МАЖОРЕТКИЊЕ И ДАХ ХЕРЦЕГ НОВОГ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

МАЖОРЕТКИЊЕ И ДАХ ХЕРЦЕГ НОВОГ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Зрењанин у суботу, 12. јануара, дочекује промотере 50. „Празника мимозе“ који се и ове године традиционално одржава у Херцег Новом. Тачно у подне атрактивни караван гостију из овог приморског града проћи ће Тргом слободе и улицом Краља Александра Првог Карађорђевића – мажореткиње, трубачи, учесници који доносе у наш град мирис мимоза и дах пролећа.

 

 

Караван мимозе који ће посетити и наш град лепа увертира за 50. „Празник мимозе“ који се ове године одржава у Херцег Новом.

 

 

Захваљујући доброј сарадњи са челницима Херцег Новог, који нам такође долазе у госте, и наши суграђани ће уживати у прелепом програму

 

 

У дефилеу ће бити више од седамдесет чланова, међу којима двадесетак мажореткиња, музичара Дувачког оркестра и других занимљивих учесника. Програму у центру града, донеће нам укус и мирис мора, вина, свега што краси атмосферу древне српске земље Боке и нашег плавог Јадрана.

 

Петровград.орг

Поделите:
ВИРУС ГРИПА И СИМПТОМИ ПРЕХЛАДЕ

ВИРУС ГРИПА И СИМПТОМИ ПРЕХЛАДЕ

Верујемо да ових дана само пазите да не покупите негде неку прехладу или грип, јер су сви около болесни. Сачувати се од прехладе и грипа у овим временским условима и није тако лако. Без обзира на сличност симптома, постоји начин да схватите да ли болујете од прехладе или грипа.

 

 

Да би вируси опстали потребна је одређена температура и влажност, због тога је ваше тело погодан носилац и у њему могу дуже да живе. На сувим и хладним местима вируси не могу да опстану, а још мање да се размножавају и да вам стварају проблем.

Тако да кад видите човека који се накашље и потом се ухвати за ручку врата коју ви након њега морате да пипнете, не би требало да се бринете. Његови вируси ће за само пар секунди бити мртви и ви се нећете заразити. Али ако вам колега нешто шапуће и притом вам се уноси у фацу, онда имате велике шансе да се разболите.

 

Како разликовати прехладу од грипа?

 

Пре свега треба нагласити да су у оба случаја у питању капљичави вируси који се преносе на исти начин.

Прехлада се може јавити током целе године, најчешће као последица различитих респираторних вируса (иако постоје и желудачне, цревне и остале вирозе), док се грип, односно инфлуенца, јавља строго у виду епидемије у периоду између јесени и пролећа.

 

 

Грип је, такође, облик респираторног вируса, али може да има далеко веће последице него обична прехлада. Запуштањем инфлуенце можете да изазовете упалу плућа, па и озбиљније ширање вируса на друге органе.

 

Колико дуго траје прехлада и грип?

 

Прехлада се развија веома брзо, односно у прва два дана и траје до недељу дана, док оболели од грипа пролазе кроз фазу инкубације, па се симптоми јављају у таласима, док на крају не ескалирају.

Међутим, уколико на време обратите пажњу на понашање свог организма, без обзира на сличност симптома, постоји начин да схватите да ли болујете од прехладе или грипа. Ово разликовање је посебно важно за хроничне болеснике, јер је за њих битно правовремено и исправно деловање на болест.

 

 

Симптоми прехладе:

 

– запушен нос или цурење из носа, упаљено грло, кијавица, блага температура, кашаљ, болови у глави и телу.

Симптоми грипа:

 

– запушен нос или цурење из носа, упаљено грло, висока температура, грозница, сув кашаљ, учестали и јаки болови у мишићима и костима, главобоља и озбиљна малаксалост.

 

Како разликовати прехладу од грипа?

 

Пре свега треба нагласити да су у оба случаја у питању капљичави вируси који се преносе на исти начин.

Прехлада се може јавити током целе године, најчешће као последица различитих респираторних вируса (иако постоје и желудачне, цревне и остале вирозе), док се грип, односно инфлуенца, јавља строго у виду епидемије у периоду између јесени и пролећа.

 

 

Грип је, такође, облик респираторног вируса, али може да има далеко веће последице него обична прехлада. Запуштањем инфлуенце можете да изазовете упалу плућа, па и озбиљније ширање вируса на друге органе.

 

Колико дуго траје прехлада и грип?

 

Прехлада се развија веома брзо, односно у прва два дана и траје до недељу дана, док оболели од грипа пролазе кроз фазу инкубације, па се симптоми јављају у таласима, док на крају не ескалирају.

Међутим, уколико на време обратите пажњу на понашање свог организма, без обзира на сличност симптома, постоји начин да схватите да ли болујете од прехладе или грипа. Ово разликовање је посебно важно за хроничне болеснике, јер је за њих битно правовремено и исправно деловање на болест.

 

Петровград.орг

Поделите:
ЕПИСКОП БИХАЋКО – ПЕТРОВАЧКИ СЕРГИЈЕ: РЕПУБЛИКА СРПСКА – КУЋА НАШЕ СЛОБОДЕ

ЕПИСКОП БИХАЋКО – ПЕТРОВАЧКИ СЕРГИЈЕ: РЕПУБЛИКА СРПСКА – КУЋА НАШЕ СЛОБОДЕ

Срби у Босни су под Турском окупацијом провели 413 година, под Аустругарском 40. Од посљедњих хиљаду година нашег трајања на овим просторима, готово пет стотина година смо били угњетавани, обесправљени, убијани. Били смо робље, људи жељни слободе, народ гладан достојанства. Зато нико о слободи није толико пјевао као Срби. Зато смо се за њу и жртвовали, да бисмо је имали, да бисмо је оставили потомцима.

 

 

За четири године Другог свјетског рата на хиљаде наших сународника страдало је на овим просторима, само из два разлога – јер смо били Срби, јер смо били православни.

Када год у историји нисмо имали своју државу, ми смо страдали. Свуда су по овој земљи гробнице наших предака, који нису дочекали дан слободе. Зато су са позорнице живота отишли у вјечност, не Божијом, већ вољом својих крвника.

 

 

На раскрсници историје, када се опет поставило питање нашег нестанка или опстанка, створили смо Републику Српску, да је чувамо и да нас чува, да је градимо и да нас гради, да се њоме поносимо и да се она поноси нама.

Од тада до данас прошло је 27 година. Рат је иза нас, али сукоби су у нама остали, не да бисмо постали бољи у братском надметању, већ да бисмо се, као некад, исцрпљивали међусобним сукобима, у интересу трећих.

 

 

Историја се, опет, понавља. Србима, као и увијек, недостаје јединство, братска љубав и окупљеност око заједничких циљева. .

Идући у сусрет 9. јануару, Дану наше Републике, погледајмо једни у друге, загрлимо се братском љубављу и сјетимо се више од двадест хиљада јунака на чијој је жртви Република расла и узрасла. Чувајмо је својом одговорношћу, градимо је знањем, славећи њен рођендан као симбол нашег опстанка.

 

 

Прославимо 9. јануар уздигнутог чела, мирно и достојанствено, сложно и с радошћу, онако како би то жељели они чији су гробови уткани у срце наше Републике.

Немојмо, као што смо то често пута чинили у прошлости, обесмислити сопствену жртву, дозвољавајући да нас дијеле они који нам никада нису жељели добро.

 

 

Чувајмо нашу Републику Српску, јер је она била и остала – кућа наше слободе!

 

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Поделите:
МОЈКОВАЧКА БИТКА – СРПСТВО ПАМТИ ЈУНАШТВО

МОЈКОВАЧКА БИТКА – СРПСТВО ПАМТИ ЈУНАШТВО

Битка код Мојковца је једна од најстрашнијих битака Првог светског рата. Одиграла се 6. и 7. јануара 1916. године под невероватно тешким условима – магла и ниске температуре. У Црној Гори је деценијама значај Мојковачке битке био на највишем нивоу, који је достојно обележаван. Средином 1990-их, када је у Црној Гори дошло до антисрпског распожења предвођено режимом Мила Ђукаковића, значај Мојковачке битке је неправедно умањен.

 

 

Краљевина Црна Гора, као савезник Краљевине Србије у Великом рату имала је фронт са аустро-угарском војском према Херцеговини. Како је Србска Врховна команда донела одлуку да се повуче у зиму 1915/1916 преко Албаније и Црне Горе, пошто су Аустро-Угарска и Немачка послале 900.000 војника, а изненада без објаве рата Бугарска ушла у рат на страни Централних сила и пресекла пут повлачења србске војске и народа преко моравско-вардарске удолине, тако је требала да се штити одступница србској војци од аустро-угарских јединица који су имали задатак да преко Мојковачких врата стигну до Албаније и ту униште српску војску.

 

 

Црногорска Врховна комадна је донела одлуку да заштити српске мученике, који су се изморени повлачили преко албанских планина до лука Скадар и Драч, где су их чекали савезнички бродови.. Судбоносна битка, са великим жртвама се одиграла код места Мојковца, на три топонима: Бојна њива, Развршће и Улошевина. Само 6.500 црногорских војника под комадном Јанка Вукотића успело да заустави скоро 20.000 солдата Бечког двора. Током Мојковачке битке погинуло је око 5.000 црногорских војника.

 

 

На Бадњи дан 6. јануара 1916. аустријски генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Борбе су биле са пуно губитака на обе стране, а поред Бојине Њиве Аустроугари успијевају да заузми положај – Улошевину.

 

 

Освајањем Бојине њиве и Улошевине Аустроугари су угрозили кључну одбрану „Мојковачких врата“. По процени сердара Јанка Вукотића, следећи дан био је кључан, зато он напушта штаб у Колашину и одлази директно на положаје код Мојковца, где се сусреће са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба. Ту је донета одлука да се изврши контра напад на предане положаје.

 

 

Према Вукотићевом плану, у зору, на Божић 7. јануара 1916. легендарни Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, премешта се из села Раките у Голоноге, западне положаје одакле полази у густу шуму где се среће са Аустроугарима који су такође кренули у напад. У снегом завејаним горама почиње борба, уз грмљавину топова и звекет бајонета.

 

 

Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других. Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојину њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад. У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона.

 

 

Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву у паници, чиме је операција успешно била завршена. Након освајања Бојине њиве и Голе косе која се од Развршја спушта ка Бојној њиви, коју су заузели Ровчани, наступило је затишје које је потрајало све до 3 сата послије подне.

 

 

Након затишја, генерал Рајнер уводи своје задње снаге из резерве, 205. бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад био жестоко одбијен, што је умало поколебало аустроугарске војнике. Генерал Рајнер са исуканим мачем, стаје на чело своје последње резерве и предводи напад. Али није успео да заузме Бојину њиву. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима.

 

 

На стогодишњицу Мојковачке битке, 7. јануара 2016. године покренута је манифестација Мојковачки марш од омладинаца овог града. Њима су се придружили и србски родољуби из других градова, Даниловграда, Бара, Бијелог Поља, Подгорице… и удружење Србски Светионик из Београда.

 

Петровград.орг

Поделите:
ГОДИШЊИЦА КРВАВАВОГ БОЖИЋА У КРАВИЦАМА КОД СРЕБРЕНИЦЕ

ГОДИШЊИЦА КРВАВАВОГ БОЖИЋА У КРАВИЦАМА КОД СРЕБРЕНИЦЕ

У селу Кравица код Братунца навршила се још једна годишњица од масакра над локалним српским становништвом које је убијено на Божић 1993. године. Њих су, на најрадоснији хришћански празник, мучки у рану зору поубијали муслимански војници из Сребренице под командом Насера Орића. Убијено је укупно 49 мештана, нестало је 7 мештана а 80 их је рањено, село је спаљено.

 

 

Напад на Кравицу био је само један у низу добро организованих војих похода пар хиљада наоружаних „орићеваца“. Након злочина почињених у селима  Загон, Залазје и Бјеловц, у црно је завијена и Кравица, те 1993. године. Ови догађаји су изазвали озбиљну међунационалну мржњу на овим просторима која је тињала услед предисторије злочина из периода светских ратова и устанака српског народа против Османлија.

 

 

Многе већ времешне жене сведоци које су  изгубиле синаове и мужеве узалуд чекају правду. Убице су биле комшије из Хагу и јавности добро познате Сребренице. Оне нису далеко познате „Жене Сребренице“. Оне су сведоци српске националности који оптужују али оне као да нису мајке јер светски моћници су одлучили да су Срби кривци за све.

 

 

О злоделима „орићеваца“ говоре многобројни докази, сведочанства, снимци и фотографије које су годинама прикупљани, али нису биле довољни да међународно тужилаштво процесуира злочине. Пресудом Жалбеног већа  Хашки трибунал ослободио је 3. јула 2008. године Насесра Орића за ратне злочине почињене током рата у Кравици и околини Сребренице.

 

 

Прикупљено је за две деценије доста документације и достављено надлежним тужилаштвима БиХ, али до сада нема ниједне оптужнице, ниједне правоснажна пресуде, говоре у Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац, Очигледно, земаљске правде неће бити јер како песник каже, српска суза нема родитеља.

 

 

Кравица је данас готово пуста. У последњем рату, протерано је више од 1.000 мештана али то према светским моћницима није етничко чишћење већ само колатерална штета рата у БиХ. Сваке године Република Српска и СПЦ обечлежавају догађај Парастосом погинулим борцима и цивилима на Божић 1993. године. Служи се помен за свих 3.267 убијених Срба са овог подручја у Цркви Светих апостола Петра и Павла. Победници са кнезовима овога света могу да напишу историј, како они желе. Божија правда је спора али достижна.

 

Предисторија – Масакр у Кравици 1944.

 

Масакр у Кравици је назив за убијање 111 становника села Кравица у Републици Српској, Босна и Херцеговина, српске националности, које су 3. јула 1944. године извршиле усташе под командом Анте Царатана и Фрање Сударе.

 

Извршиоци овог покоља су били припадници Прве усташке бригаде. Приликом извршења овог злочина су спаљени многобројни засеоци села Кравица, Доњи и Горњи Бачићи, Анђићи, Солаковићи, Поповићи, Мандићи….. У подруму породичне куће Васића је спаљено 46 становника засеока Анђићи.

 

 

О злочинима над српским народом из доба Отоманске империје, зворничких паша, ага и бегова и војскама које су одавде из Бирча и Подриња кретале на Карађорђа и Милоша неком другом приликом.

 

Петровград.орг 

Поделите: