ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ ЂУРИЋ : ДОБРОВОЉЦИ – ГЛАВНИ ОСЛОНАЦ КРАЉЕВИНЕ СХС И ЈУГОСЛАВИЈЕ

ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ ЂУРИЋ : ДОБРОВОЉЦИ – ГЛАВНИ ОСЛОНАЦ КРАЉЕВИНЕ СХС И ЈУГОСЛАВИЈЕ

У нашој историографији није довољно пажње обраћено на питање – Шта су то добровољци требали да буду у тој новоствореној држави Срба Хрвата и Словенаца 1918. године? Др Милан Мицић је како видимо у његовој најновијој књизи објавио један број разговора са потомцима тих људи. Из разговора се види да ни њима није било јасно шта је била замисао Краља Александра Карађорђевића, ондашњих власти. Мене је као историчара то питање заинтересовало.  Шта су то добровољци требали да буду у тој новој држави? То је можда и тема за нови круг истраживања колеге др Милана Мицића.

 

 

Наиме, та држава када је настајала 1918. године, имала је много непријатеља. То је пре свега био хрватски сепаратизам, то је био и сепаратизам у Старој Србији на територији Косова и Метохије, Македоније, потпомогнут Бугарима. То је што се тиче унутрашњег плана а на међународном плану, та држава се сукобила са великим бројем непријатеља. То су биле велике ревизионистичке силе, које јесу биле поражене у Првом светском рату, као што су биле Намачка и Аустрија. Оне су се бориле грчевито да избегну плаћање ратне одштете и да се врате у међународни поредак као силе. Главни њихов непријатељ на Балкану је била краљевина СХС, Југославија као правни следбеник Србије. Осим њих и међународни комунистички покрет или Коминтерна је такоође у тој држави видела свог главног непријатеља на Балкану. Ту јој је послужила једна измишљена прича о идеологији великосрпске хегемоније у тој Југославији, против које се требало борити. Дакле, то је била држава са много непријатеља, без изграђене унутрашње кохезије.

 

 

Занимљиво је да није било много ослонаца, много стубова на које би се та нова држава могла ослонити а један од њих је свакако требао да буде Добровољачки покрет и добровољци.  То су они људи који су се борили да створе ту државу и на које је та држава рачунала на различитим пољима.

 

 

Кад већ употребљавамо тај термин Американци, за ове добровољце, попут оне чувене триологије истог назива Данијел Борст, навешћу један пример сличног удружења. После рата за независност када се тринаест америчких колонија одвојило од Велике Британије, они су основали једно удружење које су назвали  „Синсинати“. То удружење је заправо било удружење добровољаца, учесника у рату за независност. Чак ће касније Џорџ Вашингтон говорити да је то удружење превише јако да само по себи представља опасност за младу републику и њен поредак. Ти људи су очигледно били добро организовани и били су нека врста елите.

 

 

Нешто слично је покушавао да створи и Краљ Александар. Он је покушавао да преко покрета створи једну нову елиту у држави верну круни. Он је покушавао да насели те људе у граничне и ново припојене крајеве и да ти људи постану главни ослонац нове државе.

 

 

Да направимо још једну паралелу са америчком историјом која није чудо обзиром на исту епоху уз ограду да ово што се код нас дешавало има и своје специфичности. Када је вођен грађански рат у САД, који је завршен 1865. године, добровољци у том рату су добили по 160 јутара земље западно од реке Мисисипи.То је она земља где су живели амерички урођеници названи популарно Индијанци. Управо ти амерички добровољци који су добили по 160 јутара земље су били ти који су потискивали Индијанце на Дивљем западу. Ово се одиграва у другој половини 19. века и ти људи су савременици ових наших добровољаца. Ова наша прича је много безазленија од претходне и постоји и код др Мицића који је то истраживао у више књига али ја бих посебно указао на ове паралеле у српско-америчкој историји које су данас потпуно заборављене.

 

 

Наши добровољци су у просеку добили од 5-9 јутара земље, дакле много мање од америчких. Ови људи, добровољци из свих крајева Аустро-Угарске који су ратовали за стварање Краљевине СХС и касније Југославије су насељени у све крајеве, између осталог и да ојачају, како се то онда говорило словенски елемент у новоприпојеним крајевима. Није било никаквог прогона затеченог становништва, за разлику од ове америчке приче која је била далеко суровија и имала је готово геноцидне размере.

 

 

Коначно истоветан процес се дешава у Америци и после Првог Светског рата. Добровољци, људи који су учествовали у Првом светском рату, американци су имали помоћ државе. Основан је и један велики фонд а нека нафтна поља су била залог за та средства која су била исплаћивана тим добровољцима. Нама свакако ближа врста паралеле са овим случајем је оно што се десило после Другог светског рата у комунистичкој Југославији и сви знамо да су од краја тог рата па до 90-тих постојала удружења бораца СУБНОР, на територији целе Југославије. Њихове привилегије су биле далеко веће од привилегија ових људи из 1918. године.

 

 

Вратио би се на велики број непријатеља које су ти људи имали у Краљевини СХС и Југославији јер то чини главну разлику између судбине америчких и српских добровољаца. Свесно сам одлучио да отворим тему, шта је било после 1918., пошто аутору остављам да говори о ономе што је и тема ове књиге. Имам потребу да укажем на ове значајне ствари које су чини ми се потпуно заборављене код нас.

 

 

Дакле, добровољци који су се населили на бившим територијама Јужне Угарске, данас АП Војводине у Србији, су одмах после доласка окупатора, па били то Мађари или Немци проглашени за државне непријатеље. После свега  две деценије мирног живота, почеће страдање њихово и њихових породица. Безбројни су примери убистава,смакнућа, без икаквог суђења, када је окупатор улазио на ове територије. Већина породица је одмах протерана у старе крајеве или су били логорисани, о чему је колега Мицић писао. Оно што је колега Мицић назвао дуга мобилност ових добровољаца која је трајала негде од почетка рата или још пре почетка рата јер су неки поново отишли у Америку, па су се враћали, она ће трајати све до 1941. А да парадокс буде већи после Другог светског рата ова удружења ће бити забрањена, одузета им имовина и замислите нове комунистичке власти су их забраниле под изговором да су то фашистичка удружења. Хтели су да их изједначе заправо са покретом Драже Михајловића или четничким организацијама. Ова дуга мобилност заправо говори овеликом страдању наших добровољаца и њихових породица, што је главну разлику са судбином америчких добровољаца који су у САД имали све привилегије.

 

Петровград.орг

Поделите:
НАЈАВА НАСТАВКА ИЗГРАДЊЕ ОБИЛАЗНИЦЕ

НАЈАВА НАСТАВКА ИЗГРАДЊЕ ОБИЛАЗНИЦЕ

“Путеви Србије” објавили су 30. маја позив за подношење понуда за јавну набавку за изградњу дела обилазног пута око Зрењанина са две кружне раскрснице дуж трасе и изградњом моста преко Бегеја. Градоначелник Зрењанина је изјавио да је Известан наставак изградње обилазнице,деонице од Михајловачког до Темишварског пута.

 

 

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић рекао је да је наставак изградње обилазнице око града сасвим известан и указао, на вест која се дуго чекала, да су ЈП “Путеви Србије” објавили позив за подношење понуда за јавну набавку.

 

 

“Завршили смо пројекат за изградњу обилазнице око града Зрењанина, решили имовинско-правне односе и у наредном периоду очекује нас изградња новог моста на Бегеју и дела обилазнице у граднуличком атару, чија укупна вредност прелази 5 милиона евра” – рекао је недавно градоначелник највећег банатског града, напомињући да ће тај посао бити обављен захваљујући помоћи Владе Републике Србије.

 

 

Заиста, “Путеви Србије” објавили су 30. маја позив за подношење понуда за јавну набавку за изградњу дела обилазног пута око Зрењанина са две кружне раскрснице дуж трасе и изградњом моста преко Бегеја. Будући радови обухватиће изградњу пута дугог 3.7 километара, укључујући и две кружне раскрснице као и моста преко канала Бегеј. Коловоз ће бити ширине 7,7 метара са две саобраћајне траке. Обилазни пут почиње од изграђеног дела кружне раскрснице на Михајловачком путу до раскрснице са државним путем ИБ реда број 12 (државни пут ИИ реда број 108 (М-7)).

 

 

Изградња овог дела обилазног пута представља наставак већ изграђене деонице од Новосадског до Михајловачког пута, чиме ће се знатно растеретити постојећи путни правац који пролази кроз централну градску зону, измештањем транзитног саобраћаја на обилазницу. О изградњи обилазнице говорило се у медијима интензивно још од 2010. године. Од 2014. године кренуло се у поступак експропријације земљишта, а почетком 2017. године добијена је грађевинска дозвола и у овој години се очекује наставак радова.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
СРБИЈА НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У ФУДБАЛУ –  РУСИЈА 2018

СРБИЈА НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У ФУДБАЛУ – РУСИЈА 2018

Утакмицом Русија – Саудијска Арабија од 17 часова на стадиону Лужњики биће отворено Светско првенство фудбалу – Русија 2018. Од 209 чланица, колико их има ФИФА, за највећи светски трофеј у Русији бориће се 32 репрезентације, међу којима је и Србија, после осам година. Селекција Србије ће играти у групи Е заједно са селекцијама Костарике, Бразила и Швајцарске.

 

 

Утакмице на највећој смотри фудбала у Русији играће се осим у Москви у још 10 градова – Самари, Њижњем Новгороду, Волгограду, Јекатеринбургу, Саранску, Ростову на Дону, Каљининграду, Казању, Сочију и Санкт Петербургу, с тим да руска престоница даје два стадиона – Октритије арену и Лужњики.

 

 

За велелепна, модерна здања и околну инфраструктуру Влада Русије уложила је чак 20 милијарди долара, сви су у државном власништву и са највишим критетеријумима ФИФА, уз максималне мере безбедности, па се очекује да организација буде на врхунском нивоу.

 

 

Титулу првака света брани Немачка, која је пре четири године била најбоља у Бразилу. Пред Немцима је свакако велики изазов, јер су титулу двапут заредом освајали само Италија (1934. и 1938) и Бразил (1958. и 1962), што значи да то нико није успео више од пола века. Мундијал је за 88 година освајало само осам селекција – Бразил (пет трофеја), Немачка и Италија (четири), Уругвај и Аргентина (по двапут), Енглези, Шпанци и Французи.

 

 

Списак главних изазивача је дугачак.Тимови са шампионским педигреом увек су у најужем кругу фаворита, тако да изузетак није ни Русија 2018.Ту су петоструки шампион Бразил, потом Аргентина, Француска, Шпанија, која је пред старт такмичења сменила селектора Ђулена Лопетегија и поставила Фернанда Јера…

 

 

Конце велесилама ће покушати да помрсе многи, а према проценама кладионица, највише шанси имају европски прваци Португал, Белгијанци, Данци, Хрвати, Колумбијци…

 

 

За Србију би велики успех био да прође групну фазу, што ће бити много лакше ако на старту, у недељу, савлада незгодну Костарику пре утакмица против Швајцарске 22. јуна у Каљининграду и пет дана касније Бразила у Москви.

 

Извор: http://mondo.rs/a1111539/Mundijal-2018/Vesti/Pocinje-Mundijal-u-Rusiji.html

Поделите:
ДАН ПОЉА СТРНИХ ЖИТА – ОЧЕКИВАН ПРИНОС ДО 7 ТОНА ПО ХЕКТАРУ

ДАН ПОЉА СТРНИХ ЖИТА – ОЧЕКИВАН ПРИНОС ДО 7 ТОНА ПО ХЕКТАРУ

На огледним парцелама у Лукићеву код Зрењанина одржан је Дан поља стрних жита. Произвођачи и стручњаци су на основу досадашњег развоја процењивали принос и квалитет за више од тридесет сорти пшенице. Стручњаци саветују дејање декларисаног семена. Пољопривредници незадовољни што на откупним местима ни ове године цена неће бити у складу са квалитетом пшенице.

 

 

Градоначелник Чедомир Јањић заједно са сарадницима, замеником градоначелника Сашом Сантовцем, помоћницима Душком Радишићем и Драганом Ћапином, као и начелницом Средњобанатског управног округа Снежаном Вучуревић, посетио је “Дан поља” стрних жита. Пољопривредни произвођачи, представници семенских и хемијских кућа, као и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, имали су прилику да се упознају са стањем стрнина – пшенице и јечма, оценом стања усева и прогнозом приноса.

 

 

Госте је поздравила Кристина Салапура, директорка Пољопривредне стручне службе Зрењанин, а присутнима се обратио и градоначелник Јањић, речима да је управо посета пољопривредницима најбољи начин да у директном контакту са њима чује све проблеме и предлоге за успостављање још боље сарадње. Такође је приликом представљања огледа из заштите биља дат увид у здравствено стање сортног огледа озиме пшенице на основу оцене Прогнозно извештајне службе. На огледима из заштите биља и оцени здравственог стања пшенице радио је тим стручњака ПСС Зрењанин предвођен  Снежаном  Парађеновић.

 

 

Из стручног тима ПСС Зрењанин, поручују да је у региону Средњег Баната ове производне године пшеница заузела површину од приближно 49.500 ха. Да би пороизвођачи имали пшеницу са више од 12 одсто протеина, због лакшег извоза, стручњаци кажу да је неопходно најпре сејати декларисано семе.

 

 

На неким парцелама је већ пробно пожњевена пшеница и дала је прве приносе од 6,5 до 7 тона по хектару. Очекује се да ће комбајни ући у њиве око 20. јуна. Преостали дани у развоју пшенице су најбитнији за стварање протеина и побољшање квалитета зрна, па је битно да у том периоду дневне температуре буду умерене.

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
НОВА КЊИГА ДР МИЛАНА МИЦИЋА – АМЕРИКАНЦИ – СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ  ИЗ САД 1914 -1918

НОВА КЊИГА ДР МИЛАНА МИЦИЋА – АМЕРИКАНЦИ – СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ ИЗ САД 1914 -1918

Књига др Милана Мицића „Американци  – српски добровољци из САД 1914-1918“ представљена је у новом Атријуму Народног музеја у Зрењанину. О књизи су надахнуто говорили историчар проф. др Ђорђе Ђурић, издавач директор Банатског културног центра из Новог Милошева  Радован Влаховић и сам аутор.

 

 

Милан Мицић је рођен 1961. године у Зрењанину и жеља му је била да управо у свом граду представи ово своје ново дело. Ово дело је посвећено, на особен начин ђедовима, како је то у уводној речи рекао издавач Радован Влаховић, који је апострофирао рад на јединству српског народа у ма којој од српских земаља наш народ живео, јер сви ми, како је рекао имамо исти идентитет. Мицић је захвалан потомак добровољаца Великог рата са Баније, којим се преци свакако поносе у Царству Небеском. Доктор је историјских наука, живи и ради у Новом Саду..

 

 

„Што се тиче ове књиге, „Американци – српски добровољци из САД 1914-1918“ истраживао сам наше заједнице које су постојале диљем САД пре Првог светског рата, определење људи да се пријаве у Српску војску и борбу на Солунском фронту и томе сам додао још и 25 казивања које сам забележио у Војвода Степи, Руском селу, Банатском Вишњићеву, Банатском Душановцу, негде средином 90-тих година, углавном од потомака добровољаца, прве генерације који говоре о њиховим очевима“.

 

 

Ради се свакако о најбољем познаваоцу добровољачког питања у Срба, које има свог проучаваоца али на жалост не постоји институт у овој земљи који би се позабавио овом значајном проблематиком а грађа је огромна. Својим досадашњим радом др Милан Мицић је плодан писац, историчар и књижевник а ова књига заокружује опус сећања на добровољце из Првог свјетског рата, каже историчар проф. др Ђорђе Ђурић.

 

 

„Пре свега ова књига сведочи о томе да је крајем 19. и почетком 20. века национална идеја била на врхунцу, не само код Срба него код свих европских народа. То је било време кад су људи били спремни да за остварење националних циљева жртвују оно највредније, сопствени живот. „

 

 

Унутар корица ове књиге представљено је добровољачко питање међу Србима који су живели и радили широм Америке и били одушевљени идеалом националног ослобођења и уједињења. Аутор поседује изузетан списатељски дар, чита се лако али се истовремено много тога може и научити.

 

 

Овом књигом је др Мицић показао још једном научничку темељитост, брижљив рад на прикупљању усмених извора, које је слушао од детињства од својих предака и изузетан књижевни дар. Петровград.орг вам, због свега овде наведеног, препоручује ову књигу.

 

 

Петровград.орг

Поделите: