куће имамо још један број објеката који је он пројектовао у граду и околини. Дакле он је отишао за Београд али је и даље пројектовао у нашем граду. Пројектовао је Српску задружну банку која се данас налази у улици краља Петра бр. 3. То је данас зграда Привредне коморе. Чујем да се комора иселила и објекат је у више него жалосном стању. Надамо се да ће град наћи средстава да очува и овај значајан објекат.

Стара лепотица која чека рестаураторе

Као што вероватно препознајете, ово је једна од најлепших и најтужнијих прича зрењанинског урбанизма. Вила др Золтана Перишића. Он је био последњи градоначелник града у Аустроугарској епохи. Објекат је на жалост срушен. Он се налазио на простору где је меандрирао Бегеј и када је донета одлука да се направе ова наша срећно-несрећна језера. Вила се налазила баш на земљаном споју који је требао да буде пресечен, те 1969. године у склопу мелиорације и објекат је срушен.

Вила Золтана Перишића која је заувек нестала

Драгиша Брашован је примио веома квалитетно образовање. Он је 1906-1012 г. студирао у Будимпешти на Политехничком факултету. Радио је као асистент у бироима угледних аустро-угарских архитеката. Имао је прилике да са њима ради на пројектовању Националног позоришта у Будимпешти и позоришта у Банској Бистрици, сада у Словачкој. Као такав, као искусан пројектант, пројектовао је и касније фоаје нашег позоришта „Тоша Јовановић“, између два рата. Дакле он није пројектант самог објекта али препројектовао је сам фоаје.

Оригинални план препројектовања фоајеа позоришта

Најпознатији његов пројекат за који смо сви ми веома везани, нарочито ми који смо се бавили спортом, који смо играли кошарку, је овај објекат Соколског дома у овој улици Славка Жупанског преко пута Изложбеног салона Историјског архива Зрењанина. У једној реченици Момо Капор каже: „Архитектура је сценогрфија за представу која се зове живот сваког од нас“, потпуно се слажем. Ова сценографија, овог архитектонског дела, не говори мени о соколском прериоду, говори о шампионском периоду зрењанинске кошарке, који сам проживео. О овом објекту не могу да говорим као о сали борилачких и гимнастичких вештина, већ могу да говорим о једном догађају, када је КК „Пролетер“, након десет година доминације КК „Црвена Звезда“, на овом терену срушио исту и постао првак СФРЈ у кошарци. Тако да, овај Соколски дом ја нећу анализирати академски са позиција неокласицизма, већ са позиције сценографије за представу која се зове, били смо прваци старе Југославије.

Соколски дом у Петровграду

На крају имамо једно интересантно пријатељство и један интересантан захтев. Захтев највећег академског сликара, српског Уроша Предића, упућен Славку Жупанском, довео је до тога, да у једном селу недалеко од града, Орловату, Брашован пројектује једино дело сакралне архитектуре у свом опусу. И ово је тај један од шест пројеката који су реализовани у Банату од стране великог Брашована, на захтев великог Уроша Предића.

Ваведењска Црква у Орловату

Ово је интерактивно предавање које је архитекта Зоран Стојачић изговорио на изложби Савеза инжењера и техничара Србије „150 година Савеза инжењера и техничара Србије, од Техничарске дружине до савременог удружења“ у Изложбеном салону Историјског архива Зрењанина у улици Славка Жупанског бр.5.

Петровград.орг

Поделите:
СРБИЈА СЛАВИ СВЕТУ РАВНОАПОСТОЛНУ БРАЋУ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

СРБИЈА СЛАВИ СВЕТУ РАВНОАПОСТОЛНУ БРАЋУ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

Српска Православна Црква обележава  Дан Светих Равноапостолних Светитеља Ћирила и Методија односно Дан словенске писмености и културе. Влада Србије усвојила је у 16. маја Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нови празник – Дан Ћирила и Методија.

Минијатура са представама Св.Кирила и Св. Методија

Тропар: (глас 4): Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.

Света Литургија у Србији данас

Српски народ и остали словенски народи, посебно они који припадају Православном културном кругу славе мисионаре, културне и политичке дипломате, творце хришћанског, словенског алфабета. Слављење је отпочело Светим Литургијама широм Православља а наставља се културним манифестацијама у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост.

Епиграфски натпис на глагољашком писму

Духовници и историчари данас сматрају да је делатност Свете Браће била од непроцењивог културног и цивилизацијског значаја за Србе и Словене уопште. Постоје теорије које говоре да су Словени имали неку врсту писма и у паганском периоду али је непобитна чињеница да је осмишљавање глагољице као првог словесног писма чији је творац био један хришћанин и које су прихватили Словени у првој држави Словена Великој Моравској на Дунаву, у до тада доминантном грчко-римском хришћанском културном свету, био чин од посебног значаја, за прихватање Словена у хришћанском културном кругу.

Русија и Дан словенске писмености и културе

Само име Св. Ћирила непосредно се повезује за писмо ћирилицу. Овај ромејски миисионар није осмислио ћирилицу, већ њену словенску претходницу, глагољицу.

Ћирилица као идентитетско питање

Сама ћирилица је дело непознатог наследника, ученика Свете Браће, Св Климента и Св. Наума Охридских или Св. Константина Преславског, из истоимених чувених школа тадашње Бугарске.

Св.Методије епископ Велике Моравске

Ко год био творац новог писма, оно је ношено Божијим промислом ширено са севера, из Паноније, и са југа, с Охрида, стигло и у Крштену Србију. Истовремено, многи Срби, а најпре владари и властела, чувши проповед на матерњем језику поверовали су у Христа и примили хришћанску веру, и тадашњи догађаји се сматрају се словесним крштењем Србије и почетком њене писмености.

Орден Свете Браће кориштен у комунистичкој Бугарској

Ћирилица је писмо које користи седам словенских језика (руски, српски, бугарски), као и већи број других језика бившег СССР-а, Азије и источне Европе. Дунгани, исламизирани Кинези из Казахстана, који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем.

Поштовани од стране хеленског хришћанског света

Иако је Срби доживљавају као своју, ћирилицу захваљујући правом „крсташком“ рату који се против ње води вековима, ретко користе у савремено доба и у јавном обележавању и у приватним препискама, тако да је реална опасност да латиница потпуно замени ћирилицу као што се то на жалост десило код Румуна у другој половини 19. века.

Петровград.орг

Поделите:
ИЗЛОЖБА О НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ПОДУХВАТИМА СРПСКИХ  ИНЖЕЊЕРА У ПРОТЕКЛИХ 150 ГОДИНА

ИЗЛОЖБА О НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ПОДУХВАТИМА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА У ПРОТЕКЛИХ 150 ГОДИНА

У организацији Савеза инжењера и техничара Србије и његове колективне чланице, Друштва инжењера Зрењанина, у Зрењанину ће од 22. до 31. маја 2019. године гостовати Изложба „150 година Савеза инжењера и техничара Србије, од Техничарске дружине до савременог удружења“. Изложба је постављена у Историјском архиву Зрењанина у улици Славка Жупанског бр.5.

Председник СИТС др Игор Марић

Аутори изложбе су Часлав Лачњевац, Игор Марић и Ненад Лукић. Сарадници на припреми изложбе су били Оливера Ћосовић и Ања Радаковић.

Уважени инжењери и гости изложбе

Свечано отварање изложбе окупило је и овога пута инжењере, техничаре и архитекте града на Бегеју. Ауторе изложбе у Изложбеном салону Историјског архива је најавила Сандра Бањанин.

Сандра Бањанин

Тим поводом присутнима су се обратити представници СИТС, председник др Игор Марић и генерални секретар проф. др Часлав Лачњевац, Града Зрењанина, помоћник градоначелника Душко Радишић, председник Друштва инжењера Зрењанина Горан Маринковић.

Генерални секретар СИТС проф. др Часлав Лачњевац

Представници СИТС су поклонили један број стручних књига и публикација ГНБ „Жарко Зрењанин“, његовом научном одељењу на чему се захвалио директор Милан Бјелогрлић. Представници СИТС су посебно захвалили директорки Историјског архива Мирјани Басти на помоћи око организовања ове изложбе. Испред свих запослених у архвиву уважене госте је поздравио Саша Младеновић.

Помоћник градоначелника Душко Радишић

Србија је имала и има значајан кадровски потенцијал за развој инжењерства, а самим тим и техничких наука, привреде и пољопривреде. Инжењерство је, у свим својим фазама: истраживачкој, пројектној, извођачкој и употребној, у великом мери потиснуто у ширим друштвеним дешавањима. Рад независних струковних удружења, која су и данас способна да се самостално издржавају и делују у друштвеној свакодневници, је такође недовољно видљиво.

Председник Друштва инжењера Зрењанина Горан Маринковић.

СИТС настоји, путем ове изложбе, да на прави начин ширу публику са историјатом Савеза, као и са стручним и интелектуалним вредностима наше средине у области инжењерства.

Директорка архива Мирјана Баста и инжењер Милан Зечар

У оквиру изложбе је приказан целокупан развојни пут СИТС, као професионалне асоцијације, од 1868. године и формирања Техничарске дружине, преко Удружења српских инжењера (1890), Удружења српских инжењера и ахритеката (1895), Удружења југословенских инжењера и архитеката (1919), до савременог удружења.

директор ГНБ „Жарко Зрењанин“Милан Бјелогрлић

Уз велики број документа и фотографија, чији су извор архива СИТС, Архив Србије, Српска академија наука и уметности, Музеј Југославије, Железнички музеј, Музеј града Београда, Грађевински и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, као и фирме и приватни колекционари, а које говоре о најзначајнијим активностима удружења и личностима које су обележиле његов рад у протеклих 150 година, уложен је напор да се представе и најзначајнији инжењерских подухвати реализовани код нас у последњих 70 година.

Архитекта Зоран Стојачић

Архитекта Зоран Стојачић одржао је запажено предавање на тему „Банатски опус архитектуре Драгише Брашована“, иначе уваженог члана Удружења југословенских инжењера и архитеката, претече данашњег Савеза.

Саша Младеновић

Петровград.орг (Фото: Живојин Радловачки)

Поделите: