ПРОФ. ДР МИЛАН МИЦИЋ – ИДЕНТИТЕТСКИ КОД ГРАДА ПЕТРОВГРАДА

ПРОФ. ДР МИЛАН МИЦИЋ – ИДЕНТИТЕТСКИ КОД ГРАДА ПЕТРОВГРАДА

Професор доктор Милан Мицић, носилац највишег академског звања,  Заменик покраинског секретара за културу, врсни познавалац  историје пречанских Срба, аутор бројних монографија које се баве историјом Срба у Банату, имао је запажено излагање на првом округлом столу са темом имена града који је одржан у Барокној сали Градске куће у Зрењанину. Петровград.орг вам препоручује да прочитате овај текст можда вам буде јасније шта је политикантски приступ проблему имена а шта научни који демонстрира др Мицић.

 

 

Овај град има историсјки гледано три имена Велики Бечкерек, Петровград и Зрењанин. Сто година је прошло од великих историјских ломова  и чини ми се да су неке упитаности, које су настале пре сто година и данас остале исте. Без обзира како говорили и како посматрали историју овога града, како посматрали његово име, како се овај град зове или како ће се звати, не треба заборавити једну ствар – људи који живе у овом граду живеће и даље као рођаци, пријатељи и комшије, суграђани  и да свака врста дискусије треба и мора да се води без острашћености и повећаних емоција, без обзира што ова имена свакако буде емоције.

 

 

Морам да се вратим у 1917/18. годину, у простор, који је далеко одавде, у Русију. У време Првог светског рата много Банаћана је било мобилисано у Аустро -Угарску војску, предали су се Русима, били су такозвани лаки заробљеници, у тој војсци  и расути широм Русије. Током 1917/18. године, у тој, до тада јединственој целини, која је промишљала ствари на исти начин, имала исте вредности, десили су се неки крупни догађаји. Један део Банаћана, отишао је у српске добровољце. Они су били борци Прве српске добровољачке дивизије. Каже се да је од 18.000 војника, колико је бројала та јединица, 6.200  било  из Баната, Бачке и Барање. Команадант Стеван Хаџић увек говорио да се ради о Банаћанима са Бачванима и Барањцима, што говори да су Бнаћани били многобројнији. То је било време, када је сасвим постало јасно, да је Аустро-Угарска напустила Србе, као што су и Срби напустили Аустро-Угарску.

 

 

То је било време, великог историјског лома, када је иза српског народа већ остајала Аустро- угарска, у којој су они претходно живели.  Један део Срба  у тим руским заробљеничким логорма, није изражавао лојалност Аустро –Угарској монархији али је био спреман, да то заробљеништво и тај рат преживи, не мешајући се пуно у догађаје, бурне, велике и моћне који су тада градили нове светове. Истовремено међу тим Србима Банаћанима јавила се и једна друга идеја коју је донела Бољшевичка револуција. Та идеја је изнела примамљиве пароле о истини, правди, слободи, једнакости, миру и што је најважније за банаћане о праведној подели земље. Један део тих људи је прихватио бољшевичке идеје, учествовао у рату на страни Црвене армије и вратио се у Банат преобликован, формулисан већ као бољшевици. Ти људи који су се срели после рата, до јучерашње комшије, пријатељи, рођаци били су светови који се више нису могли препознати. То су сада били људи који су на различит начин мислили, на различит начин вредновали ствари и није случајно да је ондашњи Велики Бечкерек понео име Петровград 1935. године, јер је у њему био јак српски национални покрет али такође, није случајно да је понео име Зрењанин 1946. године, јер Банат је био познат по јаком комунистичком покрету.

 

 

Та врста поделе запретила је да постане трајна а када се данас посматра у овом времену не мора да буде таква. Постоји историја која у свим идеологијама, појавама, процесима и догађајима даје свој суд. Време даје свој суд. Људи који живе у овом граду треба само да поштују оно што се зове резултат историје, да поштују епоху која је дошла, да препознају време у којем живе. Те 1918. године нестала су четири велика традиционална, феудална царства, са феудалним карактеристикама,не више сасвим феудална Аустријско, Турско, Руско и Немачко. Зашто су она нестала? Зато што нису могла да преживе епоху која је долазила, нису могла да преживе суд времена и она су ушла у историју, без обзира на емоције људи који су свакако биле везане за та царства и те државе. Појавиле су се националне државе, појавила се идеја бољшевизма, односно комунизма. Овај простор је проживео време Краљевине Југославије, проживео време немачке окупације Баната 1941 – 1944., проживео је социјалистичку Југославију 1945 -1991., време ратова 90-тих година и време када се ова држава звала СР Југославија, мада реално та Југославија није ни постојала, него је била илузија и пожељна представа, како политичких и друштвених елита Србије и Црне Горе, тако и њеног становништва.

 

Идентитетски код и епоха

 

Данас живимо у земљи која се зове Република Србија. То је наша земља и у Републици Србији, људи који живе имају право да преиспитујући себе и тражећи свој историјски корен, тражећи свој идентитетски код трагају за оним што тај идентитетски код јесте.То се на најјаснији, најрељефнији, најпојавнији начин изражава, приказује у имену. Посебно у колико је сентимент, старије генерације био везан за социјалистичку Југославију, та држава је у уџбенику историје, иако ми данас још, можда, једемо њено историјско време, она је постала део историје. О њој ће свој суд рећи историчари. Тачније историчари би већ требало да дају ту врсту суда.

 

 

Име Зрењанин, јесте име из те прошле епохе из тог, простора из прошлог времена. Град у о чијем имену данас говоримо, чији сте ви грађани а ја рођен у њему, треба да одреди себе и треба да каже где се налази његов корен. Треба да каже где се налази његов идентитет, шта је његово биће, како ће себе представљати у свету и како то звучи у свету, када се каже Зрењанин, па кад неко пита ко је Зрењанин? Морате да му објасните ко је Зрењанин. А кад неко пита ко је Петар? Ви морате да му објасните ко је Петар, или кад неко пита шта је то Велики Бечкерек? Морате да му објасните шта је то Бечкерек.

 

 

Сва три имена јесу начин да овај простор проговори о себи. Овај простор сада, на стогодишњицу од завршетка Првог светског рата, стварања Југословенске државе, стогодишњицу присаједињења  Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији има обавезу да се изрази  и да каже шта јесте. Не оно шта пожељно јесте, него оно што стварно јесте. Да се позове и на своју прошлост и да се позове на реална стања, на реалне историјске односе, на реалне друштвене односе, на реалне позиције у епохи у којој сада живимо. Име Петровград није настало случајно. Оно није производ политичке одлуке. Оно није производ хира, није производ околности. Оно је производ историјског развитка српског народа на овом простору, његових хтења, тежњи, његових жеља.

 

Дубљи корени имена Петровград

 

Подсетићу на нешто што ви већ јакоко добро знате, као колеге историчари али никад није на одмет поново подсетити, зато што су ови догађаји на маргини српског историјског памћења. Готово да и не постоје а мислим да треба да представљају темељан идентитетски код и овога града српскога народа. Вратићу се у 1594. годину и Први Српски устанак против Турака, Банатски устанак. Он такође сучајно није подигнут у Банату. Банат није била периферна српска земља. У Банату се налазила мрежа српских манастира. У Банату се дешавала српска ренесанса после обнове Пећке Патријаршије. У Банату су живели неки Срби, који нису били раја, већ угледни кнезови, војници, свештеници трговци, људи који су имали изразиту самосвест. У првој прилици када је Турско царство показало своју порозност они су се први од свих Срба подигли на устанак.

 

 

Смедерево је пало 1459. године а Први српски устанак се десио 1594. године. Који је био устанички знак, белег, идеја када су кретали у устанак – то су биле заставе са ликом Светог Саве. То је био знак пробуђене високе, моћне свести. То је био знак, да раја није устала да побољша свој социјални положај, већ да су устали Срби који препознају себе и желе под знаком Светог Саве да обнове своју државу. Мени је свакако жао, као и вама, што о овом догађају нема пуно помена и у овом граду, иако тај устанак то заслужује. Овај устанак је показао духовну, моралну и биолошку снагу овог овде српског народа. Устанак је био унапред осуђен на пропаст, Турско царство је било моћно и велико али ти људи су знали за шта су се борили. И да поновимо још једном, мошти Светог Саве нису спаљиване зато што су се Срби вековима бунили против Турака, већ зато што су банатски Срби подигли тај устанак. И то је јако битна ствар.

 

 

Кад видите после тога цео 17. и 18. век и време у којем је аустријска власт овде сменила турску власт,  видите једну врсту историјског компромиса коју чине не само банатски Срби. Они временом прихватају средњоевропски модел живота, нарочито у том појавном, материјалном облику али задржавају у себи своје биће, културу, традицију, језик, веру и име.

 

 

У току 19. и 20. Века појављују се бројна имена, локална имена у  Банату, локална имена српске културе у  Банату. То су Урош  Предић, Паја Јовановић, Михајло Пупин, Ђура Јакшић, Милош Црњански, Јован Стерија Поповић, Доситеј Обрадовић, Тодор Манојловић, сви они такође случајно нису поникли у Банату. Они су настали ту, где је постојала снажна, моћна и изражена српска грађанска класа и јака национална самосвест и они су у историји и култури српског народа дали ту врсту посебног ореола посебне националне снаге. Један Ђура Јакшић који је интезивно, јако певао о томе да је Србин и у Србији учио људе,који су те наше пречане називали Швабама , где се све простире српски народ и у Босни и на Косову и Метохији и у Црној Гори и у Македонији…

 

Петровград симбол слободе

 

Име Петровград није дато ни мало случајно. Мењао се овај простор и сасвим је било природно да у једном историјском тренутку и овај град промени име. Интересантно је било време у којем је то учињено. Тоша Рајић је 29.септембра 1934. предложио а 18. Фебруара 1935.године је усвојено да град промени име у Петровград. Између ова два датума десио се један трагичан догађај убиство краља Александра 9. октобра 1934. у Марсеју. Он је био једна од првих жртава фашизма на овом простору. Иза његовог убиства стајала је фашистичка Италија, десничарска Мађарска, стајале су фашистичке организације пробугарска ВМРО и хрватска Усташе. То је било време великог узнемирења. Српски народ  је почео на овим просторима да се осећа несигурно, као и у многим деловима Југословенске државе. Било је потребно да се нација мобилише и да се ојача одбрамбена моћ државе, да се то појача кроз симболику назива једног града. Циљ је био, да се том променом, назначи спремност људи са овог простора да бране своју државу и своју слободу.

 

 

Често се чује у полемикама које се воде међу присталицама који желе да град носи назив Петровград и оних који сматрају да треба да носи име Зрењанин аргумент борбе против фашизма. Петровград, заправо јесте односно сам чин давања имена граду Петровград, јесте позив на одбрану од фашизма. Акт, који је требао да покаже да ће се ова земља бранити.

 

 

Од 1941. године до 1945. овај је простор био окупиран. Овде, на овом простору је био изузетно јак комунистички покрет, било је 2400 чланова СКОЈ- а и 600 чланова КПЈ. Дошло је до устанка против окупатора у тренутку, када је та борба више одговарала Совјетском Савезу. Устанак је требао да унесе идеолошку примесу ван простора тадашње историјске и друштвене стварности и реалности. Жарко Зрењанин је био генерални секретар покраинског комитета КПЈ  и свакако да је утицао на подизање тог устанка и доношењу те одлуке. Одлука је донешена у лето 1941. године у немогућим условима, када је Банат био пун фолксдојчера у непосредној немачкој окупационој зони, равница са природним саобраћајницама. Сви ти људи који су кренули у устанак и који су били везани за комунистичку идеологију су били ликвидирани и изложени масовној репресији. Та репресија је резултирала гушењем устанка 1941/42. године и непрекидним губицима у људским животима. Људи који су се прикључивали том устанку нису сви били комунисти, неки су били патриоте и они су учествовали у том ослободилачком покрету. Људи су били жртве, често без опаљеног метка, страдали су често у полицијским рацијама или по логорима, који су били формирани у том периоду на тлу Баната. Нећу говорити о лику Жарка Зрењанина.

 

 

Говорићу о одлуци која је донешена 1946. године о промени имена града. Та одлука је у том тренутку требала да поништи ону претходну одлуку о именовању града из 1935. године. То је била једна од тих одлука која је требала да створи једно  велико време заборава. Требало је да се раскине са свим оним појавама и процесима да се створи рупа у историјском памћењу у породичном и личном памћењу. Та одлука је 1946. године имала своје оправдање у идеолошкој  политичкој  перцепцији оних којима су револуционарни циљеви били јасни али данас  2018. године ми смо овде да размислимо и промислимо, како ће се овај град у будуће звати?

 

 

Летимично сам погледао каква је била судбина других градова са сличном историјом преименовања. Некако неприметно је Титоград вратио име у Подгорицу а Светозарево у Јагодину. Потом сам мало посматрао шта се дешавало са истим примерма у Русији. Свердловск је опет Јекатаринбург, Лењинград је вратио име Санкт Петерсбург, Стаљинград је вратио име Волговград. Наравно нико у Русији се не одриче велике Отаџбинске војне и Стаљинградске битке, највеће битке Другог светског рата, која је сломила нацизам.

Одлука је на вама, пред грађанима Зрењанина. То је питање, као што рекох, како ћемо посматрати себе и како ће други посматрати нас. Питање избора и о том избору свакако ће одлучити људи који живе у овом граду, хвала вам, на пажњи.

 

Петровград.орг (Фото: Јован Његовић Дрндак)

Поделите:
НОВА ИНВЕСТИЦИЈА У СЛОБОДНОЈ ЗОНИ ВРЕДНА 30 МИЛИОНА ЕВРА

НОВА ИНВЕСТИЦИЈА У СЛОБОДНОЈ ЗОНИ ВРЕДНА 30 МИЛИОНА ЕВРА

Његова екселенциjа амбасадор Jужне Кореjе Jу Деђонг je,  у Градскоj кући Зрењанина, разговарао са градоначелником Чедомиром Jањићем и његовим сарадницима, а у делегациjи амбасаде Jужне Кореjе у Србиjи били су и Други секретар амбасаде Jивон Сеул, директор Трговинског одељења Сун Ги Ли и представник Кореjске агенциjе за промоциjу трговине и улагања КОТРА Михаило Павловић. Амбасадор jе потом обишао и индустриjску зону “Jугоисток-Ечка” и локациjу на коjоj ће бити подигнут погон компаниjе ЕСЕКС.

 

 

Након што jе 2015. године КОТРА отворила представништво у Београду, интензивирани су трговински односи између Јужне Кореје и Србије. Робна размена повећана jе у последњих неколико година, а неколико кореjских компаниjа отворило jе погоне и успешно послуjе у Србиjи. Jужнокореjска компаниjа ЕСЕКС, произвођач емаjлираних бакарних жица и кабловских производа, током марта требало би да започне изградњу производног погона у Зрењанину, вредност инвестициjе jе 30 милиона евра, а планирано jе запошљавање 200 радника.

 

 

То jе била и jедна од тема данашњег разговора у Зрењанину, ком су, осим градоначелника Jањића и амбасадора Де Ђонга са сарадницима, присуствовали и заменик градоначелника Саша Сантовац, начелница Средњебанатског округа Снежана Вучуревић, помоћници градоначелника Драган Ћапин и Симо Салапура и начелник Одељења Градске управе за привреду, локални економски и рурални развоj, изградњу и уређење града и заштиту животне средине Горан Краварушић.

 

 

Оцењуjући данашњу посету наjвишег дипломатског представника jедне од наjразвиjениjих азиjских земаља, градоначелник Чедомир Jањић истакао jе да jе нашем граду указана част што га jе посетио амбасадор Jужне Кореjе, државе коjа jе остварила снажан привредни замах у светским размерама, посебно у аутомобилскоj индустриjи и производњи техничких уређаjа. Амбасадор Jу Деђонг захвалио се градоначелнику на гостопримству и рекао да Зрењанин представља веома добру локациjу за инвестирање, да располаже неопходном инфраструктуром, саобраћаjним везама, у близини jе држава чланица Европске униjе, има квалификовану радну снагу и нуди добре подстицаjе инвеститорима.

 

 

Реч jе о глобалном лидеру у проjектовању, производњи и испоруци жичаних и кабловских производа. Нjегово предузеће “Есекс Балкан”, регистровано у Србиjи, на плацу већем од седам хектара изградиће производни погон од 14.000 квадратних метара и пословни простор на 2.000 квадратних метара. Вредност инвестициjе jе 30 милиона евра, а до 2023. године овде би запослење требало да добиjе око 200 радника.

 

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите:
АКТИВ ИСТОРИЧАРА – ОКРУГЛИ СТО О ИМЕНУ ГРАДА НА БЕГЕЈУ

АКТИВ ИСТОРИЧАРА – ОКРУГЛИ СТО О ИМЕНУ ГРАДА НА БЕГЕЈУ

Округли сто о имену града је одржан у понедељак 26. фебруара у барокној сали скупштине Града Зрењанина. О имену града су  говорили уважени историчари проф. др Милан Мицић, Заменик покраинског секретара за културу и др Александар Иванов. Организатор овог изузетно посећеног округлог стола, упркос лошем времену,  је био Актив историчара Града Зрењанина. Модератор разговора је био историчар, архивиста Слободан Милин а учешће у дискусији је узели су историчари Игор Мицов и Мирко Козић. Петровград.орг ће у наставцима објавити интегралне текстове обраћања јавности уважених историчара.

 

 

Модератор трибине историчар Слободан Милин се захвалио свима који су дошли на округли сто по изузетно лошем времену и најавио тему и говорнике.

 

 

„Тема је као што знате веома актуелна и одавно је од кулоарских расправа попримила размере јавне дебате и постала једно актуелно и акутно, отворено питање, које је потребно решити. Захвалио би се градоначелнику Зрењанина Чедомиру Јањићу, што нам је изашао у сусрет и одобрио да се вечерашњи округли сто одржи управо на овом месту, симболично. Симболизам овог места, зграде и сале је амбивалентан јер има своју мрачну и светлу страну. У данима Хабсбуршке монархије је било седиште Торонталске жупаније, монархије у којој су Срби и остали немађарски народи били национално обесправљени али исто тако са балкона ове зграде је пуковник ослободилачке војске Краљевине Србије Драгутин Ристић  17. новембра 1918. oбјавио слободу за све житеље Баната без обзирана националну и верску припадност. У спомен на носиоца објављене „златне слободе“ Краља Петра Првог Карађорђевића наш град је понео име Петровград фебруара 1935. године“.

 

 

Милин се осврнуо у уводној речи и на недавно одржану трибину у Културном центру Зрењанина и излагање панчевачког историчара Божовића и појединих дискутаната, којом је отворена јавна дебата о питању имена нашега града. Он је изнео мишљење, да је ово добра прилика, да јавност добије бољи увид у ставове историчара пореклом из наше средине, који треба, као представници фундаменталне хуманистичке науке, да дају свој стручни суд и своју коначну реч о овом питању.

 

 

Млади историчар др Александар Иванов, човек је који се бави позном историјом средњег века са посебним освртом на Банат, је изјавио да је по убеђењу монархиста али и да није члан Удружења грађана – Наш Град Петровград, које је недавно окупљено са циљем повратка имена граду.

 

 

 „Мој став је да овај град заслужује да носи име Петровград. Краљ Петар Ослободилац је донео слободу свим народима који су живели на овом простору, донео је опште право гласа свим грађанима  и он је просто симбол борбе, како за националну слободу тако и грађанске слободе које морамо поштовати ако желимо добро својој држави, ма шта били ми по уверењу, монархисти или републиканци. Када је реч о имену града, морамо узети у обзир да имена градова и улица треба да одражавају темељне вредности којима ово друштво тежи. На тај начин ми шаљемо другима поруку каквом друштву ми заправо тежимо, преко имена, личности и догађаја по којима називамо, посебно насељена места. У овом случају избор је, за нас историчаре од струке, једноставан. Са једне стране имамо краља Петра Првог Ослободиоца , за кога се везује историјски период „златног доба“ српске демократије. Жарко Зрењанин је био функционер КПЈ и нико не може порећи да је био  антифашиста али поред борбе против фашизма, он се борио и за успостављање једног тоталитарног, комунистичког поретка, који је однео бројне жртве, како у овоме граду, тако и у Србији. Тај поредак је оставио велике последице по грађане Србије, јер је гушио грађанска права и слободе. Постављам питање, да ли наша земља, покраина и град тежи и јесте парламентарна демократија или тежимо тоталитарном друштву попут Северне Корејe?“

 

 

У свом проницљивом излагању, које је на моменте прекидао цитатима из својих студија, велики познавалац историје пречанских Срба др Милан Мицић је описао контекст у коме је настала идеја и симбол да се један град у Банату назове именом Краља Петра Првог Ослободиоца.

 

 

„Овде сам да бих приказао историјске чињенице и околности које су, на крају, тридесетих година прошлог века, довеле до промене имена града у Петровград. Које су довеле до тога, да овај град задњих сто година има, али питање је да ли препознаје, свој идентитетски код. Историјски, ово је троимени град, који треба да одлучи шта је биће овога града. Ако се вратимо сто година у назад 1918. године, моного Срба Банаћана је било заробљено као аустро-угарски војници по руским логорима и тада се родило нешто, што до данас има своје последице и што увек истичем а то је, да су се многи од њих пријавили као српски добровољци и ратовали су на Добруџи, прешли су велика мора дошли у Солун и вратили се у Банат као победници. Један део њих је остао до краја лојалан Аустро-Угарској монархији а један део је прихватио идеје бољшевичке револуције и у Банат су се вратили као бољшевици.Ти људи који су до тада представљали јединствен свет, често се у времену које је наступило, више нису препознавали и нису разумели. Чини ми се да је тај процес кључан за разумевање овога о чему расправљамо сто година после, ту смо, да подсетимо њихове идејне или стварне потомке, да су они пре свега и даље комшије, рођаци, пријатељи. Свака врста расправе се мора водити са аргументима, разумом, међусобним разумевањем и без обзира како се град звао или које било идеолошко усмерење.“

 

 

На вечерашњи округли сто је био позван и др Филип Крчмар али је он због у напред испланираних обавеза био принуђен да изостане са овог округлог стола. Овај округли сто је био организован као дискусија историчара и историчари су имали предност приликом пријављивања за дискусију а потом се укључио и један број грађана. Нисмо чули у тој дискусији јасно формулисане идеје и ставове већ тражење идентитета у туђем, нејасном називу Бечкерек, идеолошки потрошеном Зрењанину и неком новом, трећем имагинарном називу кога не вреди ни помињати.

 

 

Закључци са овог скупа су јединствени и наводе на размишљање. Питање имена града је питање идентитета, мишљење је већине историчара и присутних. Република Србија и њен идентитет, не може да лежи у идентитету Хабсбуршке монархије ни  социјалистичке Југославије. Грађани могу да траже идентитет у тим прошлим временима али, како је рекао проф. Др Мицић, то ни из далека не личи на садашњи простор и садашње време. Петровград, као име, није симбол монархије, већ симбол Србије и Српског народа у перцепцији Срба ван некадашње територије Краљевине Србије, пре 1918. године. Петровград је симбол антифашизма, јер се појава имена града поклапа са првом жртвом фашизма у Европи, коју је дао Краљ Александар, својом погибијом 1934. године а након уласка нацистичке војске у Петровград 1941. године одмах је срушен споменик Краљу Петру и дат је захтев за промену имена града. Идентитетски код овога града у времену садашњем зове се – Петровград, закључак је са овог скупа.

 

 

Аутор: Саша Младеновић

Поделите:
ИСТОРИЈА ПЛИВАЊА У ИЗЛОЖБЕНОМ САЛОНУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА

ИСТОРИЈА ПЛИВАЊА У ИЗЛОЖБЕНОМ САЛОНУ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА

Изложба којом се обележава 160 година пливања у Зрењанину је отворена 23. фебруара, у 18 часова, у Изложбеном салону Историјског архива. Аутор изложбе „160 година пливања у Зрењанину и 70 година ПК „Пролетер“ је Саша Мирчетић, који је грађу за изложбу прикупио, уз свестрану помоћ Горана Живића и Синише Оњина. Успеху пројекта су посебно допринеле, директорка Народног музеја Зрењанин Јелена Гвозденац Мартинов као и директорка Историјског Архива Мира Баста.

 

 

Изложбу су отворили председник Пливачког савеза Војводине Александар Росић, помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура и председник ПК “Пролетер” Бранислав Влаисављевић. Протоколом отварања изложбе је руководио тренер ПК Пролетер секретар клуба Драган Јоцић. Подршку за организовање изложбе пружили су и Спортски савез Града, као и Пливачки савез Војводине.

 

 

Зрењанин се сматра зачетником организованог пливања како у Србији тако и у целој бившој Југославији. Већ 1855. године у локалним новинама објављен је оглас о упису у школу пливања, а 1881. године одржана је историјски контроверзна прва трка из “опкладе” на 3.000 метара, и то на потезу од данашњег Мотела до Капетаније. Забележено је да је победу однео један апотекар.

 

 

Аутор изложбе Саша Мирчетић, није крио задовољство због успешно реализоване изложбе и овом приликом је рекао:

 

 

“У новембру прошле године смо имали једно окупљање бивших спортиста и ту сам први пут дошао на идеју гледајући старе фотографије да нааправим ову изложбу. Нисмо се видели са неким пливачима и тридесетак година и почели смо да размењујемо старе фотографије. Сaкупили смо, испоставило се, велики број фотографија и видели да је то једна историја. У разговору са директорицом музеја дошли смо на идеју да се обратимо директорици архива која је здушно подржала нашу идеју да организујемо изложбу и данас заинтересовани грађани могу да је погледају, овде у салону архива.”

 

 

Изложба је посвећена генерацијама пливача, тренера и свих заљубљеника у пливачки спорт нашег града. Подељена је хронолошки у шест целина, почевши од половине 19. века, након чега се, могу уочити целине: оснивање клубова у међуратном периоду, пливање на Бегеју, на купалишту Бранкован, изградња отвореног и затвореног базена 1973. и 1981. године, па потом и 21. век и многе медаље и рекорди олимпијаца Мирославе Најдановски, Ивана Ленђера и Чабе Силађија. Последњи моменат са плаката је прослава 70. годишњице ПК „Пролетер“, која је обележена прошле године.

 

 

Председник Пливачког савеза Војводине Александар Росић је говорио о могућности да Пливачки савез Војводине помогне пливаче у промоцији овог спорта:

 

 

„Пливачки савез Војводине има велики потенцијал у овом тренутку али се све то мора изнова стварати и надограђивати. Морају се стварати неки нови клинци у овом спорту, како међу пливачима, тако и међу тренерима. Град Зрењанин проосто вапи и мора да добије један олимпијски базен који би био оспособљен не само за тренажни процес већ и за одржавање великих такмичења. Он то заслужује традицијом, која нам је презентована вечерас, тако и својим резултатима, великом енергијом, коју су давна поколења и садашњи људи уложили у овај спорт.“

 

 

Објављивањем првог огласа о покретању школе пливања Леополда Розенфелда, у великобечкеречком недељнику који је излазио на немачком језику „Вохенблат“ 1855. године, почиње историја пливања у нашем граду, по чему је Зрењанин један од зачетника овог спорта на територије Србије, а и тадашње крунске области Српског Војводства и Тамишког Баната у Аустрији, сазнајемо на изложби „160 година пливања у Зрењанину“ у изложбеном салону Историјског архива.

 

 

Протоколом отварања изложбе је руководио тренер и секретар ПК „Пролетер“ Драган Јоцић, који је рекао:

 

 

“Видели сте и чули шта је Иван Ленђер изјавио у овом филму, да смо ми пливачи једна велика породица и то је једна велика истина. Тако и доживљавамо овај догађај, видите да су се нашем позиву, да дођу на изложбу, одазвале генерације пливача. Мислимо, да ову традицију треба чувати. На рођендану, 70 година клуба “Пролетер” родила се ова идеја, разменили смо фотографије преко интернета и ето, имамо изложбу.”

 

 

На отварању изложбе приказан је кратак документарни филм снимљен 2012. године у продукцији јавног сервиса РТС-а у коме су о историји пливања у граду говорили истакнути спортски радници и пливачи нашега града.

 

Аутор: Саша Младеновић

Поделите:
МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ И ГРАД НА БЕГЕЈУ

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ И ГРАД НА БЕГЕЈУ

Туристичкa организациjе града Зрењанина представила је туристичке потенциjале града и понуду, с акцентом на могућности наутичког и цикло туризма у граду и околини. Јубиларни, 40. Међународни саjам туризма, отворен jе ових дана у Београду, под слоганом “Одмор те чека”. Ове године земља партнер jе Република Грчка, а учешће на манифестациjи узело jе 1200 излагача из 55 земаља.

 

 

Град сена сајму представио под познатим слоганом „Ту jе некад било море“. Презентовани су планови развоjа и проjекти у туризму, а промоциjи jе присуствовао велики броj гостиjу, новинара и посетилаца саjма. Промотерка Града Зрењанина била jе jедна од наjбољих српских пливачица, наша суграђанка Мирослава Наjдановски.

 

 

Обраћаjући се броjним представницима медиjа и гостима штанда Зрењанина, градоначелник Чедомир Jањић је истакао:

 

 

„… Ове године хоћемо да туристичке манифестације организуjемо на jош квалитетниjи начин него до сада и очекуjемо да буду оборени сви рекорди у посећености, коjа ниjе била мала ни претходних година. Велики jе то задатак, коjи, сигуран сам, сви заjедно, Град, Туристичка организациjа и сва jавна предузећа, угоститељи, грађани Зрењанина, можемо да реализуjемо, да наши „Дани пива“ буду манифестациjа на понос Србиjе, не само Зрењанина“, казао jе Јањић.

 

 

Директор Туристичке организациjе Зрењанина Зоран Љуботина се такође обратио присутнима:

 

 

„… Осим „Дана пива“ имамо много тога да покажемо и понудимо, од Царске баре, преко Ечке и дворца „Каштел“, до Тисе и Бање Русанде. Базирали смо се ове године мало више на наутички туризам и бициклизам, то jе нешто што jе перспектива… По први пут бићемо ове године у могућности да понудимо гостима туристичке вожње бродићем од Зрењанина до Титела, Сланкамена, Клека, Сечња и других места на рекама… „Веселом бегеjском регатом“ повезаћемо Зрењанин са општином Житиште, а ту су и програми на нашим купалиштима, на jезерима и на новоj талпи, коjу припремамо за купаче на Тиси“, казао jе Љуботина.

 

 

Градоначелник Jањић са сарадницима, након разговора са гостима штанда, традиционално jе посетио и штандове братских градова и градова приjатеља Зрењанина. На штанду Требиња разговарао jе о даљоj сарадњи два града.

 

 

Доброj атмосфери на штанду Туристичке организациjе града Зрењанина допринели су и музичари из нашег града, а гости су дочекани уз банатску погачу и аутентична банатска вина и остале традиционално квалитетне производе.

 

 

Петровград.орг & Град Зрењанин

Поделите: