ГРАД КОЈИ ПОМАЖЕ СТОЧАРСТВО И ПОЉОПРИВРЕДУ

ГРАД КОЈИ ПОМАЖЕ СТОЧАРСТВО И ПОЉОПРИВРЕДУ

Посетиоци Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду ове године могли су да виде 1.500 наjквалитетниjих грла стоке, што jе за 300 више у односу на прошлу годину. На овогодишњем саjму представило се више од 1.500 излагача из 60 земаља, а земља партнер овогодишњег Пољопривредног саjма jе била Босна и Херцеговина.

 

Дан сточара и млади

 

Град Зрењанин је организовао посету наjзначаjниjоj саjамскоj манифестациjи у региону с циљем да примарним произвођачима омогући да виде наjновиjа достигнућа и трендове у овоj, за средњи Банат, наjзначаjниjоj привредноj грани. На самом почетку посете Саjму градоначелник Чедомир Jањић је са сарадницима посетио штандове компаниjа Конзул, Амеропа-Мастер, зрењанинске компаниjе О&М инжењеринг, а касније и штандове Алмекса и “Фрушкогорске”.

 

Сусрет са привредницима

 

И ове године учешће на саjму узео jе и сточар из Мужље Петер Чорба, коме jе Град својевремено доделио стеоне jунице. Он jе уоквиру националне изложбе стоке ове године освоjио две медаље, златну за изложену колекциjу jуница сименталске расе и бронзану за jедно од изложених грла.

 

Породица Чорба и градоначелник Чедомир Јањић

 

Круна догађаjа на Међународном пољопривредном саjму свакако jе био Дан сточара, коjи годинама уназад, окупља одгаjиваче, сточаре а ове године је окупио на аукцији купце вредних грла стоке.

 

Грла Сименталске расе на сајму

 

Ове године Дан сточара одржан jе на “Мањежу” Новосадског саjма и прва аукциjа стоке под покровитељством града Зрењанина. Градоначелник Чедомир Јањић потписао jе са генералним директором Новосадског саjма Слободаном Цветковићем Протокол о пословноj сарадњи. Потписивању је присуствовао и надлежни министар у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић.

 

Најава будуће сарадње

 

„Препознали смо важност те аукциjе и због тога смо хтели да будемо покровитељи. Много тога смо урадили за наше сточаре протеклих година, 83 висококвалитетна грла сименталске расе поклонили смо нашим сточарима, пре свега мањим произвођачима и мислимо да радимо добру ствар. Очекуjемо да ћемо ускоро почети са поделом женске телади другим произвођачима, а оно што jе за нас важно jесте добар одјек код наших пољопривредника. С тога ћемо наставити у том правцу и очекуjем врло брзо и нову поделу женске телади“ – рекао jе градоначелник Јањић.

 

Атракција сајма две тоне тежек бик Кокан продат на аукцији са својим младим, храбрим власником

 

Говорећи о наградама, Чорба jе након примања награде рекао да jе за њу великим делом заслужан Град Зрењанин.

„Веома сам задовољан што Град Зрењанин заиста има разумевања према сточарству. За мале произвођаче дали су пострек, поделили су нам одличне jунице коjе у старту даjу преко 6.000 литара млека. То jе веома важно за оне коjи озбиљно желе да се баве производњом млека“- казао jе Чорба.

 

Трубачи из Гуче су загрејали атмосферу пре доделе награда

 

Пољопривредни саjам у излагачком делу за десет одсто већи од прошлогодишње, што говори да jе тренд раста броjа излагача и раста повећања закупљеног излагачког простора настављен. Присутне на аукцији су ексклузивно забављали трубачи из Гуче, прошлоодишњи победници ове манифестације.

 

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Јован Његовић Дрндак)

Поделите:
БИТКА КОД КУРСКА

БИТКА КОД КУРСКА

Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године. То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке, каже на трибини у Културном центру Зрењанин, млади историчар Момир Ивановић који делује у оквиру Зрењанин Експлоратива (скр. Зрекспло) добровољног удружења историчара.

 

Историчар Момир Ивановић

 

Занимљива трибина са темом – „Курска битка“ је одржана у малој сали Културног центра. Предавач је био  Момир Ивановић, историчар. Модератор трибине је био Мирослав Самарџић.

 

 

„Презентацију сам конципирао водећи се мојим мастер радом. Презентација je подељена на увод, припреме за предстојећу офанзиву, како немачке, тако и совјетске стране. Главни део рада и презентације је сама битка на Курској избочини или битка за Курск. Наравно овај рад не би био комплетан ако овде не би говорили и о контраофанзиви коју је извршила совјетска војска, неколико дана након завршетка битке код Прохоровке.“

 

 

Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела. Совјетска обавештајна служба је међутим успела да открије ову тајну захваљујући изузетном обавештајцу Николају Кузњецову који се убацио у немачке редове.

 

 

У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2 моторизоване) – укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12 армија (од којих 2 оклопне).

 

 

„Дуго истражујем ову тему и ову битку и сматрам да је она одиграла једну од круцијалних улога у Другом светском рату. Након заузимања Курска од стране совјетске војске и совјетске контраофанзиве, ствари по Немачку су кренуле врло лоше. Био је то домино ефекат. Губитком ове битке и касније Лењинградске битке 1944. године, Немци су били у константном повлачењу. То је довело да до тога да се Совјети нађу испред самог Берлина 1945.године.“- каже Ивановић.

Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању – 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.

 

 

Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су поражени. Из строја им је избачено до 500.000 војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих, рањених и заробљених.

 

„Врло је незахвално говорити о томе шта би било кад би било али постоје бројне чињенице историчара које говоре о томе да је ова битка била та која је пресудила 1943.године, сам Други светски рат. У овој бици је пресудило то што су се совјетски војници борили за своју отаџбину. Технологија једних и других је била изједначена, број војника је био на обе стране огроман, обе стране су имале две године ратних искустава једни против других и то није било пресудно. У совјетској и руској историографији Други светски рат се управо назива Отаџбински рат, не без разлога. Пресудна је била жеља совјетског војника да се ослободи немачког јарма“- закључио је Ивановић.

 

 

Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих. Руска држава је у знак сећања на њихову жртву подигла у Прохоровки величанствен споменик.

 

 

Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Можемо само да замислимо шта би се десило да је Хитлер успео у свом походу на човечанство.

Аутор: Саша Младеновић

Елена Ваенга изводи химну руских тенкиста „На поле танки грохотали„, Концерт: „Песни военних лет„, 2010. г.

Поделите:
ДЕЦА ПЕСМОМ РАСТЕРАЛА ОБЛАКЕ НАД ГРАДОМ

ДЕЦА ПЕСМОМ РАСТЕРАЛА ОБЛАКЕ НАД ГРАДОМ

Зрењанински дечjи хорови, плесне групе, културно уметничка друштва,  аниматори, представили су део свог стваралаштва песмом и игром на Тргу слободе. Календарски пролеће је већ почело али кишовитих и прохладних дана као да је превише, те су наши најмлађи суграђани одлучили, да се окупе на Тргу Слободе како би пробудили пролеће. Све се ово одвија у оквиру манифестациjе “Пролећно буђење града” иза које, од ове године и званично стоји град Зрењанин.

 

 

Ова манифестациjа је и ове године привукла велики броj наших суграђана, родитеља, родбине деце која наступају али и случајних пролазника. Дошли су и они наjмлађи. коjи су уживали у готово двочасовном програму и лудоријама тројице кловнова који су их забавили и даровали балонима..

 

 

На манифестациjи “Пролећно буђење града”, наступали су, сада већ реномирани дечији хорови, предвођени диригентима Ксенијом Милисављевић и Сањом Поповић:

 

 

Градски дечjи хор Културног центра Зрењанина, био је, у неку руку, домаћин ове манифестације.

 

 

Наступили су и Дечjи хор “Колегиjум”, хорови “Вила” и “Црвенкапа” те Дечjи хор “Преподобни Рафаило Банатски”.

 

 

Поп рок хор “СуперНова” који води брачни пар Пејчић је извео познати хит Бајаге и Инструктора „Музика на струју“ и узбуркао атмосферу а потом извео и запажене ауторске химне Марка Пејчића, Игора Дунђерског и Михаила Младеновића.

 

 

Гимнастичко плесни клуб  “Фрее данце” представио се плесним наступима деце млађег узраста, КУД “Ђерђеф” је блистао у традиционалној ношњи Срба и одиграо неколико националних игара.

 

 

Представили су се и стваралаштво “Королино”, и Основна школа “Ђура Jакшић”. Програм су маестрално водила деца која похађају школу глуме у нашем граду, будући глумци и новинари.

 

 

Манифестациjу “Пролећно буђење града”, организовао jе град Зрењанин у сарадњи са Културним центром и Туристичком организациjом Зрењанина. Присутнима се, отвараjући манифестациjу обратио помоћник градоначелника Душко Радишић.

 

 

“Ова манифестациjа од изузетног jе значаjа за града Зрењанин,заjедно са свим учесницима будимо пролеће и преносимо добру енергиjу. Велико jе задовољство што данас наступа толико хорова, па jе ово прилика и да се помене да наш град има дугу историjу хорског певања, кроз коjу су се бележили одлични резултати на светском нивоу. Деца коjа са своjим хоровима данас наступаjу су будућност нашег града, и пре свега наjбољи амбасадори Зрењанина, сви у граду смо веома поносни на њих”, истакао jе Радишић.

 

 

Било је предвиђено да се деца посетиоци забаве тобоганима и трамбулинама али су справе ове године изостале због кише која је падала у пре подневним часовима. Црни облаци су се надвијали над овим скупом али су деца својом љубављу и енергијом успела да за тренутак разведре небо изнад нашег града.

Аутор: Саша Младеновић

Поделите:
ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ – О ДЕЦАМА И ТРАДИЦИЈИ

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ – О ДЕЦАМА И ТРАДИЦИЈИ

У Салону Народног музеја Зрењанин jе свечано отворена изложба Етнолошког одељења Благо нама децама што смо таки мали – Детињство у традиционалној породици. Други сегмент изложбе је „изложба у изложби“, музеј за децу, гостујућа изложба Музеја Војводине из Новог Сада. Отварањем ових изложби Народни музеј Зрењанин обележава почетак манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ која се ове године одржава трећи пут.

 

 

„Циљ изложбе је да се уско тематски представи култура са овог подручја, и то у оном сегменту који је најважнији за продужетак човекове лозе, а то је одрастање детета. Изложба пружа сазнања о детињству и културном обрасцу какав је био познат традиционалној патријархалној војвођанској породици с краја 19. до друге половине 20. века, кажу  ауторке изложбе и њеног пратећег каталога Бранка Бабић, кустос-етнолог и мр Рајка Грубић, музејски саветник.

 

 

Посетиоци могу да виде разлику у два основна типа колевки који се јављају на банатским просторима.

 

 

На изложби се налази и дубак који датира из 1910. годиине, колица за бебе из прве половини 20. века,

 

 

текстилни предмети који се односе на негу одојчета попут постељине, јастука и прекривача за колевку, одевни предмети бебе – капица, бенкица и кошуљица.

 

 

Један део изложбе је посвећен играчкама и дечијим играма. Изложене су играчаке за девојчице, односно за дечаке.

 

 

Тако су се кроз игру девојчице спремале за улогу мајке и домаћице, док су дечаци развијали различите врсте вештина које су очекиване од одраслог мушкарца као домаћина куће.

 

 

Изложбену поставку чине предмети и фотографије из збирки Народног музеја  Зрењанин. Остварена је сарадња и са другим музејима у Војводини. На изложби се налазе и предмети и фотографије из Музеја Војводине, Народног музеја Панчево и Градског музеја Вршац, као и фотографије из приватних породичних албума, меленачког баштиника Ивана Боба Бошњака, породице Пауновић, Бошњак, Летић, Костић, Жељски-Арамбашић и Ракић.

 

 

Други сегмент изложбе је „изложба у изложби“. У питању је Музеј за децу, гостујућа изложба Музеја Војводине из Новог Сада. Изложба је резултат сарадње групе аутора коју чине Лидија Баљ музејски саветник-археолог, Татјана Бугарски виши кустос-етнолог, Слађана Велендечић кустос-педагог и Александра Стефанов, кустос-историчар уметности. У посебно креираном простору изложене су играчке из различитих периода ― од праисторије до данас.

 

 

У овом музеју деца се на интерактиван и забаван начин упознају са изложбом и развијају свест о чувању предмета. Надлежни кустоси у зрењанинском музеју су Бранка Бабић, кустос-етнолог и Невена Дујин Грковић, кустос педагог.

Аутор: Саша Младеновић

Поделите:
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ О ТРИ АВЕТИ ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ О ТРИ АВЕТИ ЕВРОПСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Године 1939, у сенци Другог светског рата, Свети Николај Жички пише посланицу хришћанској омладини Европе, тврдећи да је Дарвин, отац Ничеове филозофије и Марксове социологије, замислио свет у коме „постоје све могуће силе и фактори изузев Бога, духа и морала“.

 

(Фото: Православни Свет)

 

Празнину која је остала да зјапи на месту Божјем, Ниче је покушао да попуни измаштаним ликом натчовека, а Маркс пролетерском војском у борби за „хлеб и моћ“. Аријевац Ниче и Јеврејин Маркс сигурно би били одбојни један другом, али су ипак близанци свог оца Дарвина. Један је „риђа звер“, други „црвена звер“, и оба јуре да прождеру Јагње Божје. Лудило дарвинизма које су европски универзитети свима проповедали довело је до свеопште несреће, и до тога да су „читави народи поведени путем ничеизма или марксизма“. Зато „ничеанске наднације и марксистичке интернационале држе данас васцели свет у чуду и страху“ (наравно, овде Николај мисли на Хитлерову Немачку и Стаљинову Совјетију).

Ниче је такође био доследан дарвиниста, који је веровао да човек мора да преузме кораке у исправљању еволутивног тока ка натчовеку. У „Вољи за моћ“ Ниче подржава обрачун друштва са немоћнима и слабима: „Друштво би у великом броју случајева требало да спречи рађање: са тим циљем оно може да, без обзира на порекло, ранг или дух, држи у приправности најстроже мере присиле, лишавања слободе, а у неким случајевима и кастрирања.“ Најављивао је да ће у будућности, после „уништења свих дегенерика и паразита“, моћи да се појаве нове дионисијске форме живота.

 

Немачки филозоф Фридрих Ниче (Фото: El Confidencial)

 

Међутим, Николај вели да се дарвинизам клони свом крају, јер га нова наука пориче; али, и његова чеда, макар да сад делују моћно, ничеанство и марксизам, такође морају пасти. Николај, шаљући свој благослов европској хришћанској омладини, указује на то да ће Јагње победити све звери дарвиновског порекла – јер је Оно Христос Свепобедни.

Николај позива омладину Европе да устане против безбожја због којег „наша браћа других раса и религија“ (обратимо пажњу – у ово доба буја нацистички расизам) презиру и мрзе Европу. Једино добро што из Европе долази другим континентима је Христова наука и ништа друго. Тек ако се то схвати – човечанство ће се опет вратити себи.

 

Творац идеологије комунизма Карл Маркс (Фото: Revide)

 

Колико је Николај дубоко упућен у тему „пропасти Запада“, може се видети ако се заиста истражи утицај дарвинизма на злочиначке идеологије двадесетог века – комунизам и нацизам.

Кренимо од сродности, оне дубинске, у прихватању Дарвина као духовног оца – код Маркса и Ничеа. Чим се појавило Дарвиново „Порекло врста“, Маркс је 19. децембра 1860. Енгелсу писао: „Ово је књига која, у области природне историје, садржи основу за наше гледиште.“ Маркс је послао примерак „Капитала“ Дарвину, са посветом, у којој себе представља као“ његовог великог поштоваоца. Марксов сарадник Енгелс истицао је да је Дарвин задао „најјачи ударац метафизичкој концепцији природе својим доказом да је садашњи органски свет /…/ производ процеса еволуције који се одиграва милионима година“.

Марксови следбеници били су доследни дарвинисти. Лењин га је ценио као оног ко је доказао да Бог није створио биљке и животиње, Троцки је сматрао да је његово „откриће највећи тријумф дијалектике у целој области органске материје“, Стаљин је, читајући Дарвина у богословији, постао атеиста, а Дарвинови поштоваоци били су Мао Цедунг и Пол Пот. Следећи дарвинистичку логику „борбе за опстанак“ претворене у „класну борбу“, комунисти су, према сведочењу „Црне књиге комунизма“, побили око сто милиона људи, од Русије до Јужне Америке. Комунисти су људе истребљивали стрељање, вешање, дављење, пребијање, тровање. Убијали су популацију изгладњивањем, вештачком глађу, депортацијама, присилним радом. Комунистички концлогори истребили су више људи од нацистичких.

 

Творац теорије еволуције у биологији Чарлс Дарвин ( Фото: Revide)

 

Вулгарни ничеанац Хитлер такође је био доследни дарвиниста. Он је јасно рекао да „држава мора да се постара да само здрави рађају децу“ – једино тако ће се створити надљуди достојни живота. У тексту Џорџа Стајна, „Биологија и корени нацизма“, овај истраживач тврди да је нацизам први покушај организовања заједнице на начелима биополитике „потпуно сагласне са научним чињеницама дарвинистичке еволуције“. А еволуциониста Артур Кит, у својој књизи „Еволуција и етика“, тврдио је да је Фирер „свесно покушавао да усагласи немачку праксу са теоријом еволуције“. Нису само Јевреји и Словени то осетили; законом из 1933. године, 350.000 ментално заосталих и умно поремећених, и око 30 хиљада Рома стерилисано је разним методама – од кастрације до електричних шокова у гениталије. На другој страни, аријевци par excellence, есесовци, парили су се са девојкама намењеним за рађање „чисте расе“ – брак је престао да важи, а људи су постали само биолошки материјал.

 

Владимир Димитријевић

 

Ко год би хтео да Дарвина ослободи од одговорности за погрешну интерпретацију његовог основног става, наилази на саме Дарвинове тврдње. У својој књизи „Порекло човека“ Дарвин је тврдио да ниже расе треба да нестану, и да бели људи немају потребе да их штите. Такође, веровао је да су домороци Африке и Аустралије исто што и гориле и веровао је да ће те расе нестати.

Сви дарвинисти су били расисти, који су говорили о супериорности беле расе над другим расама. Херберт Спенсер је говорио да су нецивилизовани одрасли на нивоу деце цивилизованих, а Хавелок Елис је говорио како Африканац, одрастајући, постаје „глуп и тупав“…

Аутор: Владимир Димитријевић

https://svetosavlje.org/oklevetani-svetac-vladika-nikolaj-i-srbofob…

Поделите: