ЗАГОР ИЗ НАШЕГ СОКАКА

ЗАГОР ИЗ НАШЕГ СОКАКА

Поред експанзије разних онлајн игрица и виртуелне забаве, стрип је данас скоро заборављена уметност, али ипак некако егзистира, захваљујући групи непоправљивих стрип-романтика, који негују култ девете уметности. Поводом пола века од изласка прве епизоде о омиљеном стрип јунаку Загору на нашим киосцима, у организацији Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке, од краја јуна па до 20. јула одржан је низ занимљивих догађаја у граду на Бегеју под називом ’’Загор из нашег сокака’.

 

Јунаци нашег детинства.

 

У бившој држави Југославији не читати стрип и не имати бар једног омиљеног стрип јунака у младој популацији било је незамисливо. Није било куће у тадашњој држави у којој није било неколико свесака с авантурама стрип-јунака Загора, Алана Форда, Текса или Кена Паркера… Бивша Југославија имала је социјалистичку економију али врло развијено тржиште стрипа, а многи су током пунолетства као највредније што имају истицали колекције стрипова.

 

Куповни, размењивани, продавани – стрипови.

 

Загор је производ италијанске стрип-куће „Бонелли“, а држи и рекорд у продаји – епизода „Херој шесте планете“ продата је у чак 280.000 примерака. Стрип су креирали сценариста Гвидо Нолита и цртач Галиено Фери, а први број изашао је далеке 1961. године.

 

Галијано Фери

 

Иако је Алан Форд имао огромну популарност, место број један на топ-листи јунака дефинитивно припада чувеном Духу са Секиром, Манитуовом посланику, и његовом најбољем пријатељу Чику, маленом човеку великог апетита. Много авантура је двојац из Дарквудске шуме прошао заједно. Током 50 година постојања, неустрашиви Загор се борио у дубоким шумама Дарквуда, имао много непријатеља, али и исто толико смешних сцена. Управо та комбинација акције и комедије допринела је популарности овог јунака.

 

Кен Паркер и Бонелијеви јунаци.

 

Ако би смо тражили књижевне узоре за формирање овог стрип јунака свакако би смо одмах помислили на Дон Кихота због Загоровог комичног пратиоца Чика који неодољиво подсећа на Санча Пансу. Ако би смо тражили дубље митолошке корене овог лика свакако би смо морали да изведемо паралелу са германским паганским богом Тором, обзиром да Загор као и Тор има као своје основно оружје секиру која више подсећа на чекић.

 

Загор и Тор.

 

Дакле упркос чињеници да се ради о симболима из митологије америчких урођеника, чини се да се етимологија митолошких инспирација италијанских твораца лика, не сме искључити. Сам симбол орла у сунчаном диску на његовим грудима, такоође упућује на дубљу везу са аријевском митологијом. Сам орао, стилизован на мајици  као птица врховног божанства аријевских народа као да је стилизована варијанта познатог знамења римских легија.Ови слојеви су интелигентно прекривени митологијом америчких урођеника тако да су врло лако промакли оку цензора у Југославији за разлику од неких других стрипова, рецимо серијала Прича са дивљег запада који се односио на конкретне историјске догађаје у Америци. Цензори су ревносно из овог серијала избрисале све приче и текстове које су имале било какву религиозну конотацију.

 

Загор на српски начин.

 

Зашто је За-Гор Те-Неј, јунаково „индијанско“ име,био толико популаран и у Србији? Први разлог је што су тадашње власти социјалистичке Југославије одобриле појављивање овог стрипа на трафикама широм земље. Бонелијеви стрипови су први пут у Југославији почели да се објављују 1967, и то у озбиљним тиражима, знатно пре америчких, француских или јапанских. Загор је несумљиво италијански суперхерој који је постао наднационалан. Постоји заједничка етнопсихолошка црта која повезује српски и италијански народ. Имали смо током векова заједничку особину, приврженост, осећај за авантуру и за борбу. Кроз историју Срби су се као и Италијани доста борили за правду и патили.

 

Загор као старац.

 

Загор је као и многи јунаци много пута  био рањен, заробљен, у затвору и у опасности, водио унутрашње битке, али је увек налазио снагу да се поново подигне и настави даље. Никада није одустајао. То је оно што је универзално повезује два народа али и све народе Европе и света. Недавно смо од стрип сценаристе Буратинија сазнали и Загорово крштено име а оно је и име најпознатијег свеца и заштитника Ирске, Патрик.

 

Петровград.орг

Поделите:
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ – БЕСЕДА О ДРАЖИ

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ – БЕСЕДА О ДРАЖИ

Свети владика Николај је у Цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954. изговорио следећу беседу о команданту Југословенске војске у отаџбини генералу Драгољубу Михајловићу. Петровград.орг вам је доноси у нади да ће допринети сагледавању истинске улоге ове личности у српској историји, која је деценијама била идеолошки искривљена.

 

Ђенерал Михајловић на Крсној Слави 1943., целива колач.

 

Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, XV, 13)

Поштована Господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.

 

Шеф британске мисије Хадсон, Србин из Црне Горе и ђенерал 1942. у Црној Гори.

 

Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.

Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

 

Са саборцима представницима муслимана из Босне.

 

По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?

Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.

 

Прва фотографија Дража својим штабом на Равној Гори маја 1941.

 

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.

Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

 

Као јунак америчког ратног стрипа.

 

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.

Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.

 

Мученичка кончина.

 

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!

Поделите:
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ЛИТИЈА ЦАРУ НИКОЛАЈУ У БЕОГРАДУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ЛИТИЈА ЦАРУ НИКОЛАЈУ У БЕОГРАДУ

На дан када се навршава стогодишњица мученичке смрти Цара Николаја II, његове породице и његове пратње, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служиo je Свету архијерејску Литургију у Руској Цркви на Ташмајдану у Светотројичком Храм. Након Литургије градом је прошла Литија од Руске Цркве до споменика Цару Николају II  у улици Краља Милана. У Литији су учествовали верници и сви људе добре воље жељни да одају пошту великој духовној и историјској личности руског и српског народа.

 

 

Литију се кретала од Храма Свете Тројице на Ташмајдану до споменика цару Николају и предводио ју је патријарх српски Иринеј са свештенством Српске и Руске православне цркве, а у свечаној поворци, поред великог броја Београђана, учествовали су и министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, народни посланици, градски одборници и бројна удружења која негују традицију пријатељства српског и руског народа.

 

 

Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и заменик градоначелника Горан Весић учествовали су такоође данас у Литији поводом сто година од убиства цара Николаја Другог Романова и његове породице.

 

 

Након Литије и молебана који је служен испред споменика Цару Николају,  градоначелник Београда др Зоран Радојичић организовао је свечани пријем у згради Скупштине града Београда.

 

 

У ректорату Београдског универзитета приличено је, данас предвање о личности Цара Николаја и о његовим духовним и свим осталим везама са Србијом и српским народом архимандрита Михајла Биковића, настојатељ Манастира Јовања , проф. др Зорана Мирковића са Правног факултета и др Бориса Милосављевића, политиколога и историчара.

 

 

Петровград.орг (Фото: Беоинфо)

Поделите:
НЕКАД БОГОХРАНИМИ ГРАД И МЕТОХ ХИЛАНДАРА ПОСЕТИО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

НЕКАД БОГОХРАНИМИ ГРАД И МЕТОХ ХИЛАНДАРА ПОСЕТИО ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј  освештао први, нови храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у граду на Бегеју, након два века. Била је то и прва посета садашњег Патријарха српског некад богохранимом епископском граду Бечкереку (Петровграду, Зрењанину). Патријарх Српске Православне Цркве који је први према забележеним изворима посетио град далеке 1626. године био је Пајсије I Јањевац.

 

 

Патријарх Иринеј је до храма стигао фијакером, што је поштовање које се у грађанском периоду указивало посебно значајним личностима у банатским местима, а у њему су још били владика Никанор и ктиторка храма, као и градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић.

 

 

Храм је нововековни пример древне српске институције задужбинарства, која је некада била раширена у српском народу. Почивши архитекта Војислав Девић имао је жељу да сазида храм посвећен, његовој крсној слави, али га је болест омела да испуни жељу. Његову жељу, уз благослов Светог Николаја, остварила је његова мајка Видосава Девић која је иако времешна дочекала завршетак изградње и чин освећења храма.

 

 

На Свете бесребренике Козму и Дамјана, у присуству великог броја верника, у порти новог храма уприличен је дочек Патријарха српског г. Иринија. Речи добродошлице упитио је стрешина новог храма свештеник Радивој Нађалин који је током службе произведен у чин протојереја.

 

 

Његовој Светости Патријарху саслуживали су овом великом духовном догађају Епископи банатски Никанор, врањски Пахомије, нишки Арсеније и мохачки Исихије.

 

 

За велики труд и жртву коју су принели Богу Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је ктиторе храма Видосаву Девић орденом Свете царице Милице – Преподобне Евгеније, а постхумно и Војислава Девића орденом Светог краља Милутина. Орденом Светог Теодора Вршачког, највећим одликовањем Епархије банатске,одликовани су Ђорђе и Иванка Бенгин, као и Љубомир Шувачки.

 

 

Епископ банатски Никанор захвалио је Патријарху српском Иринеју на благослову, труду и љубави и молитвама које је заједно са епископима и свештенством Епархије банатске принео Господу а посебно градоначелнику Зрењанина г. Чедомиру Јањићу и његовим сарадницима на свесрдном труду и помоћи око изградње светог храма. После освећења храма патријарх је посетио градску кућу.

 

 

Храм је осликао један од најбољих фрескописаца на нашим просторима, академски сликар Гојко Ристановић. Цркву је пројектовала Светлана Момчиловић, а саградили су је неимари СЗР Братислав Урошевић из места Братмиловце код Лесковца.

 

 

Петровград.орг (Фото: Александар Блануша)

Поделите:
ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА КАО ИМПЕРАТИВ ОПСТАНКА НАЦИЈЕ

ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА КАО ИМПЕРАТИВ ОПСТАНКА НАЦИЈЕ

Граду Зрењанину припало jе 29.625.374,00 динара бесповратних средстава, а општинама Средњебанатског округа 7,7 милиона за предложени проjекат у оквиру Програма подршке спровођенjу мера популационе политике у Републици Србиjи за 2018. годину. Бела куга је водећи проблем европских држава и нација а озбиљни истраживачи за такво стање окривљују идеологије индивидуализма и рационализма које су потиснуле хришћанску традицију старог континента.

 

 

По одлуци министра без портфеља задуженог за демографиjу и популациону политику Славице Ђукић Деjановић, наш град нашао се међу срединама за чије су пројекте у области популационе политике издвоjена значајна средства. Од укупно одобреног износа за проjекат Зрењанина, Влада Републике Србиjе, (МДПП), учествуjе са 23,7 милиона динара, а Град Зрењанин са 5,9 милиона динара.

 

 

У одлуци се наводи да су одобрене мере популационе политике – усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства, пут ка здравом материнству, едукациjа из области популационе политике и активирање локалне самоуправо.

 

 

Градоначелник Чедомир Jањић истакао jе да jе око пројеката и мера популационе политике постигнута заjедничка сагласност свих локалних самоуправа, те да се тако наступило и према Влади Србије. Пројекти локалне самоуправе се односе на изградњу вртића у селима, jаслице и у насељеним местима, али и финансирање дежурних вртића коjи би радили и викендом до 23 сата.

 

 

Нема ниједне земље Европе у којој постоји позитиван природни прираштај.  У свим земљама ЕУ рађа се недовољно беба. Француска и земље северне Европе су једине државе у којима се рађа довољно беба за просту репродукцију нације односно „само“ пет до десет процената испод те границе. У Италији, Шпанији, Португалу и Мађарској рађа се 30 одсто мање беба него што је потребно да би нација опстала.

 

 

Демографска статистика, међутим, сведочи да у свим развијеним земљама света роде машу белим заставама. У технолошкој престоници човечанства – далеком Јапану – долази 9,9 беба на 1.000 становника, док се на исти број људи у егзотичној Индонезији рађа 28,9 новорођенчади. У Италији се рађа 9,8 беба на 1.000 становника, у Грчкој и Шпанији има за нијансу више новорођенчади – 10,2, док у Аустрији долази 11,5 беба на 1.000 људи.

 

 

Једине земље које су увеле мере популационе политике и које су постигле успех на том пољу су Шведска и Русија те могу да послуже као пример осталим земљама Европе, како би требало решавати овај проблем.

 

 

Истовремено, у Албанији се рађа 25,2 деце на 1.000 становника, а у Египту 37,9 деце. Анализе тврде да наталитетни просек Француске и Немачке заправо подиже тамнопуто и исламско становништво, које долази са севера Африке и да на тај начин странци поправљају демографски „учинак” домаћина.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите: