КОШАРКАШКИ КЛУБ „ПЕТРОВГРАД“

КОШАРКАШКИ КЛУБ „ПЕТРОВГРАД“

Кошаркашки клуб Петровград основан је 2007. године у Зрењанину, у Србији, као мини – баскет клуб. Можемо само да поздравимо намеру и визију оснивача Стојана Новаковића који је дао ово историјско, грађанско али надасве лепо име своме своме клубу.

Циљ оснивача, тренера и играча клуба, Станоја Новаковића, био је да се код деце развије љубав према спорту и такмичарски дух, омогућавајући им тако здравију будућност.

 

kk petrovgrad

КК Петровград (Фото : КК Петровград)

 

У почетку, клуб је бројао око двадесеторо деце, узраста 5 – 8 година, и тренинзи су одржавани на терену у Основној школи „Доситеј Обрадовић“. До 2011. године, клуб је бројао више од педесеторо деце узраста 5 – 15 година у три такмичарска тима.

Клуб је основао сениорску репрезентацију 2012. године и директно се квалификовао у Другу регионалну лигу са само једним поразом у Летњој лиги 2012.

 

КК Петровград (Фото: КК Петровград)

 

КК Петровград је учествовао до сада на десетинама међународних турнира, на којима су играчи имали прилику да стекну значајно међународно искуство. Са многих такмичења су се играчи вратили постигавши запажен успех.

У КК Петровград верују да кошарка пружа изванредан начин за децу да упознају нове пријатеље и међусобно се такмиче. У исто време верују, да је најбољи начин да проширите своје знање тај, да га поделите са својим пријатељима. Због таквих уверења, КК Петровград успешно организује Божићни турнир у Зрењанину од 2014. године.

Данас клуб броји више од 200 чланова у седам конкурентских селекција и могу се похвалити са пет трећих места, шест других и једним освојеним првенством за младе играче у официјелној домаћој лиги. Наш град у држави Србији слови за град спортова а овај кошаркашки клуб је још једна потврда овој титули.

Извор:

1.http://kkpetrovgrad.rs

Поделите:
КАКО ЈЕ БАНАТСКА ОСНОВАЛА ВОЈВОЂАНСКУ БАНКУ

КАКО ЈЕ БАНАТСКА ОСНОВАЛА ВОЈВОЂАНСКУ БАНКУ

Када је Извршно веће  САП Војводине одлучило да оснује Војвођанску банку 1973. г. као инвестициону удружену банку са седиштем у Новом Саду, требало је обезбедити финансијска средства за подухват јединственог финансирања привреде покрајине.  „Наши новци“ су прикупљени удруживањем неколико локалних банака Војводине. Споразум о удруживању финансијских средстава ипак нису прихватили сви, већ само неки, па се из тог подухвата видело колико је коме заиста развој Војводине тада био на срцу, а коме не.

Banatska banka 1978

Финансијска средства за стварање Војвођанске банке су уложиле само зрењанинске, суботичке , сремско-митровачке и неке друге финансијске организације, али ни једна једина новосадска.

Banatska Banka Cekovna knjizica prazna tj futrola

Војвођанска банка је постала једна од најмоћнијих инвестиционих установа на подручју целе бивше СФРЈ. Више од 50% оснивачког капитала Војвођанске банке је чинио финансијски капитал Банатске Банке из Зрењанина. Како су се бфинансијске власти САП Војводине потом одужиле Зрењанину на овој огромној финансијској жрви за развој и добробит целе Војводине? Банатска банка је након оснивања Војвођанске банке врло брзо изгубила статус основне банке. Догодило се то после трансформације ВБ из удружене банке у јединствену банку 1978. године. Тиме је Банатска банка практично сведена на филијалну организацију новосадске Војвођанске банке. Последица свега је било да су развојна улагања у Зрењанин нагло да изостају. „Далеко од очију, далеко од срца“.

Брзи Развој Новог Сада седамдесетих и осамдесетих година XX века је изграђен на темељу „новаца“ зрењанинске, суботичке и бечејске привреде, а ти градови су све више заостајали за Новим Садом. Што се тиче Зрењанина, било је политичких разлога, пошто је покрајинско руководство сматрало да се „Зрењанин превише окренуо Београду“.

Аутор:

Душан Ковачев

Поделите:
НОВИ ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

НОВИ ХРАМ СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Црквена општина Зрењанин и град Зрењанин (Петровград) заједнички улажу напоре у изградњу новог храма у насељу Зелено Поље. Храм је посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу који се слави 19. децембра. Преосвећени владика Банатски господин Никанор је осветио звона новог храма у присуству великог броја верника и свештенства.

Град је обезбедио парцелу на којој ниче светиња а ктиторка Вида Девић средства, по узору на велике жене у српском народу које нису жалиле благо како би отачеству оставиле задужбину. Храм ниче великом брзином, што је необично за нашу економски осиромашену средину.

(Фото ; Драгомир Игњатов)

Говорећи о значају подизања храма у овом делу Зрењанина Преосвећени владика Никанор је рекао, да је веома значајна што се у овом граду гради још један нови храм, јер деценијама уназад, стицајем историјских околности, није могао да буде изграђен. Нова звона која су освећена буде наду у Васкрсење овог народа после периода затирања Православља и Богоотпадништва.

Ктиторка Вида Девић је пореклом из великог банатског села Меленци и њена је жеља да испуни завет свог представљеног у Господу сина Војислава, архитекте који је живео и радио у Минхену (Немачка). Покојни Војислав је радио у иностранству и стекао велики иметак али га је одувек вукла жеља да остави српству трајни белег по узору на Свете Србе у историји. Крсна Слава породице Девић је Свети Никола.

Дужина спољашње стране храма биће око 20 метара а ширина око 13 метара. Заједно са степеништем и стазама површина будућег храма ће бити 160 квадрата а имамо идеју да у следећој фази направимо и спомен собу у којој ће бити изложене Војислављеве слике. Из наредних донација касније ће бити подигнут парохијски дом и црквена сала – истиче надлежни протонамесник јереј Радивој Нађалин.

(Фото: Драгомир Игњатов)

Покојни Војислав Девић је као архитекта дуго изучавао архитектонски склад Православних храмова и одлучио је да овај храм буде урађен по узору на храм Светих Апостола Петра и Павла у Ноћају, Мачва. Звона су, иначе, изливена у познатој ливници у Белосавцима, код Тополе у Шумадији и дело су породице Кременовић.

За тренутак су верници присуствовали сцени као у филму Андреја Тарковског „Андреј Рубљов“ у коме се догађа чудо и где звона звоне, захваљујући управо Божијем чуду а не само знању и умећу звоноливца. Пуну подршку од самог почетка реализације овог пројекта дали су градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, Савет месне заједице Зелено поље и велики број организација и појединаца.

(Фото: Драгомир Игњатов)

Објекат новог храма је подигнут на чистини коју окружују улице, Барањска, Херцеговачка и улица Милентија Поповића. Зелено поље је велика месна заједница у Зрењанину са близу 10.000 становника и недавно је прославила четири деценије од настанка. Пројектована је седамдесетих година прошлог века као радничко насеље и веома је удаљена од постојећих градских Православних храмова па су верници били приморани да се на разне начине довијају како би дошли на Литургију са удаљених делова града. Сада могу јасно да чују Црквена звона и у овом делу некад епископског града Бечкерека, Петровграда и коначно Зрењанина, звона која ће звонити ако има вере у српском народу.

Аутор: Саша Младеновић

Повезани чланци:

Поделите: