100 НАЈЛЕПШИХ СЛИКА СРБИЈЕ  –  АЛИСА ЈУНУЗОВИЋ

100 НАЈЛЕПШИХ СЛИКА СРБИЈЕ – АЛИСА ЈУНУЗОВИЋ

Наша суграђанка Алиса Јунузовић ове године учествује на конкурсу ауторске фотографије“100 најлепших слика Србије“. Ако сте љубитељ ауторске фотографије и банатских пејсажа подржите је и гласате баш за њену фотографију на конкурсу „100 најлепших слика Србије“. Најбољих сто фотографија ће се наћи на изложби у Београду а њих дванаест ће се наћи и на најлепшем српском календару за 2018.годину.

 

Интернет платформа “Слике Србије” путем Инстаграма и Фејсбука промовише најлепше пејсаже Србије, скривена бајковита места наше земље и пределе изузетне лепоте за које нисте ни слутили да се налазе у нашој земљи. “Слике Србије” прати више десетина хиљада људи на друштвеним мрежама, а свака фотографија прикупи најмање хиљаду лајкова.

 

 

Региструјте се на: https://www.slikesrbije.rs/ . Потом кликните на: <3 !!! https://www.slikesrbije.rs/rang-lista…На линку за гласање је фотографија снимљена на Белом Језеру – Чапље кашикаре (Platalea leucorodia) позирају на „Златном“ Белом језеру – Банат, Србија.

 

Платформа “Слике Србије” организовала је овај велики фото – конкурс за све фотографе аматере и професионалне фотографе под називом “Сто најлепших слика Србије”. Такмичење траје од 3. до 30. новембра.

 

Алиса Јунузовић је рођена у Книну 79- те године. Била је радио водитељ и новинар а тренутно је незапослена.. Од недавно на адреси 23000 Петровград. Фотографија јој је страст … Успешно је похађала  Зрењанинску школе фотографије – предавач Јован Његовић Дрндак. Савладала је основни – напредни курс фотографије. Фотографије су јој у сарадњи са Фото савезом Србије излагане до сада у Будимпешти, Сегедину а ускоро се поставка изложбе очекује и у Београду и широм Србије. Члан је Фото савеза Србије и страствени ловац на макро фотографије.

 

 

 

 

Петровград.орг

Поделите:
СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – МОЛИ БОГА ЗА НАС

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – МОЛИ БОГА ЗА НАС

Онколошко одељење Опште болнице „Ђорђе Јоановић“ прославља већ деценију своју Славу, Светог Нектарија Егинског, што је и Слава истоимене капелице. И ове године на позив свештенства Светоархангелског храма (Руске Цркве) чијој парохији ова капела припада, одазвао се велики број здравствених радника, садашњих и бивших, пацијената и суграђана.

 

 

Литургију је у Капели посвећеној овом светом благоугоднику служио прота Бранко Попов, некадашњи старешина Цркве Светог Архангела Михаила (Руска Црква). Саслуживали су свештеници отац Петар Илић, отац  Иван Мучалов, отац Александар Нишевић, отац Дејан Бојанић и ђакон Предраг Ненин.

 

 

Славски колач је пререзан у дворишту испред Капеле и појани су тропари Светом Нектарију Егинском на чудесно лепом и сунчаном времену за ово доба године. Богонадахнуту беседу је одржао отац Иван Мучалов:

 

 

„Да ли су блажени тајкуни, прељубочинци, и они који иду широким путем или су блажени они који иду уским путем, који се одричу онога што је од овога света, што је пролазно и трулежно, који се непрестано кају за своје грехе, који се труде да победе себе, своје слабости, своје страсти, који се труде да љубе ближње и да имају љубав за свакога, као што Бог има и који нам пружа много и више од онога што смо заслужили. Такав пут је изабрао Свети Нектарије Егински, који је доказао да можемо у сваком времену да будемо светило свету, свећа која светли у мраку и обасјава оне што су у тами. Својим подвигом, својом жртвом, ми испуњавамо себе Божанским силама, испуњавамо се Богом и ми смо у Истини у Богу. Господ каже – „Ја сам пут, истина и живот. Ко следи мојим путем, пребива у истини и наслеђује вечни живот“.-беседио је отац Иван.“

 

 

Кума је ове године била Радмила Латинкић, главна сестра онколошког одељења ОБ „Ђорђе Јоановић“, која је дочекала госте делећи колач и кољиво.

 

 

Кумство Славе за следећу годину је примио Владимир Ћурчић, медицински техничар у ОБ „Ђорђе Јоановић“.

 

 

У Капели Светог Нектарија Егинског, у кругу зрењанинске Болнице, налазе се бројне вредне реликвије, као што су рецимо честице моштију Светог Нектарија Егинског које помажу и данас вернима који им притичу у невољи.

 

 

Аутори: Саша Младеновић & Хаџи Зоран Дујин

Поделите:
СЛОБОДАН МИЛИН : ВЕКОВИ ТРАЈАЊА СПЦ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

СЛОБОДАН МИЛИН : ВЕКОВИ ТРАЈАЊА СПЦ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ

Трибина под називом „Историја Српске Православне Цркве у Зрењанину“ одржана је на Аранђеловдан у малој сали Културног центра. Гост трибине је био Слободан Милин, историчар који ради у Историјском архиву Зрењанина. Модератор трибине је био политиколог и уредник ове врсте програма Мирослав Самарџић. Историчар Слободан Милин је на убедљив и оригиналан начин на трибини изнео на увид јавности документа, која се чувају у Историјском архиву Зрењанина и осталим архивима и која сведоче о континуитету мисије Српске Православне Цркве на подручју Баната a сежу од 15 века, доба српских деспота па све до 20 века.

 

Слободан Милин, историчар говори у порти Успенске Цркве на прослави годишњице оснивања СНО.

 

Историчар Милин се одмах оградио од временских оквира које постављају сачувана документа и јер њихов недостатак нужно не значи да у Банату није било Срба и неколико векова раније. Ти трагови су на жалост нестајали у освајањима туђинаца, бунама Банаћана, пожарима и поплавама. Милин је готово један час сликао простор панонске равнице између Тисе, Мориша, Дунава и Карпата. Простор на граници између два супротстављена велика царства Хабзбуршког и Отоманског. Простор који је према предању банатских Срба, као најстаријих становника, запамтио много немирних година у наизглед мирној равници.

 

Србин, најстарији орач банатске земље

 

Милин је на слајдовима поређао документа од којих сваки на свој начин подсећа на тешке услове у којима је деловала Српска Православна Црква у граду на Бегеју. Јеванђеље Петра Смедеревца оковано у Великом Бечкереку изванредан документ о мисији Цркве. Турски документи времена Мехмеда паше Соколовића и његовог Бештелека још увек су у некој турској архиви и чекају преводиоца и иситраживача. Архивски документи су у континуитету сачувани тек од 1853. године док су старија највероватније пострадала у смутним временима мађарске револуције 1848. године.

 

Богослужбене књиге сведоци векова Православља у Банату.

 

Везе данашњег  Зрењанина, односно Великог Бечкерека, Петровграда, са Србима и Српском Православном Црквом и њеном јерархијом сежу дубоко у позни средњи век, када су власт над оновременим Бечкеречком и његовом облашћу држали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, објашњава Милин.

 

Свети деспот Стефан Лазаревић симбол државотворног и православног идентитета Баната.

 

Ктитори манастира Дреновца који се, судећи по малобројним писаним траговима, налазио у околини данашњег Зрењанина били су или српски деспоти Стефан, Ђурађ, или угледне велепоседничке породице Јакшић и Белмужевић. Помени хиландарског метоха код Новог Бечеја живо сведоче о дубоким коренима и старини српског православља у Банату. Бечкеречки Успенски и Ваведенски храмови на чији помен наилазимо у Пећком катастигу, попису приложника из 1660. и 1666. године, највероватније су подигнути на темељима старијих и скромнијих православних богомоља које датирају из 15. века, каже Милин. Бечкеречка епископија помиње се већ након обнове Пећке патријаршије 1557. године која је васпостављена заслугама Мехмед-паше Соколовића. Временом је Бечкеречка епархија уздигнута у ранг митрополије, о чему нам сведоче записи о двојици архијереја, митрополиту Висариону из 1609. године и митрополиту Михаилу 1687. године, каже Милин.

 

Једна од Водица у околини Перлеза и Стајићева крије тајну порушеног манастира Дреновац.

 

Веома тешка времена наступила су с аустро-турским ратовима, а нарочито оном из 1716–1718. године. Враћање Баната под окриље Хабзбуршке монархије било је један од услова Пожаревачког мира 1718. године. Ондашња слика Бечкерека била је жалосна. Град попаљен, тврђава разрушена, а становништво највећим делом расељено. Куга која је харала Банатом 1735. године још је више допринела општој несрећи која је владала после ратова. У таквим условима су преостали бечкеречки Срби, махом трговци и занатлије, на месту оштећене богомоље започели зидање Успенског храма 1744. и довршили га 1746. године, највероватније на месту старог, трошног храма. Иако је црквени торањ са звоником подигнут тек 1758. године, о лепоти новосазиданог храма, али и о економском опоравку Срба Бечкеречана, сведочи опис цркава у Темишварској епископији из 1758. године, где стоји да је Успенска црква у Великом Бечкереку била једини храм у епархији покривен црепом.

 

Икона банатских Срба свечара.

 

Опис Успенског храма с инвентаром сачуван је у оквиру Домовног протокола из 1746. године. Срби су тада, као и 1773. године када су изнова пописани православни домови, чинили огромну већину варошког становништва. Први старешина новог храма био је протопрезвитер Илија Николајевић родом из Темишвара.

 

Свети Никола, икона са старих Двери Успенског храма.

 

Данашња црква Ваведења Пресвете Богородице подигнута је 1777. године на темељима старијег храма који је такође био посвећен празнику Ваведења. Из протокола Темишварске епархије (1758) види се да је стара црква била саграђена од непечене цигле (ћерпича) и да је имала дрвени торањ.

 

Торањ Ваведењског храма, некада је био дрвен попут торња у Ечки.

 

Записници црквених и црквеношколских одбора, које чине локални угледни Срби, лаици дају нам важну грађу за историју насеља овог дела Баната, то је грађа Бечкеречког протопрезвитеријата. Међу њима се издваја један који нам презентује Милин, наиме Црквена општина шаље делегацију виђених Срба на свечаност прославе пунолетства кнеза Милана IV Обреновића у Београд. Дирљив запис манифестације српског родољубља и патриотизма на крају странице је од цензора прешкрабан. Очит доказ за историјску оцену Аустро-угарске империје као тамнице народа.

 

Разгледница из Градне улице са почетка XX века и прецртан ћирилични натпис као документ о нетолеранцији.

 

Од докумената ту су молбе, пописи ученика, спискови црквених бирача. На једном списку неоправданих изостанака и кажњених ученика због тога изговори српских ратара, чији синови одсуствују од наставе збор орања. Ни помена о вршњачком насиљу које тишти данашње школство.

 

Капелица Светитеља. Фото: jером. Игнатиjе Шестаков

Капела јединог градског светитеља Преподобног Рафаила Банатског.

 

Пажњу привлаче записи с маргина старих богослужбених књига,  записи о великом пожару који је задесио Велики Бечкерек 1807. године, у месецу августу, који је био катастрофалан, каже млади историчар а преживеле су само Успенска Црква и Римокатоличка јер су имале једине кров покривен црепом. Цреп на нашој Цркви сведочи о економској снази парохијана.

 

Запис о великом пожару који је прогутао град.

 

У периоду између два светска рата Српска православна црквена општина у Бечкереку, односно Петровграду, посветила се обнови храмова. Успенски храм је обновљен 1928. године, када је спроведена и електрификација. По жељи владике банатског Георгија Летића почео се зидати манастир преподобне Меланије Римљанке који је освештан након његове смрти 1935. године.

 

Протокол са почетка XVIII. века који сведочи o континуитету.

 

У дискусији која је потом уследила, присутне је највише интересовало питање укидања епископије и митрополије у граду и иницијатива слависте Сандића за повратак титуле богохранимаго града, што је поменуо Слободан Милин. Срби су увек били знатна већина у граду али непосредно након аустроугарске нагодбе, па до 1946.године политика мађаризације уродила је плодом у самом граду, тако да су Срби постали релативна мањина. Повлачење границе са Румунијом после Великог рата, премештањем епископије у Кикинду, потом у Вршац, победом комунистичке идеологије, питање епископије је препуштено забораву…

Приредио: Саша Младеновић

Поделите:
ХРАМОВНА СЛАВА – АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО И РУСКА ЦРКВА

ХРАМОВНА СЛАВА – АРХАНЂЕЛ МИХАИЛО И РУСКА ЦРКВА

У славу Господњу, а у част Арханђела Михаила, предводника војске Господње, обележена је у Зрењанину (Петровграду) храмовна Слава Руске цркве или Цркве Светог Архангела Михаила. Торжественом Литургијом је началствовао је протојерејставрофор у пензији Бранко Попов са свештенством храма.

 

 

Литургији су саслуживали, парох прве парохије протојереј Петар Илић, друге парохије  јереј Миодраг Станојевић, треће парохије јереј Веселин Влашки, који је и старешина храма, четврте парохије јереј Дејан Бојанић.

 

 

Старешина храма јереј Веселин Влашки је заблагодарио Господу и Светом Архистратигу Михаилу на данашњем Богом подареном светковању и дану. Јереј Веселин је позвао вернике да се још једном окупе на празник болничке капеле на дан Светог  Нектарија Егинског, те на духовну академију која ће бити одржана у суботу у Великој свечаној сали Градске куће у вечерњим сатима на којој ће појати сви градски духовни хорови.

 

 

Стари прота Бранко Попов је поздравио окупљене свечаре и вернике, реквши да се увек радује позиву свештеника и народа које долази из његовог Петровграда, како би заједнички прославили храмовну Славу Светог Архистратига Михаила. Михаило на Јеврејском језику значи онај који је као Бог, или ко је раван Богу. Свети Михаило изображава се још од првих времена Хришћанских као војвода који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. Архангел Михаило саматра се нарочито чуварем Вере Православне и борцем против верских јереси.

 

 

Својим изванредним појањем мешовити хор Светог Архистратига Михаила из Руске Цркве којим руководи брачни пар Досковић, уз искусне појце чтечеве и хоровођу хора Жене Мироносице Зорицу Кецић,  увеличао је ово Литургијско сабрање.

 

 

После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши – Причешћу, свештенсктво је пререзало Славски колаче. Цела црква је данас појала небозмени тропар Архистратигу Михаилу.

 

 

Војсковође небеских војски, непрестано вас молимо ми недостојни да вашим молитвама заштитите нас заклоном крила ваше непропадљиве славе, чувајући нас који падамо на колена и усрдно вапијемо: Избавите нас од невоља као војсковође виших сила.

Тропар Светом Архангелу Михаилу и Небеским Силама (глас IV)

 

 

Кума овогодишње славе је била Марија Мучалов са својом децом и унукама а за следећу годину кумовску ружу је преузела Душка Павлов Станков са мужем Мишом Станковим.

 

 

За све верне је приређена трпеза љубави у Парохијском дому при храму Светог Архангела Михаила.

 

 

Када су Турци протерани са ових простора и након Карловачког мира 1699. године нова власт (Аустријска) преуредила је ову зграду данашњг храма у злогласну тамницу „Мункач“ у којој је тамничила Српске ратаре што нам потврђују откривене кости нађене приликом рестаурације 1963. године. Падом Аустроугарске царевине укинута је тамница и овај простор 1925. године добијају досељеници из Русије, избегли након Октобарске револуције 1917. У тадашњи Петровград дошло је око 600 руских досељеника. Богослужења су за овај дубоко веран народ била изузетно важна те су они након неког времена сналажења и импровизације места где ће се недељом и празницима окупљати на молитву, добили 1925. године простор где се сад налази храм Светог Архангела Михаила и изградили свој храм. Руско богослужење је одржавано до 70-тих година када је споразумом Патријаршија оваја овај храм прешао у јуриздикцију СПЦ. Народ га и даље зове Руска Црква.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Јованка Ђатков)

Поделите:
СЛАВА ОНКОЛОШКОГ ОДЕЉЕЊА И БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ

СЛАВА ОНКОЛОШКОГ ОДЕЉЕЊА И БОЛНИЧКЕ КАПЕЛЕ – СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ

Слава Онколошког одељења Опште болнице “Ђорђе Јоановић” у Зрењанину и слава болничке капеле – Свети Нектарије Егински биће и ове године прослављена на дан 22.11.2017. године. читањем акатиста Светитељу у 7:30 часова и Светом Литургијом у 8:00 часова.

 

 

И ове године се очекује присуство великог броја верника, здравствених радника, грађана и бивших и садашњих онколошких пацијената. Свети Нектарије Егински прославља се у народу као велики заштитник и пред Богом заступник оболелих од малигних болести.

 

 

У капели која се налази у кругу ОБ “Ђорђе Јоановић” ће бити одржано богослужење и резање Славског колача. Кума овогодишње Славе је медицинска сестра Радмила Латинкић.

 

 

Службу светитељу ће служити свештенство Светоархангелског храма (Руске Цркве).

 

Аутор: јереј Петар Илић

http://petrovgrad.org/zdravstvo-srp/bolnicka-kapela-sv-nektarija-eginskog-u-petrovgradu/

 

Поделите: