СПОРТСКЕ УТАКМИЦЕ КАО ДЕО ПРОСЛАВЕ ПРАЗНИКА ГРАДА И ОСЛОБОЂЕЊА 1918.

СПОРТСКЕ УТАКМИЦЕ КАО ДЕО ПРОСЛАВЕ ПРАЗНИКА ГРАДА И ОСЛОБОЂЕЊА 1918.

Поводом Празника града Зрењанина и Дана ослобођења, 17. новембра, одржан је низ различитих манифестација. У прославу јубилеја су се укључили и спортисти и рекреативци који су  у организацији Команде за развој Банатске бригаде, учествовали на четвртом спортском сусрету у старој спортској хали популарном“Медисону”.

 

 

У најстаријој наменској спортској дворани у Србији одржан је турнир у малом фудбалу, одбојци и баскету “3 на 3” и пошто то могућности у том спортско-сајамском објекту дозвољавају, мечеви су се играли истовремено, на три терена.

 

 

Учешће су узели припадници Гарнизона Војске Србије у Зрењанину – Команде Банатске бригаде, Градске управе Зрењанин, јавних предузећа и спортских организација и клубова града Зрењанина. Отварању турнира присуствовао је и помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, који је истакао да се ових дана, као и читаве ове године, обележава век од Великог рата.

 

 

„ Окупили смо се и данас овде, заједно с припадницима Команде за развој банатске бригаде, јавним предузећима, спортским организацијама, да би се пре свега дружили, обележавајући овај значајан историјски датум за нашу државу, али и Празник града и Дан Команде Банатске бригаде „- казао је Салапура.

 

 

Допринос успешној организацији овог догађаја дали су и Јавна установа “Спортски објекти” и Спортски савез града Зрењанина.

 

 

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: Александар Блануша)

Поделите:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ И НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЗРЕЊАНИНУ ВАМ ПРЕСТАВЉАЈУ ИЗЛОЖБУ – СТО ГОДИНА СЛОБОДЕ

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ И НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЗРЕЊАНИНУ ВАМ ПРЕСТАВЉАЈУ ИЗЛОЖБУ – СТО ГОДИНА СЛОБОДЕ

Поводом 100 година од ослобођења града (Великог Бечкерека, Петровграда, Зрењанина) у Првом светском рату и присаједињења Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србији, у Салону Народног музеја Зрењанин у суботу, 17. новембра 2018. године, свечано је отворена изложба под називом “Сто година слободе”.

 

 

„Под теретом сопствених грехова, Хабзбургова монархија пала је, из страшних њених рушевина ниче сунце лепе будућности“

(Србске новине, 27.октобар 1918.)

 

 

Изложбу “Сто година слободе” свечано je отварена  у суботу, 17. новембра одмах након централне манифестације, Дана ослобођења и Дана града на Тргу слободе. Манифестацији су присуствовали градоначелник Чедомир Јањић са најближим сарадницима, начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, командант Гарнизона Војске Србије пуковник Никола Дејановић као и велики број културних радника и грађана.

 

 

Поставка се састоји из три сегмента, а аутори су историчар и архивиста Слободан Милин и виши архивиста Ванда Војводић Мицова из Историјског архива Зрењанин и кустос Владислава Игњатов из Народног музеја Зрењанин. Изложбу је званично прогласила отвореном начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић. Душан Баста оперски певач из Новог Сада допринео је торжеству овог скупа изводећи родољубиве арије.

 

 

На отварању изложбе је говорио и кустос-историчар, архивски саветник Музеја Војводине  Зоран Вељановић. Апострофирајући значајну улогу нашег троименог града Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина у преломнима историјским догађајима, Вељановић је о поставци изложбе и ауторима у рецензији је рекао:

 

 

„Музејски предмети и архивска грађа која је приказана на изложбеној поставци као и подаци изнети у каталошким текстовима одговарају теми (ослобођени су сваке патетике)…Тиме су аутори и установе Историјски архив и народни музеј у Зрењанину, дали свој допринос култури сећања (а дабоме и науци).“

 

 

Први сегмент изложбе носи назив „Велики Бечкерек и средњи Банат у Првом св. рату“ и приказује дешавања уочи и током рата на овом простору. Други сегмент под називом „Знамените личности“ тиче се најистакнутијих личности из српског националног покрета у Великом Бечкереку, а трећи сегмент насловљен „Ослобођење 1918. године“ посвећен је формирању Српског народног одбора у Великом Бечкереку, 31. октобра 1918. године, његовим кључним одлукама и акцијама.

 

 

Владислава Игњатов, кустос Народног музеја дочарала нам је како је изгледао Велики рат на простору Баната. Нечовечност аустроугарских власти посебно је била усмерена на домицилно српско становништво па отуда не чуди што је управо из Баната било највише добровољаца у редовима српске војске.

 

 

Историчар архивиста Слободан Милин нам је дочарао последње дане некадашње моћне империје Хабзбурговаца и приказао одлучност банатског грађанства које се дрзнуло да узме у своје руке своју судбину.

 

 

Виша архивисткиња Ванда Војводић Мицова је у свом делу рада посебно подцртала улогу српске елите Великог Бечкерека, која је имала само једну жељу да збаци аустроугарски јарам и да се присаједини матици Србији.

 

 

Поред паноа, на изложби су приказана и разна оригинална документа (нпр. лична документа интернираца и осталих знаменитих личности, записи и дневници добровољаца, записници Српског народног одбора, дописи сеоских одбора, дописи и акта српске војске у Великом Бечкереку и друго), фотографије, као и предмети, оружје и војна опрема из периода Првог светског рата, углавно из збирки и фондова Историјског архива Зрењанин и Народног музеја Зрењанин, али и приватних колекција.

 

 

Наставници и професори историје имају могућност и обавезу да доведу нашу децу у просторије великог салона музеја и у интерактивној настави покажу младим генерацијама ко су им били преци и за шта су се пре једног века борили.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
СПЕКТАКЛ У КРИСТАЛНОЈ ДВОРАНИ – МАРШ НА ДРИНУ ДИГАО НА НОГЕ ПУБЛИКУ

СПЕКТАКЛ У КРИСТАЛНОЈ ДВОРАНИ – МАРШ НА ДРИНУ ДИГАО НА НОГЕ ПУБЛИКУ

Празничном поклон концерту у “Кристалној дворани” Зрењанина су присуствовали челници града и Средњобанатског управног округа,  градског Гарнизона Војске Србије, бројне званице и гости градоначелника из политичког, привредног, културног, образовног, верског и спортског живота града, из градских институција, јавних предузећа и установа, као и бројни суграђани.

 

 

Прави спектакл у „Кристалној дворани“ могли су да прате и гледаоци крај ТВ екрана широм Србије, јер је концерт Зрењанинске филхармоније директно преношен на првом програму Радио-телевизије Војводине. Заиста читава Србија је могла да ужива у зналачки одабраним мелодијама и наступима уметника.

 

 

Филхармонија је овога пута бројала 60 музичара и у препуној, Кристалној дворани, њен наступ је изазвао велико интересовање публике, која је обзиром на наступ на Данима пива очекивала заиста много. Репертоар је био заиста разноврстан и на њему је било дела из богатог опуса српског фолклора и дела инспирисана српским фолклором, дела домаћих аутора и неке од светских оперских арија.

 

 

Наступ је припреман скоро два месеца, а пробе су биле интензивне последњих недељу дана. Зрењанинска филхармонија је и квалитетом и репертоаром у протеклом периоду  оправдала поверење и очекивања публике, те у томе и видимо разлоге значајног интересовања за њихове наступе, какво је владало и синоћ.

 

 

Прослављена оперска дива Јадранка Јовановић извела је незаборавне арије Хабанере из опере „Кармен“ и Силве из „Кнегиње чардаша“, као и познату српску песму „Све док је твога благог ока“, док је Бора Дугић на фрули извео „Балканску свиту“, „Вилинско коло“ и „Игру скакавца“, уз подршку на хармоници Бобана Продановића.

 

(Фото: Александар Блануша)

 

Зрењанинска филхармонија је наступила под диригентском палицом Микице Јевтића. На сцени су се могла видети и чути чак четири здружена зрењанинска хора. Дечји хор Културног центра, Омладински хор Музичке школе „Јосиф Маринковић“, Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ и Мешовити хор „Паноника“, које су за наступ припремиле Сенка Милисављевић и Зорица Козловачки.

