ЧАС ИСТОРИЈЕ – ВЕКОВИ БОРБЕ И ДАН СЛОБОДЕ 17.11.1918.

ЧАС ИСТОРИЈЕ – ВЕКОВИ БОРБЕ И ДАН СЛОБОДЕ 17.11.1918.

У Барокној сали Скупштине града Зрењанина одржан је својеврстан историјски час 13. новембра са темом „Ослобођење Војводине и Великог Бечкерека 1918.“ Предавачи  били су истакнути чланови Актива историчара  у граду на Бегеју професор историје наше Гимназије Игор Мицов и историчар др Александар Иванов. Модератор предавања је био историчар архивиста Слободан Милин.

 

 

Историјско место, у близини балкона Жупанијске зграде, са ког су се 1918. године обратили др Славко Жупански вођа српског покрета у тадашњем Великом Бечкереку и бригадир ослободилачке Српске Војске пуковник Драгутин Ристић било је велика учионица те вечери. Те вечери смењивали су се слајдови са фотографијама историјских личности и догађаја од пре једног века и чуле се речи историчара.

 

 

Модератор Слободан Милин је представио уважене историчаре и укратко дао основне смернице велике и актуелне теме ослобођења и присаједињења ових крајева матици Србији. Показало се каже Милин, да је ово једина неоспорна територија коју је нововековна српска држава успела да задржи у своме окриљу, ако изузмемо још територију Старе Рашке и Пчиње и наравно привремено окупиране територије Косова и Метохије.

 

 

Др Иванов је у предавању са пауерпоинт презентацијом нагласио све познате и мање познате историјске чињенице о положају српског народа у Аустро-Угарској монархији. Посебно се осврнуо на стање људских, мањинских политичких, верских и социјалних права како српског тако и исталих мањинских народа на територији круновине Угарске али и Аустрије.

 

 

Он је констатовао чињеницу, која је подкрепљена доказима, који се могу пронаћи у домаћој и страној историографији, да је Хабзбуршка монархија систематски у преиоду до Великог рата газила основна људска права готово половине својих поданика, који нису били немачке и мађарске националности, ускраћујући им прва у политичком, културном, верском и социјално-економском погледу.

 

 

У политичком погледу, држећи висок цензус за право гласа мушког становништва, Хабзбуршка монархија је била на самом дну статистичке лествице у Европи, по проценту људи који су имали политичко право гласа. Као феудална држава и бастион реакције она је била тако пројектована, да је фаворизовала узак круг феудалних богаташа немачке и мађарске народности, док су сви остали грађани брзо постали свесни, да је њихов социјално-економски положај безнадежан и бунили су се против таквог стања, углавном безуспешно. Полицијско-репресивни апарат, те државе је био потпуно у служби гушења права и слобода грађана. Ствари су се од Аустро-Угарске нагодбе чак и погоршале по словенске и романске поданике овог царства. Угарска административно-школска политика је била посебно брутална у наметању политике мађаризације у делу царства и стварању тзв. политичког мађарског народа. Посебно су од те политике претрпели румунски, словачки, јеврејски, немачки и српски народ, казао је др Иванов.

 

 

Српски народ је посебно био социјално-економски обесправљен а пред почетак Великог рата му је укинута и просветно-црквена аутономија која је и иначе непрестано била на удару. Школе су и забавишта биле искључиво на мађарском језику. Ова обесправљеност, како је нагласио, није само погађала српски народ у Јужним деловима Угарске али је као већинском у слободарском народу у овом делу она најтеже пала. Убиство последњег Карловачког патријарха СПЦ Лукијана Богдановића 1913. године је био догађај, који индикативно показује какав је био степен заштите права Срба у тој монархији коју неки данас покушавају да ревизионистички осликају ружичастим бојама, што је далеко од историјске истине, закључио је у том делу др Иванов.

 

 

У делу предавања који се тицао периода самог Великог рата и ослобођења и присаједињења Војводине Србији његово излагање се преклапало са излагањем другог историчара професора Гимназије Игора Мицова. Мицов је у маниру искусног просветног радника одржао веома запажено реторско излагање, које је држало пажњу присутних медија, грађана и омладине. Наиме, он је на самом почетку одао признање присутном истакнутом јавном раднику Милану Ђуканову као једином историчару који је објавио дело са тематиком, улоге великана др Жупанског и сарадника у ослобођењу и уједињењу нашег рада и овог дела Баната са матицом Србијом.

 

 

Тренутак је био да се још једном гласно изговоре имена бесмртних великана др Славка Жупанског, свештеника Драгутина Мојића, Живка Ж. Терзина, др Андрије Васића, проте Жарка Стакића, Милана Ракића, Паје Ристића, Светозара Исаковића, Јефте Вукова, пуковника Михаила Веиновића, учитеља Стевана Субића. Мицов је нагласио колика је била лична храброст и свест тих људи, којима се до данас нисмо честито одужили, за оно што су учинили.

 

 

Великани са ових простора су у току Великог рата прошли праву голготу, јер се држава Хабзбурга према њима односила као према „велеиздајницима“ и водила против њих монтиране процесе. Били су интернирани и држани по логорима, које је измислила злогласна црно-жута монархија а не Адолф Хитлер. Многи су натерани да обуку плаве униформе и пуцају на браћу али многи су се намерно сакатили као др Славко Жупански како непријатељу не би пружили то задовољство. Други су се предавали на Руском фронту и као добровољци улазили у Српску војску.

 

 

Посебно је истакнут значај и победнички пут, бесмртних топличких хероја, чувеног „Гвозденог“ пука Књаз Михаило који је ослободио своју браћу преко Дунава. То је био пук кога су непријатељи Срба и Србије добро запамтили на сваком положају на коме се борио од 1912 – 1918. године, пук коме је Бинички компоновао у част чувени „Марш на Дрину“, пук у чијим редовима је била чувена Милунка Савић, рекао је Мицов.

 

 

Било је то вече учитељице живота и предавање на којем се много тога дало научити како би се схватио значај истакнутих историјских личности и њиховохг бесмртног дела за нас данас. Вече пркоса свим покушајима закаснелих национализама, интернационализама и глобализама, да се изврши ревизија историје и умањи улога изначај слободарских стремљења српског народа у 20. веку за којe је плаћена висока цена у људским животима.

 

Петровград.орг

Поделите:
СРБИЈА  ПОНОСНО СЛАВИ ДАН ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

СРБИЈА ПОНОСНО СЛАВИ ДАН ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

Капитулацијом Немачке, после четири године крвавог рата, завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава. Први светски рат се водио у Европи, Азији и Африци. Од око 70 милиона мобилисаних, погинуло је и умрло од рана и глади око 20 милиона; највећи губитак је имала Србија, 26% од укупног броја становништва.

 

 

Какве везе има Србија са једанаестим новембром хиљаду девет стотина осамнаесте, даном када су у шуми, у близини француског града Компјења (Compiègne), десет дана након ослобођења Београда, савезници и Немци потписали примирје које је означило крај Првог светског рата на западном фронту?

 

 

Новембра 11. 1918. године, у железничком вагону у Компијену, у којем се налазило командно место француског маршала Фоша, представници Атанте потписали су примирје са Немачком, чиме је званично окончан Први светски рат. Рат је почео четири године раније, 14. августа 1914. године, нападом Немачке на Белгију. Ова мала држава нападнута је прва зато што су Немци хтели да избегну добро утврђену „мажино-линију“ на граници са Француском и до Париза стигну заобилазним путем.

 

 

Узрок рата била је амбиција Немачке да се обрачуна са Русијом, а као повод за рат искориштен је атентат у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, у којем је Гаврило Принцип убио бечког престолонаследника Фердинанда. Немачкој и Аустро-Угарској су се придружиле Бугарска, којој је Немачка обећала Македонију и Југоисточну Србију и Турска. Италија, која је била у војном савезу са Немачком и Аустро-Угарском (Централне силе) одбила је да уђе у рат, а након Лондонске конференције у априлу 1916. године, на којој су јој обећани Тирол, Истра, Далмација, јужна Албанија, Либија и делови Турске, приступила je Антанти. Антанту су чиниле Британија, Француска и Русија.

 

 

Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј у Компијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.

 

 

Исход рата довео је до нестанка три царевине: Аустроугарске, Русије и Османског царства. На рушевинама Двојне монархије створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Турска је стављена под међународни протекторат, а због бољшевиче авантуре Русија је изгубила Пољску, Финску, Естонију, Летонију и Литванију.

 

 

Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава с петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби.

 

 

Срећан празник и вечнаја памјат српским јунацима!

Поделите:
ПРИПРЕМЕ ЗА ВЕЛИЧАНСТВЕНУ ПРОСЛАВУ ОСЛОБОЂЕЊА И ДАН ГРАДА

ПРИПРЕМЕ ЗА ВЕЛИЧАНСТВЕНУ ПРОСЛАВУ ОСЛОБОЂЕЊА И ДАН ГРАДА

Град Зрењанин ће 17. новембра, обележити изузетан историјски јубилеј – стоту годишњицу од ослобођења у Првом светском рату а уједно и Празник града. Ове године у складу са значајем предвиђена је величанствена прослава уз наступ великог броја реномираних уметника. Сви грађани су позвани да дођу и увеличају својим присутвом предвиђене програме.

 

Иде Пера, иде Пера јаше коња бела, за њим иде, за њим иде Србадија цела…

 

Тог дана, како сазнаје Петровград.орг биће организован парастос и полагање венаца на споменик Краљу Петру Ослободиоцу као и већи број пригодних програма посвећених преломним историјским догађајима из 1918. године. Програм на самом Тргу Слободе и улици Краља Александра Карађорђевића ће почети око 10 и 30 часова дакле у преподневним часовима.

 

Прастос српским војницима ослободиоцима код споменика краљу Петру.

 

Познато је да 17. Новембар слови и као Дан Команде за развој Банатске бригаде, Војска Србије и Град Зрењанин ће организовати „Отворени дан“ на Тргу слободе, од 11 до 14 часова, с приказом наоружања и војне опреме и наступом оркестра Гарде Војске Србије.

 

Дан Команде за развој Банатске бригаде.

 

Присутни грађани ће моћи да присуствују глумачкој реконструкцији дешавања од 17. новембра 1918. године – уз чувено обраћање пуковника Драгутина Ристића Бригадира са балкона Градске куће, команданта пешадијске бригаде „Гвозденог пука Књаз Михаило“, војне јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек, потоњи Петровград и Зрењанин.

 

Оригинална фотографија коју је 1918. у Великом Бечкереку снимио фотограф „Гвозденог“пука а коју чува музеј у Краљеву.

 

Обраћање Бригадира Ристића, као и др Славка Жупанског, оснивача првог Српског народног одбора, дочараће глумци зрењанинског Народног позоришта „Тоша Јовановић“.

 

Гардијски оркестар Војске Србије ће наступом увеличати догађај.

 

Почаст херојима Првог светског рата и ослободиоцима града биће одата полагањем цвећа на спомен-обележја, бисте и плоче на Граднуличком гробљу, Бригадиру Ристићу и српским добровољцима у порти Успенског храма, спомен-бисти Војводи Петру Бојовићу. У салону Народног музеја биће отворена централна изложба у 13. часова коју потписују Народни музеј и Историјски архив Зрењнин.

 

Зрењанинска филхармонија, са солистима Јадранком Јовановић и Бором Дугићем. ће наступити те вечери

 

У вечерњим сатима ће се наставити други део програма у Кристалној дворани. Предвиђен је спектакуларан наступ Зрењанинске филхармоније, са солистима Јадранком Јовановић и Бором Дугићем, као и наступ награђених градских хорова у 20 часова, у Кристалној дворани.

 

Петровград.орг

Поделите:
КРАЉ ПЕТАР I И СРПСКА АТИНА – СТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА

КРАЉ ПЕТАР I И СРПСКА АТИНА – СТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА

Портал Петровград.орг вам представлља идејно решење споменика краљу Петру на Тргу републике у Новом Саду који је израдио вајар Зоран Ивановић. У организацији удружења „Буте Добри“ група новосадских уметника урадила је највећи мурал у Србији, посвећен Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Мурал се налази на Булевару Краља Петра Првог, у новосадском насељу „Блок“.

 

 

Модел ове скулптуре, краљ Петар Први у свечаној униформи са орденима на грудима јаше коња у касу. Узде држи у левој шаци, а та рука је савијена у лакту, придржавајући капу уз тело. Десна рука је благо испружена и у њој држи повељу слободе.

 

 

Према конкурсној документацији,  рок да се направи идејно решење споменика у глини био је 7. јул, након чега jе Нови Сад посебно ангажовао ливницу за прављење споменика, како би био постављен на Трг републике у новембру на дан обележавања 100 година од присаједињења Војводине Србији.

 

 

Предвиђено је да коњ и краљ буду од бронзе, а постамент од мермера и да гледају ка Владичанском двору. На постаменту ће писати текст на ћирилици на све четири стране, и то на јужној “Петар И Крађорђевић 1844-1921”, северној “Краљ Србије 1903-1918”, на западној (предњој страни) биће грб Краљевине Србије а са источне “Рума 24. новембар 1918, Нови Сад 25. новембар 1918”.  Око споменика ће бити постављена подна расвета.

 

 

Споменик ће бити откривен у новембру ове године, када обележавао 100 година од присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, на дан уласка српске војске у Нови Сад на крају Првог светског рата.

 

Петровград.орг

Поделите:
СЛОБОДАН МИЛИН: 31. ОКТОБАР 1918. И СЛОБОДАРСКО КОЛО У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

СЛОБОДАН МИЛИН: 31. ОКТОБАР 1918. И СЛОБОДАРСКО КОЛО У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Говор историчара Историјског архива Зрењанина Слободана Милина поводом јубилеја Стогодишњице од оснивања Српског народног одбора и отварања изложбе „Оснивање првог СНО пречанских Срба“, преноси вам интегрално Петровград.орг. Историјски архив Зрењанин је за ову прилику у сарадњи са ГНБ „Жарко Зрењанин“ и издавачком кућом „Чувари“ из Београда издао и репринт једине књиге на ову историјску тему аутора Милана Ђуканова „Први Срски народни одбор 1918.“

 

 

На овом светом месту окупила нас је Стогодишњица од Оснивања првог Српског народног одбора на простору Баната, Бачке, Барање и Срема. Данас славимо наш национални празник у слободи и у свечарској, празничној атмосфери. Међутим, пре сто година, прилике данашњег дана биле су дијаметрално другачије. Пренесимо се само за тренутак у то време када су др Славко Жупански и његови најближи сарадници донели одлуку о формирању Српског народног одбора, дакле у време када српска војска још увек није прешла Саву и Дунав и када је сва оружана сила и власт и даље била у рукама Мађара и Немаца. Облак преког суда и даље се злослутно надвијао над српским народом.

 

 

Тог 31. октобра челници Српског народног одбора су своју одважну одлуку још смелије обнародовали истог дана на вечерњем састанку у градској касини, када су изјавом о формирању засебног Народног одбора као једине гаранције мира и безбедности за Србе, ставили пред свршен чин поджупана Агоштона Јанка и његове сараднике.

 

 

Седиште Српског народног одбора у Великом Бечкереку налазило се у просторијама Српске православне црквене општине. Црквена општина није случајно одабрана за седиште Српског народног одбора. Она се сама наметнула као самоуправни народно-црквени орган око којег се окупљао и груписао српски народ. Великобечкеречки Српски народни одбор проистекао је управо из борбе за народно-црквену аутономију.

 

 

Једна од кључних одлука коју је Српски народни одбор донео на сам дан оснивања била је да се зарад вишег националног циља имају сузбити ускогруди страначки интереси и поделе да би се српске масе могле организовати у јединствени фронт. У том погледу је тада у Великом Бечкереку постигнуто јединство између радикала и демократа. Томе у прилог сликовито говори чињеница да је поред др-а Славка Жупанског, првака Народне српске радикалне странке у Великом Бечкереку, у одбору седео и прота Жарко Стакић који је био демократа и у више наврата изабрани народно-црквени делегат на листи Српске народне самосталне странке. Интереси Српства били су на првом месту.

 

 

Све до Ослобођења и Присаједињења Српски народни одбор деловаће мудро, промишљено, са израженим смислом за одабир погодних тренутака у погледу преузимања примата власти. Притом, важно је нагласити, Српски народни одбор није покренуо никакве осветничке акције, нити се посветио одмазди за страдања која је поднео српски народ у Великом Бечкереку и читавом Банату. Изостанак било какве манифестације реваншизма за погажена народна права и укинуту народно-црквену аутономију сликовито је показао да српски народ припада другом цивилизацијском кругу од оног у којем је голом силом био принуђен да живи у Аустро-Угарској.

 

 

Оснивачи Српског народног одбора били су истински зачетници толеранције међунационалног уважавања и верске сношљивости у нашој средини. То су и показали својом првом одлуком након уласка српске војске у град и по заузимању жупаније када је закључено да: „Званичан језик одређиваће месни народни одбор при чему се осигурава право, да се сваки становник може властима на свом матерњем језику обраћати.“ Асимилацији која је брижљиво негована у нетолерантној Аустро-Угарској монархији дошао је крај.

 

 

Историјска интеграција српског народа у оквирима једне државе постигнута је 1. децембра 1918. године, када је регент Александар Карађорђевић у кући Крсмановића у Београду прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

 

 

У томе је Српски народни одбор у Великом Бечкереку играо изузетно важну улогу, јер је први повео слободарско коло на простору Баната, Бачке, Барање и Срема. Мудрим и прорачунатим деловањем избегнути су међунационални сукоби у Великом Бечкереку и спречено је проливање крви. Управо у томе почива историјска улога Српског народног одбора у Великом Бечкереку.

 

 

Данас, када је протекло читаво столеће од како уживамо у благодетима слободе, дужни смо да баштинимо и са нарочитим пијететом гајимо културу сећања на велике подвиге наших предака предвођених др Славком Жупанским који су стали раме уз раме са Оцима Ослобођења – краљем Петром, регентом Александром, Николом Пашићем и Јашом Томићем.

Нека им је вечна слава и хвала!

 

(Фото: А.Блануша & Саша Младеновић)

Поделите: