ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СРБИЈА – РУМУНИЈА И ПРОЈЕКАТ БЕГЕЈ

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СРБИЈА – РУМУНИЈА И ПРОЈЕКАТ БЕГЕЈ

У оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србије и Румуније, пројекта БЕГА – Ревитализација навигационе инфраструктуре на Бегеју, у Зрењанину је одржан састанак делегације Румуније и представника ЈВП „Воде Војводине“. Упоредо с овим активностима, у току су радови на чишћењу и уређењу каналске мреже Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

 

 

О значају овог пројекта за наш регион и сам град не треба трошити речи. У Србији, ИПА пројекат прекограничне сарадње са Румунијом односи се на ревитализацију Канала Бегеј на потезу од границе са Румунијом до хидротехничког објекта у Клеку, у дужини од 32,26 километара. Пројекат ревитализације канала Бегеј подразумева санацију хидротехничких објеката – преводница у Клеку и Српском Итебеју и изградњу двонаменске стазе, радно-инспекционе и бициклистичке, од границе са Румунијом до преводнице у Клеку. Пројекат обухвата и изградњу марине – пристаништа у ширем центру Зрењанина, израду техничке документације за потребе измуљења, депоновања и ремедијације седимента на пловном Бегеју, као и набавку пловног багера и пловне косачице за одржавање његове пловности.

 

 

Укупна вредност радова износи око 14 милиона евра. Радови су започети прошле године, а завршетак је планиран за 2021. годину. Циљ састанка у Зрењанину био је усаглашавање текућих активности на реализацији пројекта, а договорена је и даља динамика започетог посла.

 

Упоредо с овим активностима, у току су радови на чишћењу и уређењу каналске мреже Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Водопривредно предузеће “Средњи Банат” из Зрењанина обавља радове на уређењу дела канала од хидрочвора Клек до Лазарева.

 

 

Састанак са српским партнером је иницирао главни партнер – Банат Ривер Басен Администрејшн из Темишвара, и први је такав састанак од почетка пројекта реализован на територији Србије, саопштавају из ЈВП “Воде Војводине”.

 

Петровград.орг и Град Зрењанин

Поделите:
ГРАДОНАЧЕЛНИК ЗРЕЊАНИНА СВЕЧАНО ОТВОРИО МАЛОПРОДАЈНИ ОБЈЕКАТ  ЛИДЛА

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЗРЕЊАНИНА СВЕЧАНО ОТВОРИО МАЛОПРОДАЈНИ ОБЈЕКАТ ЛИДЛА

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, заједно с представницима компаније “Лидл”, отворио је свечано малопродајни објекат у Зрењанину. Отварање је истовремено учињено у још 11 градова широм Србије. Бруто површина објекта је 2500 квадрата, од којих је 1400 квадрата продајни простор, са 140 отворених паркинг места. У граду је овим отворено још 40. радних места.

 

 

Овим чином је почео с радом у Србији овај познати немачки трговински ланац, а наш град нашао се у првој групи градова у Србији у којем је отворен објекат.

 

 

Градоначелник Јањић је изразио задовољство због доласка овог великог трговинског ланца у Србију, а посебно у наш град. Он је нагласио да је ово збиљна компанија која је радила истраживање тржишта и да ако је веровати тим истраживањима наш град има потенцијал. Конкуренција је свакако велика али има места за једног великог играча који тражи своје место,сматра градоначелник.

 

 

Открио је и да је договор са „Лидлом“ око градње објекта врло брзо постигнут, а да је тој компанији продат још један плац и да се очекује почетак градње још једног продајног објекта.

 

 

Представница компаније Александра Пиндовић пренела је поздраве у име тима „Лидл Србија“ и изразила задовољство што је и у Зрењанину данас почео с радом њихов објекат и што су у могућности да потрошачима понуде јединствен асортиман, с најбољим односом цене и квалитета. Захвалила се и држави Србији и локалним властима, на позитивној клими која је омогућила да „Лидл“ данас буде овде. Навела је и карактеристике самог објекта.

 

 

Овакав концепт компаније постоји од 2016. године, и константно се усавршава. Бруто површине је 2500 квадрата, од којих је 1400 квадрата продајни простор, са 140 отворених паркинг места – казала је и додала да ће у свим објектима у Србији, у продавницама, управи и логистичком центру, бити запослено више од 1500 радника, од којих је 40 у Зрењанину.

 

 

Грађани су на акцијска снижења поводом отварања објекта више него добро реаговали доласком у веома великом броју. Било је и немилих сцена гурања у реду и улажења преко реда. Надамо се да ће цене и након овог почетног периода у Лидлу бити приступачније него у осталим конкурентским трговинским ланцима на задовољство потенцијалних купаца.

 

Петровград.орг и Град Зрењанин (Фото: А. Блануша)

Поделите:
ДР МИХАЈЛО ПУПИН КАО СРПСКИ ПАТРИОТА

ДР МИХАЈЛО ПУПИН КАО СРПСКИ ПАТРИОТА

Један од највећих светских научника нашег доба Михајло Пупин рођен је 9. октобра 1854. године у селу Идвор у Банату. Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада. Даљим пореклом је фамилија била из Старе Србије. Био је научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија,  почасни конзул Краљевине Србије у САД и носилац одликовања Краљевине Југославије Бели орао Првог реда.

 

др Михајло Пупин међу водећим светским научницима у Америци.

 

Када је избио Први светски рат Аустроугарски амбасадор у САД Константин Думба послао је позив свим исељеницима родом са територије монархије да се пријаве у конзулат, ради евидентирања у циљу упућивања ,,под војну заставу“. Онима који се не одазову позиву претила је заплена имања и прогоном њихових породица у Аустроугарској. Одговор америчких Срба је стигао убрзо. Срби су показали високу свест и ставили су интересе опстанка нације изнад интереса империјалних страних поробљивача. Организовали су већ јула 1914. године Српску народну одбрану (СНО) која за врло кратко време ствара мрежу одбора која је обухватала 83 места насељена Србима. У почетку су добровољци упућивани у Србију и Црну Гору тајно.

 

Положај српског народа у Аустроугарској 1914. године постаје несношљив, атак на животе и имовину.

 

Данас чувени др Михаило Пупин је учествовао од почетка у агитацијама код америчких Срба да се пријаве као добровољци за ослободилачки рат у Србији. У пролеће 1915. године Пупин шаље ратне заставе са везеним белим орлом и бронзаним орлом на врху барјака истакнутим Србима барјактарима у Америци. Међу организаторима прикупљања добровољаца у Америци, појавио се и извесни Милан Прибићевић, изасланик Краљевине Србије у САД и шеф Војне мисије. Вође СНО, на челу са др Михајлом Пупином дошле су са њим у сукоб. Прибићевић је заговарао југословенство, и мобилизацију, не само Срба већ и Хрвата. Та политика се већ тада показала као утопијска, јер Хрвати су се показали у том историјском тренутку као слепи послушници царства који нису схватили епоху. Пупин је био за мобилизацију само америчких Срба и у томе је био у праву.

 

др Михајло Пупин је био цењени грађанин САД али никада није заборавио своје порекло.

 

Америка је водила политику изолационализма и одбијала је да се укључи у светски сукоб. Овим речима се Михајло Пупин, као вођа америчких Срба обратио свом другу из студентских дана и сабрату из масонске ложе, америчком председнику Вудру Вилсону.Масони су некада у својој раној историји били велики родољуби и бориц против страних угњетача српског народа.

 

Међу својим земљацима организованим да помогну отаџбини и нацији у мисији са Перуном чувеним гусларем.

 

“Господине председниче Америке, молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!”

 

Америка је на крају преломила и стала на страну сила Атанте, те тако посталa савезник малене Србије. Одобрење за мобилизацију стигло је од америчке администрације тек марта 1917. године, након чега се приступило планирању регрутације и транспортовању добровољаца. Свим добровољцима је јасно стављено до знања да ако преживе и врате су се у САД, неће имати никакве привилегије, укључивши и болничко лечење у случају да буду рањени – обавестио је Михајло Пупин америчке Србе и чланове СНО.

 

Добровољци Срби из Америке спремни за борбу.

 

Акција мобилизације добровољаца се одвијала под надзором посланика Миленка Веснића и генерала Михаила Рашића који су били послати у САД од стране српске владе. Представници краљевине Србије и СНО су организовали у Чикагу, Њујорку, Сан Франциску и другим градовима српске параде и приредбе на којима су позивали америчке Србе да крену у одбарну Србије.

 

Група српских добровољаца Личана из Америке у кампу у Бизерти.

 

На тим приредбама учествовао је и народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун, из Пјешиваца, борац из Балканских ратова, који је у Америку дошао из Србије.У свом веку Петар Перуновић Перун често се виђао са Михаилом Пупином и Николом Теслом, певао им уз гусле и одушевљавао их! Гусле су јечале стравичну епску слику српске голготе:

„Швапски цари крваве авети, што Србију земљу прегазисте“ !

 

Петар Перуновић Перун и Срби из Америке чврсто решени да притекну упомоћ Србији 1917. године.

 

После сваког наступа Перуновог пријављивала се маса добровољаца спремних да помогну српству и Србији. Остало је забележено шта је Михајло Пупин је кад би гуслар завршио разговарање, поручивао америчким Србима:

“Браћо зову вас ратници, не да их замените, већ да станете поред њих на бојишту, на места погинулих другова !”

Српски добровољци су се окупили у Чикагу 27. и 28. јануара 1918. године, а затим су пребачени у војни логор Форт Луис у Канзасу. Кратку војничку обуку пролазе у српском добровољачким камповима у Новом Брунзвику и Новој Шкотској. Српска влада је формирала депое у Марсеју, Авру и Бордоу ради организованог прикупљања добровољаца, а на пут ка Европи Срби из Герија су кренули 21. фебруара 1918. године. Кренули су и победили, стекли су бесмртну славу у потомству.

 

 

Шта је тек Михајло Пупин урадио за столом мировне конференције у Версају за своје Србе у Банату и државу Срба, Хрвата и Словенаца, остаје за неку наредну причу.

Петровград.орг

Поделите:
ГОДИШЊИЦА СМРТИ ВИТЕШКОГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА – БОЖИЈЕ ПРЕДСКАЗАЊЕ

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ВИТЕШКОГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА – БОЖИЈЕ ПРЕДСКАЗАЊЕ

Атентат у Марсеjу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсеjу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута. Иза убиства су стајали немачки нацисти, италијански фашисти и њихове хрватске и бугарске слуге и то се данас зна. Био је то последњи у низу атентата на њега који је на жалост успео. Да ли је мученичка кончина овог монарха била предсказана или је чашу могао избећи?

 

Бели Двор, резиденција Карађорђевића у Краљевини Југославији.

 

Министар двора Антић оставио је у свом дневнику сећање на одређене појединости које су пратиле несрећни пут монарха у Француску. Наиме, припремајући гардеробу за пут, краљица није заборавила да понесе дубоку црнину за случај нечије смрти и посебних церемонија.

 

Краљица Југославије Марија са синовима 1934.

 

„Да ли сама, или са знањем краља? Да ли спонтано, или после разговора о свим могућим случајностима?“ – питао се министар Антић. „Уосталом, сам краљ је при одласку говорио кнезу Павлу о своме тестаменту који се налази у два запечаћена писма, једном адресованом на краљицу Марију, а другом на председника владе.“

 

Манастир Савине у Боки Которској.

 

Посебно је чудан догађај, пре укрцавања на брод, који би могао да се тумачи као Божије предсказање. Краљ је 6. октобра, у пратњи бана Зетске бановине Мује Сочице и митрополита цетињског Дожића, посетио манастир Савину, близу Херцег Новог.

 

Спомен плоча и натпис у манастиру Савине.

 

Када су стигли у манастир Савину, суверен је затражио да види жезло Светог Саве, али света реликвија је уочи тога дана била однета на изложбу у Котор. На Св. Литургији није стајао десно од олтара где иначе стоје хришћански владари заштитници православне вере већ је стајао лево у припрати, са народом.

 

Жезло Светог Саве, велика реликвија СПЦ у Црној Гори.

 

Столица на којој је седео налази се и данас у манастиру, посебно обележена и на њој више нико не седи.

 

Обележено место на ком је седео мученички монарх Југославије.

 

Запалио је суверен том приликом четири свеће, за синове, жену и срећан пут. Свеће су сачуване и налазе се такође на зиду манастира изнад клупе на којој је краљ мученик седео.

 

Свеће које је запалио Православни монарх пред пут у Марсеј.

 

Потом се одиграо још један чудан догађај који се и данас памти у Савинама. Краљ је у једном тренутку пришао звонику, узео уже обема рукама и почео да звони. Уместо да звоне добродошлицу, звона су звонила као да је неко умро.

 

Митрополит СПЦ Гаврило Дожић са својом паством у Црној Гори.

 

„Ова чудна појава целу је пратњу следила и на све присутне оставила тежак утисак“ – записао је митрополит Дожић. „Ми смо то наше узбуђење сакрили од краља да га не бисмо онерасположили на његовом путовању. Пошто смо га испратили до „Дубровника“, где се укрцао, ја сам се са баном вратио и успут смо у колима рђаво предвиђали краљево путовање, нарочито овај судбоносни случај с мртавачким звоњењем. Сложили смо се да у животу има често судбоносних знакова које Бог открива људима, као што је био случај с краљем Александром у манастиру Савини.“

 

Мученичка кончина прве жртве фашизма у Европи.

 

Годинама после погибије се у дворском окружењу причало о томе да је, две године раније, једна руска пророчица говорила: „Краља вреба смрт на точковима, а краљица никако не треба да путује водом.“

 

Витез и мученик Александар I.

 

Стицајем околности, краљица је због узбурканог мора одустала од путовања бродом, а краљ је, ипак, нашао мученичку кончину на точковима аутомобила.

 

Савине и Бока данас.

 

Све то је можда историјска случајност  која прати одлуке историјских личности често има и накнадне митологизације којом се храни народна машта после неког великог трагичног догађаја али овај догађај би свакако морали да подведемо под Божије предсказање.

 

Петровград.орг

Поделите:
МАРАТОНЦИ ТРЧАЛИ ГРАДОМ НА БЕГЕЈУ

МАРАТОНЦИ ТРЧАЛИ ГРАДОМ НА БЕГЕЈУ

Трећи Зрењанински полумаратон одржан је јуче у одличној атмосфери, а након 21,120 истрчаних километара, победу су однели Велимир Бојовић из Ниша и Наташа Ћулафић из Ковачице. Трку је отворио, све учеснике поздравио и пожелео им успех на стази, помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, који се потом прикључио полумаратонцима и истрчао “Трку задовољства”.

 

 

Победник у мушкој конкуренцији остварио је резултат 1:12:31, забелешивши нови рекорд трке у Зрењанину, а победница је кроз циљ на Тргу слободе прошла у времену 1:30:38. Другопласирани су Милош Крстић и Александра Костадиновић, док су трећа места заузели Милош Дајевић и Сара Кузмановић.

 

 

“Трку задовољства”, у дужини од 7 километара, најбрже су истрчали Кристијан Стошић и Катарина Похлод. Јелена Таталовић и Миле Павловић заслужили су посебне награде, као најбржи Зрењанинци који су учествовали у трци. Јелена је заузела 7. место у коначном поретку, док је Миле прошао кроз циљ девети у мушкој конкуренцији.

 

 

Награде најуспешнијима додели су Симо Салапура и генерална секретарка Спортског савеза града Вукосава Ђапић Атанацковић, организатори полумаратона Милан Делић и Мирослав Молнар, као и промотерке Софија Олић и Рада Перовић.

 

 

Полумаратонској трци претходиле су трке ученика виших разреда зрењанинских основних школа и ревијална “трка беба”, на којој је десетак наших најмлађих суграђана отпузало дужину предвиђене тепих-стазе и примило пригодне награде од организатора.

 

Петровград.орг и Град Зрењнин (Фото: А. Блануша)

Поделите: