ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП ГРАДОВА ВОЈВОДИНЕ НА МЕЂУНАРОДНИМ САЈМОВИМА

ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП ГРАДОВА ВОЈВОДИНЕ НА МЕЂУНАРОДНИМ САЈМОВИМА

У Покраjинскоj влади данас jе потписан Споразум о сарадњи између Покраjинске владе и осам градова у АП Воjводини о заjедничком наступу на великим европским и светским инвестиционим саjмовима. У име Града Зрењанина споразум jе потписао градоначелник Чедомир Jањић.

 

 

Потпредседник Покраjинске владе Ђорђе Милићевић изjавио jе да споразум има циљ да се на ефикасниjи и бољи начин промовишу економски и привредни потенциjали АП Воjводине.

 

 

“Србиjа и Воjводина су добро место за улагање и то желимо да покажемо на наjбољи могући начин и да кроз оваj модел привучемо што више инвестициjа и у ових осам градова, као и у свих 45 локалних самоуправа у Воjводини. Удружили смо знање и средства Покраjинске владе и осам градова да наше потенциjале представимо на наjважниjим међународним инвестиционим саjмовима“, рекао jе Милићевић.

Споразумом jе предвиђено да се при краjу сваке године, донесе календар наjзначаjниjих саjамских манифестациjа у наредноj години. Данас су га, уз градоначелника Jањића, потписали градоначелници Новог Сада Милош Вучевић,Суботице Богдан Лабан, Панчева Саша Павлов, Сомбора Душанка Голубовић, Сремске Митровице Владимир Санадер, Кикинде Павле Марков и Вршца Драгана Митровић.

 

 

Градоначелници свих осам градова у Воjводини заjеднички су закључили да постоjе велике потребе за удруженим наступом, jер то омогућава бољу препознатљивост градова у Воjводини на међународним признатим саjмовима.

 

Извор и фото: Влада АП Воjводине  http://www.mediaportal.vojvodina.gov.rs

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ НА ЈУБИЛЕЈУ КОМПАНИЈЕ НИС – ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЈАЊИЋ НА ЈУБИЛЕЈУ КОМПАНИЈЕ НИС – ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО

У оквиру конкурса “Заjедници заjедно”, компаниjа “НИС” је у пословном центру ове компаниjе представила резултате сарадње “НИС-а” и локалних заjедница из целе Србиjе са коjима та компаниjа сарађуjе већ девет година. Програм “Заjедници заjедно” доприноси унапређењу живота кроз реализациjу различитих проjеката у 11 градова. Зрењанин jе jедан од градова укључених у програм, а у његово име свечаности jе присуствовао градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић.

 

 

Присутни су могли да виде и филм о проjектима коjи су успешно реализовани у Граду Зрењанину, а њих jе, да подсетимо, више од 130.

 

 

Присутнима су се обратили генерални директор “НИС-а“ Кирил Тjурдењев, потпредседник Покраjинске владе Ђорђе Милићевић, заменик градоначелника Београда Андреjа Младеновић, као и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

 

 

Како jе речено на свечаности организованоj поводом резултата конкурса, ове године фокус jе био на подршци приоритетним капиталним проjектима. Конкурсом jе било обухваћено пет области, а то су екологиjа, наука, образовање, jавно здравље, социjална заштита, култура и спорт. На основу спроведеног анкетирања грађана и истраживања кључних области за улагање у средини у коjоj живе, изабране су до три приоритетне области у свакоj локалноj заjедници.

 

 

Општине и градове су представили носиоци и корисници проjекта, коjи су реализовани на териториjи локалних заjедница у коjима ”НИС” реализуjе програм “Заjедници заjедно”.

 

 

Поред званичне презентациjе резултата програма, општине и градови су се представили и своjим аутентичним производима, храном, народним ношњама, коjи су презентовани у фоаjеу НИС-овог пословног центра у Новом Саду.

 

 

Програм “Заjедници заjедно“, “НИС“ спроводи већ девет година и до сада jе подржано преко 900 проjеката коjи су, како jе наглашено, допринели социjално-економском развоjу општина и градова у коjима компаниjа послуjе. Кроз оваj програм подршке локалним заjедницама “НИС “ jе до сада донирао више од 900 милиона динара.

 

Приредио: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

ДОБРОВОЉЦИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ДОБРОВОЉЦИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Изложба „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ је свечано отворена, 17. новембра, у Малом салону Народног музеја Зрењанин. Ауторка изложбе је Владислава Игњатов, кустос историчар зрењанинског Народног музеја. Изложбу „Добровољци средњег Баната у Првом светском рату“ можете погледати до 15. децембра у Малом салону Народног музеја Зрењанин.

 

 

Изложба је приређена поводом обележавања годишњице ослобођења Великог Бечкерека, потоњег Петровграда у Првом светском рату 1918. године. Изложба представља допринос култури сећања и памћења на славне и тешке догађаје из Великог рата, али превасходно сећање на добровољце, људе који су се у српској војсци нашли по сопственом избору из патриотских, родољубивих и националних побуда.

 

 

О добровољцима средњег Баната у Првом светском рату, говорио је, свакако најбољи познавалац ове историјске тематике др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе и рецензент каталога за ову изложбу.

 

 

“Мотив Срба из Аустроугарске за добровољство у српској војсци била је српска национална идеја, док је код Хрвата и Словенаца у заробљеништву у Русији и у печалби у САД постојало изразито прохабсбуршко расположење, па из њихових редова нису могли бити активирани добровољци за српску војску.Само појединци из хрватских и словеначких интелектуалних слојева приступали су као добровољци у српску војску вођени југословенском идејом… Добровољци српске војске у рату 1914 –1918. године  углавном су Срби аустроугарски држављани из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Црногорског Приморја, који су својим чином из угла аустроугарских власти постајали „велеиздајници“, тј. у случају заробљавања били су убијани, а њихове породице биле су интерниране у аустроугарске логоре и имовина им је конфискована. Масовно добровољство Срба из ондашње Аустроугарске у српској војсци у Великом рату било је врхунац идеје националног уједињења српског народа.”

 

 

Председник Удружења ратних добровољаца 1912 -1918 њихових потомака и поштовалаца” Борислав Новаковић је испред потомака рекао о јуначким прецима:

 

 

„Веровали су у слободу и у време када човек неће бити нечовек човеку. Хвала им за остварене снове, јер и ми данас учимо од њих.“

 

 

Поставка обухвата 29 паноа и говори о добровољцима средњег Баната, како онима који су до Првог светског рата живели на овим просторима, тако и добровољцима из Босне, Херцеговине, Лике, са Кордуна, из Баније и Црне Горе а њихови потомци су данас, такође Банаћани.

 

 

Ова изложбу би требало да посети сваки ученик од осмог разреда основне школе па на даље јер она сведочи да су Срби из средњег Баната дали знатан допринос победи српске војске у Првом светском рату, националном ослобођењу, као и уједињењу српског народа и стварању југословенске државе 1918. године. Још није касно, да неки савесни  наставник историје, неке од многобројних школских установа у граду или насељеним местима, доведе ученике и учини наставу из историје интерактивном.

 

Приредио: Саша Младеновић (Фото: Бранка Јајић и НМЗ)

ТРЕЋА СВЕТОАРХАНГЕЛСКА АКАДЕМИЈА И СЛАВА ХОРА „АРХАНГЕЛ МИХАИЛО“ У ПЕТРОВГРАДУ

ТРЕЋА СВЕТОАРХАНГЕЛСКА АКАДЕМИЈА И СЛАВА ХОРА „АРХАНГЕЛ МИХАИЛО“ У ПЕТРОВГРАДУ

Синоћ је у Барокној сали скупштине града одржана, трећа по реду, Светоархангелска свечана академија у организацији (храма Светог Архангела Михаила) или Руске Цркве у Зрењанину ( Петровграду).

 

 

Свечаност је отворио Црквени хор „Жене Мироносице” композицијом „Оче наш”, коју је уз пратњу чланица извела диригенткиња Зорица Кецић. Своје извођење започеле су и завршиле препознатљивим духовним репертоаром.

 

 

Отац Веселин Влашки, старешина храма, одржао је пригодну беседу, честитао празник и Славу хору и поздравио све присутне.

 

 

Затим су у програму наступили женски и дечји хор Светог Архангела Михаила одпевавши пригодан и за ову прилику, пажљиво одабран репертоар.

 

 

Славски угођај својим чаробним гласом употпунила је Милица Досковић уз музичку пратњу свог супруга Давора Досковића извевши руско – српски триптих песама.

 

 

Као гост представио се дечји црквени хор „Светих отаца” из Клека којим диригује Сања Радовановић.

 

 

За сам крај ове дивне вечери имали смо прилику да чујемо и хор Основне школе „Петар Петровић Његош” који са пуно љубави воде учитељице Лидија Голић и Наташа Френц.

 

 

Академију су водили Мирјана и Саша Младеновић, који нас је провео кроз бурну али и занимљиву историју Руске Цркве у Зрењанину (Петровграду).

 

 

Након програма уследило је дружење најмлађих учесника хорова уз послужење.

 

 

Аутор: Mирослава Малбашки (Фото:  Девић & Младеновић)

ПОТРАГА ЗА МАНАСТИРОМ ДРЕНОВАЦ БИСЕРОМ ДУХОВНОСТИ

ПОТРАГА ЗА МАНАСТИРОМ ДРЕНОВАЦ БИСЕРОМ ДУХОВНОСТИ

Срби из Перлеза су се од памтивека духовно окупљали око места за које је постојала легенда да се некада налазио древни српски манастир Дреновац на потезу Горње Ливаде код бунара Свете Водице у атару Стајићева. Тај манастир је био подигнут у време када су овим делом Баната и Торонталском жупанијом владали српски деспоти из лозе Бранковића и Лазаревића. Да ли је то место на којем се налазио манастир Српске Православне Цркве – Дреновац.

 

 

Прота Милош Поповић је после дугог истраживања изнео претпоставку да се манастир налазио, на излазу из данашњег села Стајићева, на избрешку поред Београдског пута, на потезу Тигањица, где се 1848. одиграла и битка а које је до данас остало обележено једним зиданим стубом и крстом. Он је само споменуо култне Свете Водице у атарима Стајићева и Перлеза. Где се тачно налазио овај манастир, и ком светитељу је био посвећен и даље је нејасно јер прота износи претпоставке да је можда био посвећен Успењу Пресвете Богородице а можда и Слави деспота Бранковића Светом Николи?

 

 

Манастир је могао настати и много раније у време владавине овим крајевима бугарских великаша Глада и Ахтума али је у 15. веку доживео обнову, под Бранковићима. Српски феудалац који је имао поседе у Србији и у Угарској Милош Белмужевић повезан је са помињањем овог манастира. Извори казују да је он дошао у неки српски манастир који се налазио негде близу реке Тисе (можда пре Бегеја) и који је био посвећен Успењу Пресвете Богородица са својим сином Вуком када је упао у турску заседу. У заседи му гине син јединац Вук.

 

 

Много касније у Пећком катастигу 1666.године забележен је боравак српских монаха у овом манастиру који је био мушки, имао свог игумана, јеромонаха и двојицу монаха. Пећки монаси су дошли из Бечкерека, преко Мартинице ( данас у атару Лукићева а то је и стари назив села Ечка) и после извесног времена приспели у Дреновац. Из њега су продужили за село Сиге ( стари назив једног дела Перлеза). Перлежани дубоко и данас верују да је манастир Успења Свете Богородице или Дреновац био на простору култног места Свете Водице, извора притоке Бегеја који се зове Петра.

 

 

Године 1997. на овом потезу су вршена нека археолошка истраживања у којима је откривена грађевина размера 15X15 метара и 80 гробова, на неких 150 метара источно од капелице и бунара. Прота Недељко Мендебаба каже да је Вукица Поповић својевремено пронашла у Бечу, стару аустријску мапу, на којој се јасно види уцртан положај манастира Дреновца, код једног великог извора а одмах у продужетку се према насељу  Мартиница пружа један рукавац Бегеја, што веома подсећа на речицу Петру.

 

 

Још је занимљивије објашњење које је дао верни народ тадашњем пароху Мендебаби када се 80-тих година 20.тог века окупљао око култног места Водице у Крсном ходу или Литији која је ношена. Док су ишли према Водици, целом дужином пута, парох је приметио поред друма, са обе стране, да свугде има младих шибљика неке дрвенасте биљке, за коју није знао како се зове. Народ му је рекао да се то шибље које дивље расте од памтивека у том крају зове дрен. Мени је онда било јасно, сведочи стари прота, зашто је и манастир добио име по фитониму, Дреновац.

 

 

У потрази за овим локалитетом чланови редакције Петровград.орг су отишли на потез о којем је говорио прота Мендебаба. Затекли смо капелу и каптиран извор у веома лошем стању јер ју је веома нагризао зуб времена. Потез је међутим идеалан за људско станиште са обиљем вода, изворима. Положај места је веома погодан у заветрини лесне греде која га окружује са севера и истока.

 

 

Још је местимично очувана по која шумица на греди а има и дивљачи. Пашњака је у околини било више, сада су устукнули пред зиратним земљиштем. Прота Милош Поповић наводи да је Мехмед паша Соколовић поклонио манастиру велики број грла бикова и коза, таквом крду су били потребни пашњаци и ниско растиње којег је овде морало бити у изобиљу.

 

 

Заиста је крајње време да надлежни у овој држави, покрајини и граду уоче значај ових археолошких локалитета и предложе заштитна ископавања како би се са овог бисера духовности на овим банатским просторима скинуо вео заборава.

Истраживање спровели на терену: Владимир Бурсаћ & Саша Младеновић (историчар Слободан Милин)

Send this to friend