 

 

Наши реномирани хорови су чинили сјајну вокалну подршку музичарима и свака нумера је за себе представљала посебан уметнички доживљај.

 

 

У веома занимљивом аранжману изведене су химничне српске арије, „Востани Сербије“, „Тамо далеко“, „Креће се лађа француска“ а публика се подигла на ноге И није штедела дланове када је на бис изведен чувени, „Марш на Дрину“.

 

 

Било је ово још једно уметничко вече за памћење и прави спектакл који је приредила синоћ својим суграђанима Зрењанинска филхармонија, празничним концертом. Било је то заиста долично обележавање Празника града Зрењанина, 17. новембра и стоте годишњице од ослобођења града у Првом светском рату, које је поставило стандарде за будуће јубилеје.

 

 

Петровград.орг

Поделите:
100 ГОДИНА СЛОБОДЕ И БОРБЕ ВЕЛИКОГ БЕЧКЕРЕКА – ПЕТРОВГРАДА – ЗРЕЊАНИНА

100 ГОДИНА СЛОБОДЕ И БОРБЕ ВЕЛИКОГ БЕЧКЕРЕКА – ПЕТРОВГРАДА – ЗРЕЊАНИНА

Град Зрењанин је на достојан начин одужио дуг јуначким прецима и обележио јубилеј – Стоту годишњицу од ослобођења у Првом светском рату и Дан  града. На Тргу слободе одржана је и манифестација “Отворени дан”, Команде за развој Банатске бригаде гарнизона у Зрењанину. Прослава је почела у преподневним часовима, полагањем венаца на спомен-обележја посвећена јунацима из Првог светског рата и одавањем поште ослободиоцима града.

 

 

Венце на спомен-костурницу српским и руским ратницима на Граднуличком гробљу положили су представници Града Зрењанина, Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца и Друштва српско-руског пријатељства, а помен страдалима су служили свештеници Српске Православне Цркве.

 

 

Цвеће је положено и на спомен-плочу посвећену пуковнику Драгутину Ристићу, команданту Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, чувеног “Гвозденег пука”, војне јединице српске војске која је 17. новембра 1918. године ослобободила тадашњи Велики Бечкерек.

 

 

На спомен-бисту Војводи Бојовићу, на почетку улице која носи његово име, венац су положили и представници Удружења ратних добровољаца ослободилачких ратова a заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Душко Радишић и народни посланик из Зрењанина Мирко Крлић положили су, у име Града Зрењанина, венац на спомен-плочу посвећену српским добровољцима из Првог светског рата, у порти храма Успења Пресвете Богородице.1912-1918, њихових потомака и поштовалаца.

 

 

Обраћајући се окупљенима на Тргу слободе, домаћин свечаности, градоначелник Чедомир Јањић, истакао да је на овај дан, пре стотину година, престала да постоји Аустро-угарска монархија, и од тог дана, од тог 17. новембра, и Жупанијска зграда и град више нису део њене територије.

 

 

“ Јасном вољом и вековном жељом народа, Војводина је присаједињена Матици, Краљевини Србији, о чему су сањале генерације и генерације наших предака. Обављено је то часно и војнички беспрекорно, заштиту су имали не само српски, већ и сви други народи који овде вековима заједно живе, и то је нешто чиме се поносимо, нешто што нам свима служи на част и нешто што је наша обавеза да сачувамо, кроз све историјске околности у којима се налазимо. Следимо данас пут наших славних предака и поштујемо њихова велика дела.” – поручио је са балкона Градске куће градоначелник Чедомир Јањић.

 

 

Празник града и јубилеј сто година слободе са балкона је честитао  и командант Гарнизона Зрењанин Војске Србије, пуковник Никола Дејановић, рекавши да је за њега и припаднике Војске Србије велика част стајати данас на балкону Градске куће, бити заједно с представницима локалне самоуправе, као што су 17. новембра 1918. године стајали припадници ослободилачке српске војске са изабраним народним представницима српског народа.

“Нема веће части и поноса него служити својој отаџбини” – поручио је пуковник Дејановић.

 

 

Са балкона Градске куће глумци зрењанинског позоришта дочарали су обраћања од пре једног века, оснивача првог Српског народног одбора, др Славка Жупанског и команданта Другог пешадијског пука “Књаз Михајло”, познатог као “Гвоздени пук” пуковника Драгутина Ристића “Бригадира”. Говор команданта јединице која је ослободила тадашњи Велики Бечкерек интерпретирао је Првослав Заковски, подсетивши све окупљене на чувене речи пуковника Ристића:

 

 

“Сад сте, браћо и сестре Бечкеречани и сви присутни из целог Баната, под заштитом ваше браће – војске Краља Петра Првог. Под истом заштитом биће и све друге народности, које стотинама година живе са вама заједно, на негдашњој области Деспота Ђурђа Бранковића.

 

 

Обраћање др Славка Жупанског бригадиру Ристићу интерпретирао је глумац Милан Кочаловић  а придружио му се и Јовица Јашин да би заједно изговорили цитате историјских личности, непријатеља и савезника о српском војнику и Србима.  са балкона се чула и песма “Востани Сербије”, родољубива химна чувеног банаћанина, коју је извео оперски певач из Новог Сада, Никола Баста.

 

 

Пре тачно једног века, са балкона Жупанијске зграде, данашње Градске куће, објављено је грађанима тадашњег Великог Бечкерека да је завршен Први светски рат, да су се на овим просторима догодиле крупне, епохалне промене и да је власт предата ослободиоцима и српским властима, поручио је историчар Историјског архива Слободан Милин.

 

 

Свечаност је почела интонирањем химне Републике Србије, у извођењу Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије, који је увеличао данашњу манифестацију у Зрењанину, а настављена полагањем венаца на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.

 

 

Почаст ослободиоцима и њиховим душама које су сигурни смо са Царем Лазаром били невидљиво присутни на овом скупу, одата је служењем помена на којем су чинодејствовали свештеници Српске Православне Цркве.

 

 

Уз почасни вод Војске Србије и државна знамења у рукама војника у српским униформама из Првог светског рата грађани су могли да се фотографишу са официрима и војницима Војске Србије и разгледају део наоружања, којим ће и данас бити одговорено тиранима који прете Србији и српском народу.

 

 

Петровград.орг ( Фото: Саша Младеновић, Александар. С. Блануша , Горан Михајлов)

Поделите:
ВЛАДИКА БАНАТСКИ НИКАНОР: РУСКИ СВЕТИТЕЉИ БЛАГОСЛОВ ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

ВЛАДИКА БАНАТСКИ НИКАНОР: РУСКИ СВЕТИТЕЉИ БЛАГОСЛОВ ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Драга браћо и сестре у целом нашем граду, епархији и Цркви српској осећа се велика радост духовна, јер су благословом Руског патријарха у посети, велики број Светих  моштију, нашој епархији и нашем граду. Свете мошти су делови светих тела оних Божијих угодника који су од 11 – 19 века својим молитвама помагали народу Божијем православном у великој Руској земљи али не само њој, него и у целом православљу.

 

 

Јер, сами су Светитељи знали приликом свога страдања, шта значи вера у Бога, шта значи проповедати Васкрслог Господа? За Васкрслог Господа су ови Свети Божији угодници и страдали, исповедајући веру у Њега и Његове Свете заповести. Бог је могао на различите начине да управља овим светом, јер је Он, Његов, Божији свет,  са нама људима у њему, јер смо и ми Божији људи. Родитељи знају да до одређене временске границе могу управљати својом децом, онако како сматрају да је најбоље и деци и њима. После долази време када деца узимају себи за право. Поред живих родитеља и савета родитеља, некако изналазе себи пут и начин. Сматарју да имају право одлучивати о својој будућности. Добри родитељи остављају деци на слободу да одлуче неби ли у случају неког погрешног корака обратили им се и тражили од њих помоћ. Многа деца то и учине али и даље им остаје слобода, хоће ли или неће да слушају своје родитеље.

 

 

Тако је Бог уредио и овај свет и дао нама људима слободу, мислећи да својом слободом треба да заслужимо Царство Божије и да слободно опредељујући се на исповедање Њега као Васкрслог Господа нашега заслужимо, оно што нам је обећано а то је Царство Божије и вечни живот. Тако су Свети Божији људи живећи овде на земљи слушали свог родитеља који их је учио. Иако ће бити искушења али то искушење деце није на пропаст, него на вечни живот. Они који су послушали Бога Васкрслога нису гледали на тешкоће и све до краја живота свога, дајући животе своје, управо за Бога и Царство Бижије, страдали су…

 

 

Не задобијамо ми својом заслугом Царство Божије и нисмо зато као хришћани то што јесмо. Али ипак, Бог очекује од нас, ако јесмо то што јесмо, да се потрудимо,  и кад већ нећемо Божију помоћ, да стекнемо себи највеће богатство овде на земљи а то је Царство Божије. Да ли то можемо својом снагом? Није се још нашао такав од првог човека до данас. Без Бога нема овде ни на земљи ни на небу присуства човека у оном Небеском Царству, које је Бог одредио свакоме од нас, само под условом да испуњавамо Његову Свету Вољу и Његове Свете Заповести. Много их је лакше испуњавати него не испуњавати.Зато нам је Бог и дао најлакши пут, да са Њим остваримо циљ и неба и земље. Послушати Бога, бити Свети Божији и Бог ће бити са нама и ми са њим. Ови Свети Божији мученици, њих осамнаест колико је Руска црква благословила да нас посете јесу свети молитвеници пред богом за цео православни свет а првенствено за руски православни народ, велику Руску цркву и државу али и за друге народе који тамо живе. Они који им се обраћају за помоћ, неће ускратити своју помоћ и неће ускратити да им буду помоћници у молитвама.

 

 

Зато и ми браћо и сестре српски народ радујемо се што су од пре пет дана а заправо већ сада шести дан, Свете мошти велике Руске земље и велике Руске цркве и руског народа међу нама у Србији да Свети Божији угодници помоле се Богу и за нас и за наш народ који и јесте у искушењу. И сами смо сведоци. Ако не би било помоћи у искушењу тешко да би одолели  искушењима као и до сада кроз историју, што нисмо могли одолевати сами без помоћи. Свесни смо били у прошлости и свесни смо сада жртава, које је наша земља и црква дала за свој живот у слободи. Молимо се данас Светитељима да помогну овоме граду, градоначелнику овога града и његовим сарадницима и свима онима који у овоме граду живе, долазе у њега, пролазе кроз њега и да Господ остави свој благослов и благодат преко ових Светих Божијих угодника нама. Треба да запамтимо и то да је и кроз овај град један пут прошао такав један број Светих Божијих угодника из Руске велике земље и цркве.

 

 

Браћо и сестре, од 11 – 19  века, ови Светитељи, који су испред нас и њихове Свете мошти, одолевали су својим молитвама пред Богом свим искушењима великог Руског царства и власти и оних антивласти, који су на жалост у одређеним епохама били буквално против свог народа. Никада Светитељске мошти, то јест Светитељи, чије су Свете мошти сачуване и очуване а само Бог зна колико је њих у Русији, нису биле тако нејаке, да не могу да савладају моћног непријатеља. Ове Свете мошти ће овде боравити до суботе и онда ће кренути за Кикинду да обиђу целу банатску епархију. Из Кикинде ће прећи у Нови кнежевац а отуда ће у повратку посетити Нови бечеј и Борчу тако да ће 25. овог месеца бити свечана Света Литургија на испраћају. Како је била потреба за овим Светим моштима и како је српски народ осетио потребу и прилазио им на територији жичке епархије а ево сада и на територији наше епархије, Ми смо молили писменим путем Његову Светост патријарха Руског Кирила да благослови, да мошти Свете остану и више од 15 дана, јер има велике потребе од српског народа .

 

 

Дакле наша Црква и народ су ове Свете мошти дочекали као жедна земља воду. Сигурно, доласком њиховим међу нас, дошла је и освеженост благодат Божија и верујемо да хоћемо а требало би да хоћемо, сви да узмемо од њих благослов Божији и задобијемо благодат Божију, која баш тамо где је немоћ попуњава немоћи наше…

 

 

Петровград.орг (Фото: Александар С. Блануша)

Поделите: