ПОДРШКА ДУХУ ПРЕДУЗЕТНИШТВА  –  ЗР – БИЗНЕТ

ПОДРШКА ДУХУ ПРЕДУЗЕТНИШТВА – ЗР – БИЗНЕТ

Министар привреде у Влади Републике Србиjе Горан Кнежевић свечано jе, у реновираноj спортско – саjамскоj хали “Медисон” у Зрењанину отворио прву саjамску манифестациjу “ЗР- БизНет”, коjу под слоганом “Повежи се” организуjу Град Зрењанин и Униjа послодаваца Србиjе – Послодавци Зрењанин. Саjамска манифестациjа “ЗР-БизНет” окупила jе 65 излагача а у простору хале “Медисон” и испред ње, одржано је више презентациjа, округлих столова, промоциjа, Б2Б разговора, продаjних изложби и других пратећих садржаjа.

 

 

Министар привреде у Влади Републике Србиjе Горан Кнежевић jе нагласио да jе локалпатриота. Ову манифестациjу одликује дух предузетништва а предузетништво jесте jедан од основних приоритета Министарства привреде. Министар је навео макро економске показатеље који говоре о привреди Србиjе. Прошле године остварен је раст друштвеног бруто производа од 2,8 процената. Ове године он ће бити нешто умањен због суше, али већ у току 2018. године очекуjе се раст БДП-а између 3,5 и 4 процента. У првих седам месеци, директне стране инвестициjе у Србиjи износиле су 1,2 милиjарде евра. Стопа незапослености је спуштена, за ове три године, са 26 процената на 11,8. Посебно охрабрује стање jавних финансиjа где је, за првих седам месеци, остварен суфицит у буџету.

 

 

Наредни задатак Владе је да добре макроекономске резултате преточи у модерну и ефикасну привреду.

 

 

“Прави ослонац и полуга за то jесу управо мала и средња предузећа. Данас их у Србиjи има преко 360 хиљада и она запошљаваjу 900 хиљада људи. Спознаjући то и желећи да помогнемо том наjвиталниjем сектору наше привреде, Влада Србиjе jе претходну годину прогласила за “Годину предузетништва”. Постигли смо у њоj одличне резултате, 17 хиљада нових предузећа више него 2015. године, 70 одсто већа нето добит него претходне године и 30 хиљада нових радних места. Због свега тога одлучили смо у Влади Србиjе и Министарству привреде да ту подршку за прошлу годину продужимо у континуитету на следећу децениjу и да прогласимо “Децениjу предузетништва”. Само у овоj години Влада jе издвоjила 18,2 милиjарде динара за помоћ малим и средњим предузећима, од тога 7,6 милиjарди неповратних средстава, као и преко 500 милиона евра врло повољних кредитних средстава”, истакао jе министар привреде.

 

 

Претходно су се присутнима обратили градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић у име организатора и Драгољуб Бjелоглав у име генералног покровитеља, Домаћег трговачког ланца ДТЛ. Градоначелник jе подсетио да jе реконструкциjа хале “Медисон” урађена управо с намером да се у њоj организуjу манифестациjе попут ове.

 

 

“ Наше индустриjске зоне су проглашене међу наjбољима у jугоисточноj Европи, одредили смо нових 550 хектара за проширење индустриjских зона. Знамо с каквим инвеститорима преговарамо и шта радимо и сигуран сам да ће Зрењанин у наредном периоду опет бити велики индустриjски центар, не само у Србиjи већ и у региону”, нагласио jе Jањић, уз жеље да се сви излагачи на саjму успешно представе, и у складу са слоганом манифестациjе, “успешно повежу”- рекао је Јањић.

 

 

У простору хале “Медисон” и испред ње, одржано је више успешних презентациjа, округлих столова, промоциjа, Б2Б разговора, продаjних изложба и других пратећих садржаjа.

 

 

Посетиоци су били сведоци успешне реализациjе  ове идеjе и манифестације која jе заживела. Нови простор донео је и нове идеjе, нови искорак, ново повезивање предузетника у циљу размена идеjа  и примера добре праксе, прилагођавање бизниса новим и савременим трендовима.

 

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

УЛОГА ЗНАМЕНИТИХ ЛИЧНОСТИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ТОКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ( III део)

УЛОГА ЗНАМЕНИТИХ ЛИЧНОСТИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ТОКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ( III део)

Историчар Ванда Војводић Мицова која ради у Историјском архиву Зрењанин објавила је на друштвеним мрежама свој рад о великим историјским личностима овога народа који су били прегаоци у националном раду на ослобођењу и уједињењу овога града и околине са матицом Србијом. Уз њен пристанак, као њен допринос успешном раду портала Петровград.орг, преносимо у наставцима овај значајан рад, део који говори о др Миши Матићу.

 

Зграда Торонталске жупаније данас

 

Град Велики Бечкерек имао је изузетан значај за Аустроугарску јер је био центар Торонталске жупаније која се граничила са Србијом. Осим бројних Срба у граду постојала су и бројна српска насеља око града.  Угарска влада је зато у Великом Бечкереку спроводила интензивну мађаризацију. На челу борбе за очување националног идентитета у нашем граду стала је српска интелигенција.

Српске победе у Балканским ратовима изазвале су праву еуфорију међу Србима у Великом Бечкереку. У време затегнутих националних односа долази до Сарајевског атентата 28. 06.1914. године .

 

Српска артиљерија на бојишту

 

Након објаве рата Аустроугарска је прогласила увођење преког суда и тада почиње терор над српским становништвом и осталим слободољубивим људима у граду и околини. Похапшени су сви виђенији Срби, а већина њих је била ухапшена само због своје националне припадности. Хајка на поједине Бечкеречане почела је дан након атентата…

Страдање др Мише Матића

 

Др Миша Матић ( 1883. – 1950. год.) Један од заслужних националних радника

Кога нису нашли код куће, односно у граду тражили су га по целој држави. Као на пример др Мишу Матића  , лекара , којег су ухапсили док је био у гостима у Белој Цркви. Др Миша Матић провео је осам месеци у темишварском затвору, а потом је под јаком стражом спроведен на фронт, прво у Галицију, па на Сочу.

Др Миша Матић, рођен је у Опову 1883. године. Медицину је завршио у Будимпешти као питомац чувене установе Текелијанума. После завршених студија доселио се у Велики Бечкерек 1910. године где је отпочео лекарску праксу.

Још у Будимпешти био је председник друштва „Коло младих Срба „. Један је од оснивача соколског друштва у Великом Бечкереку 1912. године.  Основао је друштво „Узданица“ , био је председник Јадранске страже и културно просветног одседка „Сокола.“

 

 

Поштовани лекар и грађанин Петровграда

 

По завршетку рата постао је управник жупанијске болнице (шеф одељења за унутрашње болести бановинске болнице у Петровграду).

 

Управа Соколског друштва „Матица“ 1933. године крајње десно др Миша матић

 

Један је од писаца поглавља знамените монографије „Петровград“. Написао је поглавља о Бановинској болници у Петровграду, прву кратку историју ове установе и поглавље о Обласном одбору Јадранске страже  у Петровграду чији је био председник након смрти знаменитог др Јована Стајића.

 

Председник Обласног одбора Јадранске страже у Петровграду

 

Био је веома цењен као културни и друштвени радник и хуманиста. Умро је у Зрењанину 1950. године.

 

Аутор: Ванда Војводић Мицова

 

Како је говорио др Миша Матић

 

Соколско друштво Велики Бечкерек  „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930.  Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра.  Том приликом поделио је  обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ.  Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела : техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор  „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске редове.    Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими.  Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање.

 

(Аутор: Саша Недељковић“ Соколска жупа Велики Бечкерек“)

РВАЧ ВИКТОР НЕМЕШ ШАМПИОН СВЕТА

РВАЧ ВИКТОР НЕМЕШ ШАМПИОН СВЕТА

Виктор Немеш jош jедан jе из плеjаде наших рвача коjи jе успео да освоjи наjсjаjниjе одличjе на светском шампионату, вративши се из Париза пре месеца дана као наjбољи рвач планете грчко-римским стилом у категориjи до 75 килограма. Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац приредио jе у Градскоj кући приjем за светског шампиона у рвању, члана Рвачког клуба “Пролетер” и репрезентативца Србиjе Виктора Немеша и председника рвачког националног савеза, нашег суграђанина Жељка Траjковића.

 

 

На путу до шампионског трона, наш рвач је савладао петорицу jаких конкурената руске и иранске шампионске школе рвања, четворицу с некадашње териториjе Совjетског Савеза а познато је да је та школа и даље најбоља на свету..

 

 

Он jе у финалноj борби савладао Руса Александра Чекиркина резултатом 4:1. На походу до светског злата и наjвећег успеха у досадашњоj кариjери прво jе савладао Иранца Саида Морада Абдавалиjа са 2:1. У осмини финала био jе бољи од Казахстанца Максата Jережепова резултатом 3:1, док jе у четвртфиналу, у наjнеизвесниjоj борби на овом шампионату, славио против Jермена Карапета Чалхана 2:1. У полуфиналу jе неочекивано лако савладао Белоруса Казбека Киолу са 7:0.

 

 

Председник Рвачког савеза Србиjе Жељко Траjковић каже да jе у Паризу одржано jедно од наjjачих светских првенства до сада, одлично организовано, а да су, уз Виктора, запажене наступе имали и други наши рвачи, пре свих његов рођени брат Мате Немеш. Популарни Трајс је посебно нагласио да се искристалисала група наших квалитетних рвача, шесторица њих, коjи су сви кандидати за медаље на будућим шампионатима и да у наредном периоду за резултате рвања у Србиjи не треба бринути.

 

 

Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац приредио jе поводом овог великог спортског успеха у Градскоj кући приjем за светског шампиона и председника рвачког националног савеза. Приjему су присуствовали и помоћник градоначелника Симо Салапура и генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина Вукосава Ђапић Атанацковић.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ У ЗНАКУ ПРЕПОДОБНОГ РАФАИЛА БАНАТСКОГ

МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ У ЗНАКУ ПРЕПОДОБНОГ РАФАИЛА БАНАТСКОГ

Мешовити хор Певачког друштва “Преподобни Рафаило Банатски”, под диригентском палицом Сенке Милисављевић, победио jе у натпевавању хорова на 52. „Мокрањчевим данима“ у Неготину. Зрењанински хор, по одлуци стручног жириjа, исказао jе певачко умеће за ниjансу боље и квалитетниjе у jакоj конкуренциjи хорова из Србије и окружења. Истина је, међутим да је победа била неупитна и потпуна. Улице Неготина 52. пут оживеле су уз звук Мокрањчеве музике броjних учесника фестивала коjи славе његово име и музичку заоставштину. 

 

 

На овој манифестацији су поред нашег хора наступили и Камерни мешовити хор “Лола” из Сараjева (БиХ), Градски мешовити хор “Абрашевић” из Ваљева, Мешовити хор Министарства одбране и воjске Србиjе из  Београда и Вокални ансамбл “Фортисимо” из Бургаса у Бугарскоj.

 

 

Стручни жири у саставу – музиколог проф. др Соња Маринковић, диригент др Милоjе Николић и диригент мр Тамара Адамов Петиjевић, имао jе тежак задатак jер jе квалитет хорова био изузетно добар и уjедначен, те да су ниjансе одлучиле о победнику – истакао jе председник жириjа др Милоjе Николић.

 

 

Ипак, како сазнаје Петровград.орг од самих актера ове победе ради се о правом триумфу нашег хора који је иза себе за чак осам поена оставио другопласирани хор, што се пре може сматрати апсолутном победом квалитета а не тек куртоазном нијансом. Победнички хор, осим престижне награде, Статуете Стевана Стоjановића Мокрањца има и част да на наредним Мокрањчевим данима приреди целовечерњи концерт.

“Била нам jе велика част када смо позвани да учествуjемо у натпевавању, а победа jе посебно признање за све нас.  Ми смо црквени хор и Мокрањца често изводимо. За наредну годину припремићемо jош неколико његових песама” поручила jе диригент мр Сенка Милисављевић.

 

 

Чланови нашег хора прославили су победу певаjући у недељу на Светоj Литургиjи у саборном храму Свете Троjице у Неготину, благодарећи и величаjући име Господње.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: ПД „Преподоби Рафаило банатски“)

 

 

ИТАЛИЈАНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

ИТАЛИЈАНСКИ ПРИВРЕДНИЦИ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА

Пословни сусрет италиjанских и српских привредника одржан jе у Барокноj сали Градске куће и окупио jе представнике италиjанских компаниjа, развоjне агенциjе Воjводине, Средњобанатског округа, Града Зрењанина и домаћих и страних привредника коjи послуjу у нашем граду. Након састанка у Барокноj сали организована jе и заjедничка посета италиjанске делегациjе индустриjским зонама. Циљ сусрета је могућност проширења сарадње у области привреде између двеjу земаља.

 

 

Током сусрета у Барокноj сали гостима из Италиjе представљени су потенциjали Зрењанина, као и могућности за започињање инвестициjа, погодности коjе Град пружа инвеститорима и искуства италиjанских компаниjа коjе овде већ имаjу своjе производне погоне.

 

 

Заменик градоначелника Саша Сантовац рекао jе да jе жеља локалне самоуправе да у наредном периоду jош италиjанских привредника одлучи да дође и инвестира на териториjи града.

 

 

„Ми имамо веома добра искуства из претходног периода, а то jе искуство баш италиjанских компаниjа коjе послуjу у зонама, међу коjима jе и Фулгар, коjи jе овде од 2007. године, а коjи jе већ четири пута проширивао погоне, до Модитала коjи има око 400 радника, ту jе и Технострутуре коjа jе 2016. године отворила погон, а исто тако имамо и Дафар коjи jе докапитализациjом некадашње Кожаре у власништву италиjанске компаниjе. “ – рекао jе Сантовац.

 

 

Сантовац је предложио обилазак слободних зона како би се италиjански привредници боље упознали са потенциjалима, посебно са зоном “Jугоисток” где постоjи око 72 слободна хектара, са могућношћу проширења.

 

 

Делегациjу из Италиjе предводио jе члан Европског парламента Марко Цани коjи jе захвалио Граду на организовању сусрета.

 

 

„ Европски сам делегат и промовишем овакве сусрете, а са Покраjином Воjводином организовали смо у Ломбардиjи, региjи одакле долазимо, сусрет на коме смо илустровали могућности за отварање нових фирми. Знамо да jе Италиjа добар партнер, када говоримо о сарадњи Италиjе и Србиjе, и знамо да jе доста наших фирми отворило своjе фабрике овде у коjима су створена нова радна места, а данас су овде дошле фирме коjе су заинтересовани да отворе нове фабрике у Србиjи и надам се да ће неко од њих наћи оно што им одговара на вашоj териториjи“ – рекао jе Цани.

 

 

Jедан од приоритета локалне самоуправе jесте и у наредном периоду борба за привлачење нових инвеститора и овај састанак је организован са истим циљем.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Александар Блануша)

Send this to friend